ПРЕДРАТНИ И НОВИ ХУМОР
СМЕЈУ СЕ ЧЕКАЈУЋИ ВОЗ
ТУРИСТИЧКА ХИПОКРИЗИЈА
Баш петком је он уредно свраћ`о, мераћио у харему наћо
Петсто лета траја турска чизма, трговине беше, а слабо туризма
Туристички кораци су ситни, тај туризам био је транзитни
То су кажу били тешки дани, тад су исши разни каравани
Заовине, Кремна, Јагоштица, главни транспорт била је коњица
Луч и катран, па сушену кожу, Шумадија паравац у краљевску ложу
У повратку носе проју жуту, Бајина Башата на транзитном путу
Из Ваљева соли и дувана, то је била роба каравана.
Решо стари, коње им поткива, а Поповић колане ушива
Перка Шиба, чорбаст пасуљ кува, пироћаном Бато их обува
Те проблеме види Матић Перо, на кулук је Заовљанце тер`о
Све са крампом и ћускијом љутом, те планинце обезбеди с` путом
Тад аути коње заменише, тим се Ере нагло променише
Сада сјечу и продају грађу, па се чешће у кафани нађу.
Град од Ера и користи има, ал` за село та прича не штима
То време је било доста давно, баш тада је песмом опевано
Једна строфа из тадашње песме, на њу нико љутити се несме:
“ Посла стрина да дудове бере, па на дуду нађе неке Ере
Тада стрина о`сова им мајку, стари Еро даје за дуд банку
Када стрина исколачи очи, млађи Еро са вр` дуда скочи
А најмлађи по купусу струже, запомаже: чекај мене друже”
Мала варош а кавана доста, та нам пракса од турака оста
Исток, запад дуванска је траса, тражио је свако себи спаса
И данас нам стоје те навике, шверц је слађи брате од мотике
Рајаковић направи центрлу, да обасја варошицу малу
Ред бандера лабавије жица, покоцкана главна је улица
Хотел “Босна”-кафана “Европа” у њој беше сала биоскопа
У “Европи” домаћи су гости, све елита а беше их дости
Ту јутарња кафа се испија и пословна тактика развија.
Први стиже Бјеличићу Коста, стари шмекер зна га света доста
За њим ето чиче Милосава, живот му је цигара и кава
Миле Ристић, директор каване, прво подрум обилази иза шанка бане
Потом ето крупни наочара, чича Панто сад врата отвара
Носи клупу за мерење грађе, Лука Ђурић и он се ту нађе
Крупним гласом понеку прозбори, а Видоје са “волгом” га двори
По две туре свак на своју страну, тад Милисав и Станика дану
А док Миле пазаре пребраја, друга тура кафану осваја
Ранко, Луле, ватрогасц Перо, мало касни синоћ је претеро
Љуп, па Крезо, Влаја ватрогасац, расте Миле ко да пије квасац.
Хотел “Босна” гости ђеда Глишу, па Чечару, и Чучковић Мишу
Крсту Трисић, па Крлић Новака, Милан Крђу, старог дрвењака
Сваког јутра скоро иста слика, ту је Тошић са њим и Ширлика
Преко дана пролазници сврате, тек увече келнери заплате
Ширликовци са терена стижу, певачице на ноге се дижу
А доста их “Европа” памти, да у младост Зорица се врати
У Европу дође као млада, Доња Леска изнад Вишеграда
Томо Перић и бело одело, Европа је народно посело
Ширликовци дебеле коверте, лова пљушти а келнери лете
Сретен Мачак, Лакета и Џањо, тај провод сам као дечко сањо
А Лакета остаје до зоре, беше пекар издржати море.
Бајина Башта локални су гости, а на Тари туриста је дости
Шљивовица хотел санатори преко лета ту врви и гори
Стизу фиће, има и тристаћа санатори свима здравље враћа
Туристе смо тад господом звали, и шумске смо јагоде им брали
Кратки рукав кошуљице танке, на ногама носише јапанке
Баке гледе, па се кришом крсте, гле обојак окачен о прсте
Сваког дана јагоде смо брали, не би ли нам апостофке дали
Хотел “Тара” на далеко знани, персонал је био одабрани
Ту су Лачо, Видосав и Биса, петнес` дана нема бронхитиса
Пре сто лета, Тара беше знана лечила је Глишић Милована.
Преко ријеке, туристички доме, Јово Дабо у фазону своме
А и чувар Милутине Бане, проводио је ноћи је и дане
У мотелу преко дана празно, а увече стиже друштво разно
Милош Бралић, затим Ђоко Квака, виолину свира за Курту мерака
Код Анђелка Ђокан карте листа, на Барама мало је туриста
Анђелко га до зида дотера, телетину доноси им Вера
Карте баца кроз главу му сину, прави себи он хотел “Царину”
Ујутру је гужва и код Десе, Мијо Рундо шљивовицу тресе
Пије с` ногу јер времена нема, Јово Дабо ту лепене спрема.
