ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ
Поводом једанаест година оснивања Фондације ''Рачанска Баштина'' у Бајној Башти
СЛОБОДАН РОГИЋ ПРВИ ИНИЦИЈАТОР
Слободан Рогић, рођен је у Бајној Башти. Просветни радник. Прожет је народним духом. Посебно воли свој крај, па је у њему и остао. Чврст у својим назорима и ставовима. У полемикама је немилосрдан. Иначе, борбу увек води до краја. Кад се прихвати неког посла, не зна за границе. Увек га обавља са великом тачношћу. Бави се културом онолико колико то локалне прилике дозвољавају. Видео је да су услови и финансијске прилике врло оскудне, али је увек истицао: ''Култура је скупа, а најскупља кад је нема''. 'Од ове максиме није одустао до данас. И као у сваком послу и ту даје све од себе.
На идеју о формирању ''Рачанске Баштине'' дошао је 16.01.1994. године после повратка из једне посете манастиру Рача, где је био на откопавању темеља скита Светог Ђорђа у Рачи, док су преко Дрине где је некада радио, вођене крваве борбе.
Сетио се значајног доприноса и улози манастира Рача у култури српског народа чиме се одавно бавио. Направили су и сазвали иницијативни одбор – Фондације ''Рачанска Баштина'' као најприкладнију институцију.
Скупштина општине 23.12.1994. године донела је одлуку о приступању Фондацији. Оснивачки скуп оджан је у Скупштини општине 12. јануара 1995. године. Министарство културе Републике Србије регистровало је Фондацију 7. априла 1995. године. Требало би нагласити да је Фондација регистрована под редним бројем 25. Седница скупштине Фондације одржана је у ''Инвест - банци''. Изабран је за председника Скупштине Василије Ђурић, Управни одбор, а за председника Слободан Рогић и Надзорни одбор. Радило се колективно и релативно брзо. Међутим, посебно су се истицали Радован Поповић и Милорад Павић. На првој седници Програмског савета 07.12.1994. године оджаног у великој сали ''Инвест – банке'' на Теразијама присутни: академици: Милорад Павић, Дејан Медаковић, Мирослав Паповић, Министар вера Драган Драгојловић, Чедомир Мирковић, владика Жички госп. Стефан, Миша Милошевић – ген. секретар Светске српске заједнице, Радомир Станић, дир. Завода за заштиту споменика културе, Миро Вуксановић, управник Библиотеке Матице Српске, Миломир Петровић, управник Народне библиотеке Србије, Петровић, дир. Центра у београду Светске Српске заједнице, Радован Поповић, Стаменко Стаменић- председик ИО СО Бајна Башта, Часлав Ђорђевић, проф, Мићо Иличић и Слободан Рогић. Закључено је да манифестације носи назив ''ДАНИ РАЧЕ УКРАЈ ДРИНЕ'' а да се по завршетку додељује Рачанска повеља и издаје Зборник.
У организацији Фондације ''Рачанска Баштина'' одржана је у октобру 1995. године прва духовна манифестација ''Дани Раче украј Дрине''. Новоустановљену ''Рачанску повељу'' добио је Милосав Тешић, песник из Београда. Према речима председника Управног одбора Слободана Рогића одлуком Скупштине општине Бајна Башта ове године званично је основана Фондација ''Рачанска Баштина''. Циљ оснивања Фондације ''Рачанска Баштина'' је да се утвде вредности културне заоставштине манастира ''Рача'', да се валоризује и постану доступне широј публици. Рачани – калуђери манастира Рача су били изузетно вредни у култури српског народа у седамнаестом и осамнаестом веку и представљају највредније ствараоце.
''У очувању – верског и националног индентитета нашег народа, наше духовности и културе уопште значајну улогу у прошлости имали су монаси, духовници манастира Рача, који су од овог храма створили најважнији центар српског средновековља на плану писмености и књиге'' – истиче Рогић.
''После првог скупа више нико није сумњао у даљи опстанак Фондације. Повремено манифестације нису биле на истом нивоу а разлози су општа политичка ситуација и промене општинских структура због којих је долазило до проблема. Најбитније је да је оджан континуитет. Срећан сам што је прослављена десетогодишњица и што смо наставили даље са истим еланом.
Манифестација спада у ред врхунских републичких манифестација али више захваљујући присутнима него медијима који су од прве до последње манифестације (част изузетцима) запостављали. Фондација има огромне могућности обзиром на њено културно богатство: несагледиве могућности за истраживачки рад, подстицање књижевног рада на план духовне књижевности, ширити и даље развијати односе Рача – Сент Андреја. Скептицизам у култури – ''каква култура кад немамо хлеба'', овде не пролази. Уз бројне духовне и културне активности које се уклапају у ''Дане Европске баштине'' – круна свих је ''Поменик манастира Раче''.'
Сви учесници скупова су оставрили изузетно другарство а домаћини се трудили да увек буду при руци гостима.
Примера ради, професор Универзитета др Драган Недељковић у тексту објављеном у ''Политици'' је истакао да у многим местима Србије ,па и у самој престоници, много шта је срозано и посукнуло због вишегодишње блокаде а да у Бајној Башти упркос ембаргу и свим недаћама које нас прате и последњих година све се одвија оранизовано и бриљанто. Душа организације био је стално и свуда присутни Слободан Рогић, председник Управног одбора Фондације.
Скупове су све време пратиле бројне анегдоте и добро расположење.
Р.И.
____________________________________________________________________________________________________
Баштина 32
ЗЕМЉА - НАШЕ НАСЛЕЂЕ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ УЗДАРЈЕ ЈЕРОТИЋЕВИМ ДАРОВИМА КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШНОГ ПОКРИВАЧА
КВАЛИТЕТНА БАЈНОБАШТАНСКА ГЛИНА ЗОНА БЕЗ ОЗОНА ПОТОЧАРА У НОВОМ РУХУ ЗЕМЉА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРИ
ГЛИНА ПРОТИВ ОТРОВА БАЈНОБАШТАНИ ВОЛЕ ВРХУНСКУ УМЕТНОСТ СЛОБОДАН РОГИЋ ПРВИ ИНИЦИЈАТОР КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ
ДУГ ПРИЈАТЕЉУ И УМЕТНИКУ МАЛИ ЧУВАР О ЗЛАКУСКОЈ ГРНЧАРИЈИ И ЊЕНОМ ЗНАЧАЈУ ЗА ЕТНОЛОШКА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА