ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ
Лековито блато из дубине земље извлачи токсине из људског, умањује бол и инфекцију отворених рана
Професор др Станиша Стојиљковић, са Технолошког факултета у Лесковцу, један је од наших најпознатијих истраживача глине у функцији побољшања човековог здравља. Дугогодишње искуство у изучавању ''лековитог блата'' сажео је у књизи ''Моћ глине'', којом је обухватио све најрелевантније елементе њеног коришћења у функцији здравља, али и спољашње употребе. Имајући у виду изузетно велико интересовање грађана за лековиту глину, замолили смо професора др Станишу Стојиљковића да одговори на неколико значајних питања која се односе на делотворна својства глине.
У чему се састоји позитивно дејство глине на човеково здравље?
- Бентонит, медицинска глина (у праху носи назив монморилонит) добија се из талога вулканског пепела и садржи огроман број разновсних минерала. Захваљујући таквом саставу, глина има непроцењиво вредно лековито дејство на људски организам, јер апсорбује све наталожене токсине.
Објасните популарним језиком како, заправо, глина делује?
- Глина представља спој неорганских минерала, огранских алги и остатака преисторијских животиња. Кад у течном стању доспе у гастроинтерсинални тракт човека, тешки метали, слободни радикали, пестициди и радиоактивне материје се буквално ''лепе'' за површину честица глине која се, касније, посредством течности избацује из организма.
Чињеница је да се савремени човек нездраво храни. Намернице садрже низ штетних додатака, као што су пестициди, адитиви и друге супстанце штетне за здравље. Како глина делује на теко ''загађен'' организам?
- Осим штетних супстанци које се додају неорганским намирницама, савремени човек је окружен и штетним издувним гасовима, изложен је зрачању електричних уређаја, храни се ароматичним слаткишима, белим шећером, месом и масноћом у претераним количинама, користећи неумерено и лекове. Свим овим притисцима на организам ваља се супроставити. Сматра се да велику улогу имају минерали који, с једне стране, одржавају ензимски систем и, с друге, омогућавају избацивање отрова. Истраживачи су ова својтва пронашли и у ''лековитом блату''. Кад у течном стању (у свакој амбалажи постоји упуство за употребу) доспе у киселу средину желуца, набубрела глина везује тешке метале, апсорбује штетне бактерије и непожељне продукте распадања хране, раствара масноће и везује вишак беланчевина које су, због пропустљивости танког црева, најчешћи узорци алергија.
Има медицинских сручњака који глину придају ефект јачања имунитета?
- Чињеница је
да се због вишка унете протеинске хране (месо, млеко, јаја, соја и друге
намирнице) у крви ствара вишак мокраћне киселине која за последицу има пад
имунитета. Ова киселина, такође, изазива већину реуматских обољења. И не само
то; глина позитивно делује на лоше варење, слабу циркулацију, сметње за време
менструације, делује позитивно на кожу, простату и рад јетре. Она уклања симтоме
артриса, хроничног запаљенског синдрома, болести десни и мигрене.
Слушајући вас, стиче се утисак о чудесном дејству ''лековитог блата'' које су користили Индијанци, племена у Централној Африци и Аборџини у Аустралији?
- Морам да нагласим превентивно дејство глине намењено унутрашњој употреби. Могућно је, међутим, очекивати и позитивно деловање глине уз употребу других лекова научне медицине код неких теже хроничних болести. Амерички научник Книшински установио је да конзумирање глине у периоду од две до четири недеље може да побољша рад црева и метаболизам, да залечи чир, ојача организам. Могу, такође, да се зацеле ране, човек се боље осеће и отпорнији је према инфекцијама.
Доказано је да глина утиче и на разлагање протеинске хране до елементарних градивних аминокиселина?
- У садејству са уљним екстрактима биља, воћем и поврћем, мешавином зачина, глина омогућава не само чишћење црвене флоре, већ и потпуну физичку, биохемиску и ензимску равнотежу, својствену здравом огранизму. Успостављањем нормалне црвене флоре, стабилизује се крвни притисак, смањује вишак холестерола и триглицерида, стимулише рад панкраса, нормализује шећер и, уопште, свеукупно се побољшава стање организма – рекао је на крају професор ср Станиша Стојиљковића.
Шта рећи после свега што смо сазнали од лесковачког професора др Станише Стојиљковића? Глина нам неће нанети штету, али сигурно доноси користи, имајући у виду све околности нездраве исхране и начина живота који водимо.
Олга Васиљевић
____________________________________________________________________________________________________
Баштина 32
ЗЕМЉА - НАШЕ НАСЛЕЂЕ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ УЗДАРЈЕ ЈЕРОТИЋЕВИМ ДАРОВИМА КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШНОГ ПОКРИВАЧА
КВАЛИТЕТНА БАЈНОБАШТАНСКА ГЛИНА ЗОНА БЕЗ ОЗОНА ПОТОЧАРА У НОВОМ РУХУ ЗЕМЉА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРИ
ГЛИНА ПРОТИВ ОТРОВА БАЈНОБАШТАНИ ВОЛЕ ВРХУНСКУ УМЕТНОСТ СЛОБОДАН РОГИЋ ПРВИ ИНИЦИЈАТОР КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ
ДУГ ПРИЈАТЕЉУ И УМЕТНИКУ МАЛИ ЧУВАР О ЗЛАКУСКОЈ ГРНЧАРИЈИ И ЊЕНОМ ЗНАЧАЈУ ЗА ЕТНОЛОШКА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА