ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ
НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА
КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШНОГ ПОКРИВАЧА
Консталација педогенетских факора (матичног супстрата, климе, вегетације, рељефа, антопогених и других) одређује ток педогенезе и појаве одређених земљишних творевина. Велики број земљишних творевина које карактеришу структуру земљишног покривача Таре одраз је поред утицаја климе, вегетације и рељефа, пре свега хетерогене геолошке грађе. У шумским заједницама на подручју Таре констатован је већи број земљишних творевина образованих на кречњацима, базичним и ултрабазичним силикатним стенама – серпетинитима и периотитима и киселим силикатним стенема – шкриљцима и пешчарима.
Земљишта образована на кречњацима
Земљишта на кречњацима Таре веома детаљно су проучавали Антић, М. et all. (1968). Аутори наводе да је на кречњацима Таре образована цела еволуционо генетичка серија и то: кречни сирозем, проторендзина, права рендзина, браунизирана рендзина, terra fusca, lesivirana (избељена) terra fusca i terra fusca – pseudoglej, а да је земљишни покривач кречњачког дела Таре представљен претежно добро развијеном terra fuscom, и lesiviranom terra fuscom, а у мањој мери органским редзинима – односно проторендзинима. За последњу (завршну) стадију - pseudoglej, као и прву иницијалну стадију sirozem – кречни сирозем су констатовали да се јављају у сасвим ограниченим партијама.
Земљишта са
грађом профила А – С на кречњацима Таре према класификацији земљишта Србије и
Црне Горе (Шкорић, А.et
all.
1985) представљена су са два типа земљишта: рендзинима и кречњачки црницама.
Рендзине се образују на лапоровитим и тријаским кречњацима који су богати силикатном компонентом и који се релативно добро физички распадају. Из наведеног разлога у А – хоризонту редзина присутни су одломци кречњака. Реакција је неутрална до слабоакална. Рендзине под ксеротермииним шумским заједницама, као што је заједница црног граба и црног јасена, се карактеришу мањом дубином и слабије су обезбеђене хумусом у односу на рендзине које се развијају у мезифилнијим условима под буковом шумом или шумом букве и јеле.
Кречњачке црнице се образују на чистим (једрим) кречњацима, а представљене су органогеним, органоминералним и посмеђеним (браунизираним) црницама. За све подтипове карактеристична је слабо кисела од кисела реакција, а под смрчевом шумом јеко кисела реакција. На кречњачким црницама јављају се шуме смрче; смрче х јеле х букве; букве х јеле; букве и шуме црног граба и црног бора.
Код А – (Б) – Ц стадије такође се издвајају два земљишта: tarra fusca и смеђе земљиште на кречњаку. Према класификацији земљишта Србије и Црне горе (Шкорић, A. et all. 1985.) tarra fusca није посебно издвојена већ се дефинише као смеђе земљиште на кречњаку (kalkokambusol). Обзиром на знатне разлике, пре свега у физичким особинама terra fusce и смеђег земљишта на кречњаку оправдано је ова два земљишта посебно представити.
Terra fuscu на Тари веома детаљно су описали Антић, М. et.all (1968.). Аутори наводе да представља потпуно развијену стадију са завршеним процесом браунизације и веома израженим (Б) – хроизонтом. За tera fuscu је карактеристичан црвенкасто-смеђи (Б)-хоризонтом који је веома тешког механичког састава, јако пластичан и лепљив. Проценат укупне глине (прх + глина) у (Б) – хоризонту достиже до 90%. Као што је наведено Антић, М. et all. (1968) су утврдили да даља еволуција terra fusce води ка образовању terra fusce – која се јавља на знатним површинама, и на крају terra fusce - pseudoglej на ограниченим локалитетима, а везана је за изразито раван терен и асоцијацију Picetum abietis montaniium.
Смеђе земљиште на кречњаку карактерише камбични (Б)-хоризонт који је лакшег механичког састава, мање пластичан и у целини бољих водноваздушних особина од камбичног хоризонта terra fusce. Еволуциом смеђег земљишта на кречњаку образује се лесивирано смеђе земљиште на кречњаку. Смеђе земљиште и лесивирано смеђе земљиште на кречњаку имају висок еколошко-производни потенцијал.
На земљиштима са грађом профила А – (Б) – Ц и њиховим ласивираним варијантама јављају се следеће шумске заједнице: јеле х букве; јеле х букве х смрче, јеле х смрче и термофилнија шума сладуна и цера са грабићем.
Земљишта на серпентинитима и перидотитима
Земљишта у шумским заједницама на серпентинитима и периотитима су представљена А – Ц стадијом – хумусно силикатним земљиштем или еутричним ранкером (Шкорић, А. et all. 1985),односно серпентинским рендзинама (Антић, М. et all. 1965) и А – (Б) – Ц стадијом тј, смеђим земљиштем на серпентинитима и перидотитима.
