ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ
У хотелу ''Инекс Дрина'' оджано је књижевно вече Светислава Басаре на коме је представљено његово ново књижевно дело ''Срце земље''. О аутору и роману говорио је Гојко Тешић.
Светислав Басара је најевропскија слика српске књижевности. Неко ће помислити да је то претеривање. Ево зашто сам изговорио ову реченицу која је за мене једна врста аксиома. Све је почело у ''Европи'' која је нека врста духовног-егзистенцијалног или како год хоћете средишта у Бајној Башти. Ту је и тачка где је по нашем најевропскијем суграђанину земљина тежа најтежа. И она је уграђена у ресторан ''Европа''. Наравно, овај део приче има неку врсту рекао бих симболичног значења. Онај ко је пажљиво ишчитао књижевни опус Светислава Басаре, од раних радова из осамдесетих година до ''Срца земље'' - који у мом космосу ових дана рекао бих има посебно значење, видеће да ово што сам на почетку рекао да није никакво претеривање већ је то заправа један аксиом који је врло лако доказати.
Све је почело у метафизичкој радионици - списатељској радионици, може се она назвати и вавилонска, борхесовска или како год хоћете, опет раних осамдесетих година. Наш заједнички пријатељ Часлав Ђорђевић 1981. године замолио ме је да прочитам рукопис једног младог ствараоца који је нека врста оног бића које се може ишчитати или се он већ може учитати у неку врсту надреалистичког рукописа. Рекао је прочитај то и ако вреди објави. Прочитао сам неколико прича Светислава Басаре и уреднику за прозу ''Књижевне речи'' Давиду Албахарију предао са жељом да пре свега прочита и да види шта се са тим може урадити. Свој суд о свему томе ја му нисам рекао али оно што је необично, што је важно за причу о Светиславу Басари је и следеће. Албахари је имао свој ритуални дан када долази у редакцију ''Књижевне речи''. Била је то среда. Предао сам рукопис. Већ четвртак изјутра, негде око девет сати, Албахари је рекао:'' Знаш ли ти овог генија? Ја кажем:''Не знам, али знам један детаљ који је небитан за списатеља. То је детаљ који је карактеристичан и за Бодлера и за многе друге геније европске и светске књижевности''. Каже Албахари: ''Он је списатељско чудо, ја желим што пре да га упознам''.' Наравно, он је тада написао дописницу поштанску које, чини ми се, више и не постоје као средство међусобне комуникације, и отпослао је у Ужице Светиславу Басари. И тако је Светислав Басара са једном врстом списатељске - уредничке фасцинације ушао у српску књижевност. Намерно сам истакао тај детаљ из простог разлога што су велики писци по природи ствари и велики савитљивци, и ако открију велики дар они то тешка срца признају. На самом почетку Албахари је рекао са ваистинским одушевљењем да је Светислав Басара велико име српске књижевности. Наравно, дошао је опет у тај мали простор ''Књижевне речи'', то је једна врста симболичког књижевног казамата раних осамдесетих година, у коме се од дима није ништа могло разазнати, десетак, дванаест квадрата. Догодило се да је Светислав Басара послао на ''Конкурс књижевне омладине'' рукопис ''Кинеског писма''. Жири у коме су били угледни ствараоци, не бих помињао имена, остаће на неки начин упамћени по томе што нису нити схватили нити осетили колико је изизетна вредност ''Кинеског писма'' Светислава Басаре.
Гојко Тешић.
Светислав Басара у средиште збивања ове књиге ставља историји непознати
тромесечни боравак Фридриха Ничеа на Кипру, из наводне 1882.године. Праћен од
стране тајних служби, енглеске и турске, тражен од стране својих
'пријатеља"
Рихарда Вагнера и Лу Саломе, он пристиже на Афродитино острво, и као лице
сумњивог онтолошког статуса, покушава изградњу огромне летелице-балона, дружи се
са другим лицима, такође сумњивог онтолошког статуса, укључујући домицилно
урођеничко племе сасвим особених обичаја, а као траг тог боравка, оставља
непризнатог и непознатог сина и његово потомство, али и могућност непознатом
Србину, да концем двадесетог века, испише ову биографску допуну.
____________________________________________________________________________________________________
Баштина 32
ЗЕМЉА - НАШЕ НАСЛЕЂЕ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ УЗДАРЈЕ ЈЕРОТИЋЕВИМ ДАРОВИМА КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШНОГ ПОКРИВАЧА
КВАЛИТЕТНА БАЈНОБАШТАНСКА ГЛИНА ЗОНА БЕЗ ОЗОНА ПОТОЧАРА У НОВОМ РУХУ ЗЕМЉА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРИ
ГЛИНА ПРОТИВ ОТРОВА БАЈНОБАШТАНИ ВОЛЕ ВРХУНСКУ УМЕТНОСТ СЛОБОДАН РОГИЋ ПРВИ ИНИЦИЈАТОР КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ
ДУГ ПРИЈАТЕЉУ И УМЕТНИКУ МАЛИ ЧУВАР О ЗЛАКУСКОЈ ГРНЧАРИЈИ И ЊЕНОМ ЗНАЧАЈУ ЗА ЕТНОЛОШКА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА