ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ
ЗЕМЉА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРИ
Историјско и савремено
Један од
најзначајнијих производа људске делатности је грађење станишта, куће у чијем
настанку је земља као твар имала, па и данас има, веома важну улогу. Као
материјал за грађење земља је коришћена на три начина: за грађење у земљи, за
грађење од земље и за грађење са применом земље. При том је употребљавана у
природном стању и као материјал различитог степена обраде. Грађење земуница,
станова у земљи, познато је и на нашем простору. У лесним отсецима равничарских
река Дунава, Тисе и Саве копана су и прављена пребивалишта и станови па је и по
извесним мишљењима град Земун крај Београда по тим становима и добио назив. Ова
троглодитска насеља настала су као нужни смештај сиротиње као што су и куће, у
равници северно од Дунава и Саве које помињу путописци у 18. веку, укопане у
земљу само да им се кров од трске види, настале као провизорни станови српског
становништва избеглог од ратних страдања у време Аустро – угарских ратова. (У
историји су забележене и пећинске окапине прилагођене за култну намену –
пећинске цркве и испоснице, или привремено становање, као збегови у време
бежанија народа од ратног страдања. Такве су Дувке у Нишавској долини код Беле
Паланке).
У равничарским областима у којима није било камена а шума ретка и неквалитетна куће су грађене у потпуности од земље осим кровног покривача од трске. Набијањем маљевима блатног материјала посипаног плевом у оплати од дасака прављена је кућа у којој су и пећи за грејање биле земљане. Техника грађења такве куће подсећа на савремен начин грађења лименом конструкцијом. Старије куће грађене набојем као да су израсле из земље јер су плитко укопане у здравицу и без темеља.
Такође од земље, готово у једнаком обиму као и прве али на ширем простору од њих грађене су куће од черпића – непечене цигле. Сирове цигле су прављене од блата са додатком плеве која је служила као везивни материјал да се расушена земља не распадне. Такве цигле нису печене већ сушене на сунцу. У градњи су везиване блатним малтером а потом су зидови малтерисани такође блатним малтером са додатком плеве како би омалтерисане површине након сушења остале компактне. Таванице у кући као и код кућа од набоја рађене су од ваљака – дашчица, око којих је уваљана слама са блатом, унизаних у таванске греде а потом омалтерисаних блатним малтеро.
Куће са
применом земље грађене су у дрвеној скелетној конструкцији са преплетом од
прућа, односно, цепки облепљених блатом а потом омалтерисаних блатним малтером
који је кречен. Таква кућа по начину градње називана је плетара или чакмара.
Обично је била покривена ћерамидом а у областима добре дрвене грађе у Западној
Србији шиндром.
Новија појава, настала у време продора индустриске робе на село и повећања платежне моћи сељака, који је почео да купује индустријске ексере и да их користи за брзу и јефтину градњу је кућа кованица по летвама прикиваним за дрвену конструкцију куће, или пуњеница, по блату којим је испуњаван простор између летава. Кованица је и данас чест начин грађења пратећих зграда окућнице.
Земља као материјал за градњу поседује добре термодинамичке особине па се за куће грађене земљом зна да у време врућина пружају пријатну хладовину а у време највећих хладноћа брзо се загреју и држе топлоту. И пећи за грејање просторија грађене су земљом јер дуго по загревању задржавају топлоту. Поједине, боље рађене пећи су имале уграђене глеђосане лончиће ради повећања грејне површине. Такође су и први штедњаци прављени од земље. Судови за кување, јело, и чување воде такође су били направљени од земље. Треба знати да је село до недавно живело као самодовољна заједница која је готово све своје потребе задовољавала сопственом производњом. С тога су и куће грађене мобом јер је грађење било познато локалној средини. Само су најимућнији наручивали познатије мајсторе са стране. Ни цигла сирова ни печена, као ни кров ни покривач од печене земље (ћерамида и цреп) нису изворни део наше вернакуларне архитектуре. Они су накнадно унети у њу у деветнаестом веку и постали њен саставни део.
Божидар Крстановић
____________________________________________________________________________________________________
Баштина 32
ЗЕМЉА - НАШЕ НАСЛЕЂЕ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ УЗДАРЈЕ ЈЕРОТИЋЕВИМ ДАРОВИМА КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШНОГ ПОКРИВАЧА
КВАЛИТЕТНА БАЈНОБАШТАНСКА ГЛИНА ЗОНА БЕЗ ОЗОНА ПОТОЧАРА У НОВОМ РУХУ ЗЕМЉА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРИ
ГЛИНА ПРОТИВ ОТРОВА БАЈНОБАШТАНИ ВОЛЕ ВРХУНСКУ УМЕТНОСТ СЛОБОДАН РОГИЋ ПРВИ ИНИЦИЈАТОР КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ
ДУГ ПРИЈАТЕЉУ И УМЕТНИКУ МАЛИ ЧУВАР О ЗЛАКУСКОЈ ГРНЧАРИЈИ И ЊЕНОМ ЗНАЧАЈУ ЗА ЕТНОЛОШКА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА