ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ
Ликовна колонија ''Зоран Матић'' у Перућцу
ДУГ ПРИЈАТЕЉУ И УМЕТНИКУ
Петнаестак сликара
из Ужица, Новог Сада, Никшића,Бара и Београда учествовало је у Перућцу на првој
Ликовној колонији ''Зоран Матић'' у знак сећања на рано преминулог академског
сликара из Бајне Баште.
Сликари су недавно основаној Ликовној колонији ''Зоран Матић'' поклонили по своја два рада.
-Овде смо због нашег колеге и дугогодишњег пријатеља с којим смо годинама друговали а многи од нас су и учествовали на ликовним колонијама које је Зоран Матић сам организовао на Предовом крсту на Тари - кажу академски сликари из Ужица Владан Терзић и Обрад Јовановић.
Немилосрдни критичко – реалистички фокус Зорана Матића
ТОПОЛОГИЈА МРАЧНОГ ПАРТЕРА
Сваки поглед
усмерен ка сцени сада већ океанских превирања и разногласја у контексту све
бројнијих фигурација, нарочито у обухвату неколико декада протеклог века и
непрекинутих збивања на обзорју новог миленијума, може да наметне извесна
упропашћавања и скраћене аналогије, нужна поједностављења да би се бар приближно
објаснио сложени мотивацијски круг појава и повода који их генеришу, упркос
заједничким могућим антропоцентричким основама и настојањима да се неком новом
осетљивошћу учврсти стари принцип Мимесис-а, или како то ревни пратиоци и
ауторитативни хроничари глобалних уметничких збивања воле да кажу, нешто што би
отварало хоризонт једног новог класицизма. За Зорана Матића би се могло рећи да
је један од истакнутих представника генерације новосадске уметничке академије,
још у завршним формацијским годинама средином осамдесетих, као виртуозни цртач,
сликар и графичар већ скренуо пажњу сигурношћу иступа, чврстином и зрелошћу,
везујући се, концепцијски на оне фигурацијске линије које су још у декадама које
су претходиле, на том терену већ исказале његове старије колеге и будући ментори
Тодоровић, Блануша, а посредно и Ракиџић, са ангажованим идејама неке врсте црне
фигурације, фиксације онога што би се могло означити скупом трагова насиља,
нечим што још од колосалних институција Франциска Гоје, све до Френсиса Бејкна
узбудљиво зрачи и множи утицајне таласе на читавој европској сцени, поготово у
средишњим и северним зонама, онде где су дисциплина и изоштрени поглед неписано
правило. Како у погледу одабира тема, укупног става и схватања моћи средстава
ликовног изражавања, и Матићев приступ нема много околишања у погледу
бескомпромисне привржености ономе што стоји у сржи одређених цртачких традиција,
он није тај који ће залудно да лута и са сумњом да испробава рецепте технологија
које се у изобиљу нуде, ослањајући се, искључиво, на моћима које происходе из
руке, ока и духа, избегавајући при том, што је могуће више, наративне процедуре
и реторику која би била непримерена феноменологији визуелног. Са једне стране,
Матићеве креације доносе на први поглед нешто веома једноставно, студије живих
или беживотних тела у простору, онако како то захтева одређени тренутак, и по
томе су са једне стране блиске ономе што је у пракси студија на академија, или
се пак ослањају на наслеђа ренесансе европског цртежа и епохе маниризма и
класицизма, али без тежње за директним преносом традиције и избегавањем сваке
ауре ''учености''. Сигуран на свом терену, то је пре свега цртеж, Матић је
мајстор опсервације и визуелне реторике и у првом плану он доноси једну снажну
интерпретацију, нарочито у широкој скали могућих визура и актера аранжираних у
склопу одређених сцена, у репертоару који обједињује фигуралне портрете свих
врста, доба, полова, старости и тако редом, у линији осветљавања најтамнијих
основа партера егзистенцијалне зебње и могућег, нескривеног нагласка на појму
катарзе у оном смислу како га је исказао Аристотел. Не би се рекло да је, нужним
начином, ту одбачена свака сумња и да се све мора тумачити у контексту
конвенција које су предочене, јер се очигледно ради о делу које је у току једног
развоја и процеса. Матић није уметник коме се превише жури, и то је он показао
свих ових година, као помни пратилац и актер многих збивања. Чак су и формалне
измене у његовом раду биле све друго а не исхитрене, и та методичност, а пре
свега усресређеност на оно битно већ доста казује колико је његов рад разложно
утемељен и лишен недоумицa.
Душан Ђокић
____________________________________________________________________________________________________
Баштина 32
ЗЕМЉА - НАШЕ НАСЛЕЂЕ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ УЗДАРЈЕ ЈЕРОТИЋЕВИМ ДАРОВИМА КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШНОГ ПОКРИВАЧА
КВАЛИТЕТНА БАЈНОБАШТАНСКА ГЛИНА ЗОНА БЕЗ ОЗОНА ПОТОЧАРА У НОВОМ РУХУ ЗЕМЉА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРИ
ГЛИНА ПРОТИВ ОТРОВА БАЈНОБАШТАНИ ВОЛЕ ВРХУНСКУ УМЕТНОСТ СЛОБОДАН РОГИЋ ПРВИ ИНИЦИЈАТОР КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ
ДУГ ПРИЈАТЕЉУ И УМЕТНИКУ МАЛИ ЧУВАР О ЗЛАКУСКОЈ ГРНЧАРИЈИ И ЊЕНОМ ЗНАЧАЈУ ЗА ЕТНОЛОШКА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА