РЕПОРТАЖА
Живана Јовановић(71)из Црвице код Бајине Баште 40 година
чамџија на Дрини
ЧАМАЦ МИ ЈЕ КУЋА И АВЛИЈА
БАЈНА
БАШТА.
-
Пре
три и по деценије,
преграђивањем Дрине бетонским бранама електрана,
прекинута је стогодишња традиција сплаварења овом лепом али ћудљивом реком.
Чувени
дрински сплавар из бајинобаштанског села Бесеровина Богдан Баштовановић је 1981.
године
исписао својеврсну историју
овог
тешког и опасног занимања.
У књизи
„Сто година сплаварења на Дрини“ он вели да су сплавари савлађујући таласе
Дрине,
Саве и
Дунава све до Прахова,
вештином,
смелошћу,
храброшћу и издржљивошћу,
изазивали дивљење.
“За
мене је Дрина најмилија,
а сплав
ми је кућа и авлија“,
с
усхићењем је Баштовановић певао о сплаварском животу.
Одавно су сплавари отишли у легенду, а на Дрини су остале скелеџије да чамцима превозе људе с једне на другу обалу. Житељи с леве обале, Босанске Црвице, Петриче и Жлијепца, најбрже су стизали до својих кућа - чамцима.
Најчешће су их превозиле три жене - скелеџије: Живана и Милка у Црвици и Војка у Бачевцима.Војка и Милка нису више међу живима, остала је једино Живана Јовановић(71).
- Мој муж Владимир - Кајмо био је сплавар и чамџија, када је умро наставила сам његов посао и за 40 година око сто хиљада пута чамцем, уз помоћ челичне сајле, превезла путнике, увек безбедно, некад и по невремену. Немам страх од Дрине, поред ње сам одрасла и можда звучи необично али не знам да пливам - каже Живана.
Милан,
Живанин
син,
такође
је велики заљубљеник у Дрину,
на неки
начин је наставио породичну
традицију.
Ради
као рибочувар бајинобаштанског удружења „Младица“.На обали на Кривом виру,
на
двадесетак метара од куће,
уредио
је
простор за
пецароше,
ту су и
два спомен
-
обележја,
први
једном младом,
рано
преминулом риболовцу из околине Косјерића,
други
-
мајци
Живани.
У
неколико речи исписан је својеврсни животопис ове необичне старице.
„Оооо Живана! Ето ме,ето! Лети,зими,ноћу“ - уклесано је на мермерној плочи. Поред текста - Живанина слика.
- Желео сам на овај начин да одам признање и поштовање мајци која је, бавећи се напорним и ризичним послом, обезбеђивала егзистенцију за породицу - каже Милан.
Лане је ,Државна гранична служба БиХ, забранила прелазак границе чамцима, што је изазвало бурне протесте становника Босанске Црвице, Петриче, Жлијепца, Факовића. До својих кућа сада морају да превале педесетак километара због удаљености граничних прелаза Бајина Башта -Скелани и Љубовија - Братунац.
- Остала сам без посла и јединог извора прихода, пензију немам - вајка се Живана док нам демонстрира вештину управљања чамцем. Не сме даље од обале јер другом, левом обалом пролази гранична патрола.
- То су војници из турског батаљона. Ваљда неће овако дуго, ми који волимо природу и реку, верујемо да ће Дрина поново спајати људе, да овде неће бити граница - гласно размишља Живана Јовановић, последња жена - скелеџија на Дрини.
Текст и фото:Р.Блануша