У “Инексу” планови се праве, са “Инексом” “Тару” да саставе
Једна фирма биће отприлике, а под вођсвом Митровића Жике
У пензију иде Миле стари, сад је “Инекс” газда и на “Тари”
Место “Босне” “Инекс” на три спрата, Шљивовица стално распродата
Средоје се директорства прими, доводиће он госте и зими
Скијаће се на беломе снегу, жичара је на Шишовом брегу
Копаоник тад је био сића, а чуо је за Ковачевића
Копаоник дозиваше Тару, јел` истина да имаш жичару
Истина је а како да није, није једну, него имам двије
Копаоник од силнога беса, почео је нагло да се стреса
Златиборци у трку се дали, тај Средоје биће за нас мали
Политичке понеше га воде, две жичаре остави, за Београд оде
Војска прави на Тари хотеле, “Инекс” храмље отиш`о је Среле
Тада “Инекс Ружића нам шаље, да туризам он развија даље
Би планова али нема пара, зарђала остаде жичара
Тад од Таре Ружић диже руке, за комитет ето опет муке
На Тошића сад је коцка пала, многи кажу са њим нема шала
“Инекс” прима туристичке групе, за домаће услуге су скупе
Разилазе домаћи се гости, јер около кафана је дости
Код Величка музика је стара, Миле Игњат нов мотел отвара
Код Иване може лумперајка, “Мали рај” је био као бајка
То Тошићу не иде по вољи, ајд` у здрављу нека дође бољи
Док комитет нађе лице право, тад је Матић проблеме решав`о
У партији се због “Инекса” брину па нам
шаљу
прву виолину
Секретар је био комитета, Свеле Симић, педагог не смета
Политичке помажу му везе да на Тару туристе довезе
Војвођана има понајвише, план развоја тада Свеле пише
А већ “Инекс” навелико гура, тад настаде и декоњуктура
Па туризам поново стагнира, то комитет свакако тангира
Тада ето заовљанца Васе, да покуша он “Инекс” да спасе
Педагог је то, свакако, годи, дуго лета он Митровац води
Прави и он покушаје разне, криза влада кафане се празне
Тад у моду улазе кафићи, деца паре троше “Инексу” ни прићи
Види Васо резултата нема, у приватни он се бизнис спрема.
Спасоносна формула се тражи, Адам стиже, дисциплина важи
Тешко време теже него прије, сад се вињак понајвише пије
Вињак иде а пазари мали, у књигама можда нешто фали
У билансу тако ствари стоје од тог пола Адам попио је.
Жене воли нарави је врле, још гори је шеф хотела Прле
Туризам нам не иде од руке, за комитет ето опет муке
За туризам треба млађа гарда, е Градимир долази нам тада
Босански га форсирао лоби, да њег не би незнам други ко би
Кризно време прилике су ратне, јес босанац ал` је вредан брате
Изграђује нове апартмане, то је борба за будуће дане
Радним даном избеглице хране, а викендом свадбе одабране
У транзиту туристи наврате, посла мало, а мале им плате
Транзиција донеће му лека, продаће се ал` се нешта чека.
Што се тиче другог ешалона, ту постоји неколко персона
Бато, Тошић, Васо и Никола, техника је увек посла пола
Рајко зна се маркетинг развија, рецепцију држи Миленија
Осим Шкрње, све се мења задужен је за правна решења
О развоју сад се прича много, и манастир ту би нам помог`о
А до храма пут се асвалтира, и Лађевац добро фигурира
Сви велике сад планове праве, у функцију могућност да ставе
Викендице ко печурке ничу да кирију од спавања смичу
За ноћење нека лову кану, а нек ваздух користе за храну
Тако Тара сад туристе мами, а јагоде нека беру сами
Деце нема остали су стари, обор празан, тако је у штали
Стоке нема свуд се коров диже, а из Шабца нама млеко стиже
“Висол” Чачак потребштине разне, да не буду продавнице празне
Сир и кајмак Златибор нам справља, а одећу кинез нам доставља
А ми богу сад крадемо дане, и помало ложимо кречане
Индустрија начисто је стала, транзиција све је прогутала
Туризам је само лажна нада, ми хоћемо пара, а без рада
Ноћења је лако наплаћиват, ко ће толке госте услуживат
Па у помоћ и бог нек нам буде, сиромаштво и то је за људе.
О ПЕТРОВДАНУ ПЕТРОВИЋ РАДОЈИЦА
ЛЕТА 2005.