У оквиру А – Ц стадије јавља се већи број развојних фаза и варијанти. Органогене развојне фазе тј. органогена хумусно-силикатна земљишта се карактеришу са израженим Ah-хроизонтом, изнад кога се налази хоризонт полусировог хумуса, и високим учешћем скелета, а то значи да се испод Ah-хромозонта налази прелазни А/Ц-хоризонт. У условима када трансформација и хумификација протичу повољно не долази до нагомилавања хумусних материја на површину земљишта, већ се минералном компонентом и образује се јасно изражен хумусно-акумулативни хоризонт, што значи да се ради о потпуном развијеној А – Ц стадији. Према садржају скелета у оквиру А – Ц стадије издвајају се слабо скелетне, средње скелетне и јако скелетне форме. Еволуција хумусно-силикатног земљишта иде у правцу посмеђивања и преко образовања подтипа посмеђеног хумусносиликатног земљишта до образовања смешег земљишта, односно према Класификацији земљишта Србије и Црне Горе (Шкорић, A. et all. 1985) еутричног смеђег земљишта) еутрично камбисол) на серпентинитима и перидотитима.
Проучавајући
земљишта у шумама белог бора, црног бора и шумама црног бора са примесама других
четинарских врста (белог бора, јеле, смрче) на серпентинитима Таре Јовић Н.
(1977) је констатовао два члана еволуционо генетске серије земљишта на
серпентиинитима: посмеђеним серпентинску рендзину тј. посмеђено
хумусно-силикатно земљиште и смеђе земљиште на серпентиниту. Код
једне и код друге развојне стадије издваја две варијанте. Органогена варијанта
посмеђене серпентинске рендзине која се образује на западним до северозападним
експрозицијама у условима јако израженог нагиба, је са израженим
Ao
и Ah-хоризонтом.
Влажна клима Таре потенцирана овде још хладним и влажним експозицијама доводи до
успоравања процеса трансформације и хумификације органских материја и образовања
Ao-хоризонта
који има особине сировог хумуса. Образоване хумусне материје које се
нагомилавају на површини земљишта су веома киселе реакције. Друга варијанта
посмеђена серпентинске рендзине са правим А-хоризонтом се образје у условима где
је микроклимат станишта знатно сувљи, а стање састојин омогућује продирање до
површине земљишта веће количине светлости. У оваквим условима трансформација и
хумификација органских материја протиче знатно брже. На површини земљишта нема
хоризонта полусировог хумуса, а образје се врло моћан прави ограноминерални
хоризонт.
Код смеђег земљишта на серпентинитима Јовић, Н. (1977) издваја следеће две варијанте:
- смеђа земљишта хладнијих и влажнијих локалитета
- смеђа земљишта сувљих и топлих локалитета
Смеђе земљиште хладнијих и влажнијих локалитета карактерише моћан хоризонт полусировог хумуса и оразоване хумусне материје киселе реакције, што обрађује и киселу реакцију хумусно-акумулативног хоризонта који није нарочито развијен.
Смеђе земљиште сувљих и топлих локалитета карактерише се mul – обликом хумуса. Реакција хумусно-акумулативног хоризонта је слабо кисела или блиска неутралној, а на површини земљишта се не образује полусирови хумус.
На земљиштима образованим на серпентинитима Таре јавља се велики број шумских заједница а то су: шуме белог бора, црног бора; белог и црног бора; белог бора и оморике; китњака; јеле и букве; букве и смрче; јеле и смрче;
Земљишта образована на силикатним стенема
У шумским заједницама на верфенским шкриљцима и пешчарима констатоване су следеће земљишне творевине:
- хумусно-силикатно земљиште на шкриљцима
- кисело смеђе земљиште на шкриљцима
- кисело смеђе земљиште на пешчару
На дистричном хумусно-силикатном земљишту на шкриљцима јављају се шуме китњака и китњака и граба. Ово су плитка до средње дубока земљишта. Плиће и скелетније варијанте углавном заузимају гребене и главице, а варијанте са моћнијим А-хоризонтом благе падине.
На киселом смеђем земљишту на шкирљцима се јавља шума китњака и планинске букве, такође шума планинске букве се јавља и на киселом смеђем земљишту на пешчару.
Земљишта образована на шкриљцима су нешто плића, скелетније и киселије реакције у односу на земљишта образована на пешчару. У једном и другом случају ради се о земљиштима која имају висок еколошко-производни потенцијал.
Обрадио мр. Милан Кнежевић
____________________________________________________________________________________________________
Баштина 32
ЗЕМЉА - НАШЕ НАСЛЕЂЕ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ УЗДАРЈЕ ЈЕРОТИЋЕВИМ ДАРОВИМА КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШНОГ ПОКРИВАЧА
КВАЛИТЕТНА БАЈНОБАШТАНСКА ГЛИНА ЗОНА БЕЗ ОЗОНА ПОТОЧАРА У НОВОМ РУХУ ЗЕМЉА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРИ
ГЛИНА ПРОТИВ ОТРОВА БАЈНОБАШТАНИ ВОЛЕ ВРХУНСКУ УМЕТНОСТ СЛОБОДАН РОГИЋ ПРВИ ИНИЦИЈАТОР КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ
ДУГ ПРИЈАТЕЉУ И УМЕТНИКУ МАЛИ ЧУВАР О ЗЛАКУСКОЈ ГРНЧАРИЈИ И ЊЕНОМ ЗНАЧАЈУ ЗА ЕТНОЛОШКА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА