100 ГОДИНА ТУРИЗМА

ТАРА ИМА ПОВОЉНЕ ПРИРОДНЕ УСЛОВЕ И РАЗНОВРСНЕ ТУРИСТИЧКЕ МОТИВЕ

ЗНАЧАЈ ПРОПАГАНДНЕ И ВОДИЧКЕ СЛУЖБЕ

У ТУРИСТИЧКОЈ ПОНУДИ ПЛАНИНЕ ТАРЕ – МАТЕРИЈАЛНА БАЗА

 И ВИДОВИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА

            Планина Тара, с обзиром на повољне природне услове и разноврсне туристичке мотиве, до сада није достигла одговарајући ниво у свеобухватном развоју туризма. Разлози за то су бројни, у првом реду недостатак инвестиционих средстава за изградњу основне и пратеће материјалне базе, као и недостатак стручних кадрова, а самим тим и маркетинг концепта у пословању комплексне и хетерогене туристичке привреде.

            Садашњи степен опште привредне развијености Општине Бајина Башта, којој највећи део ове планине припада, упућује на обавезу изналажења инвеститора, како домаћих, тако и иностраних, који се пре свега баве туристичком делатношћу, или оних инвеститора који су пласманом својих производа везани за туристичку потрошњу.

            Потребно је нагласити да је у досадашњем периоду недовољних инвестицоних улагања у изградњу туристичких објеката на Тари, био од утицаја и фактор рестриктивне политике надлежних институција за издавање потребних дозвола у простору Националног парка.

Инвестициона улагања у туризам, подразумевају валоризацију простора за изградњу нових капацитета, модернизацију и реконструкцију постојећих.

            С обзиром на чињеницу да је туристичка привреда комплексна и хетерогена, захтева ефикасну организацију која зависи од стручних кадрова у оперативној и руководећој структури, што је битан предуслов подизања туризма на знатно виши ниво, нарочито у примени савременог маркетинг концепта у пословању, који у туризму планине Таре још није нашао практичну примену.

            Практична примена туристичког маркетинга састоји се у истраживању туристичког тржишта (циљних група потрошача – рецепцијената) у циљу задовољења потреба корисника туристичке услуге.

            Досадашњи носиоци развоја туризма на планини Тари и непосредној околини: Војна установа »Тара«, Дечје одмаралиште »Митровац«, »ИНЕX-Тара« и Национални парк »Тара«, као ниско акумулативни, још нису претрпели неопходну својинску трансформацију у погледу приватизације, због чега ни једно од споменутих предузећа није способно да предузме акцију инвестиционих улагања у изградњу нових туристичких објеката.

Да би се то постигло, мора се у будуће више пажње посветити увођењу маркетинг микса у пословање, што ће допринети унапређењу развоја комплексне туристичке понуде са професионално организованом пропагандно-информативном и водичком службом.

Пропагандно-информативна и водичка служба

Пропагандно-информативна активност има за циљ да увуче потенцијалне потрошаче (реципијенте) у позицију верних купаца. То се може постићи планским и систематским истраживањем туристичког тржишта, посредством масмедија: штампе, радија, филма, телевизије, интернета, савремених информационих система и специјализованих агенција, којима се дистрибуирају пропагандне поруке до потрошача, у циљу повећања продаје капацитета и остварења жељених ефеката.

Практичној примени маркетинга у туризму планине Таре, није посвећено довољно пажње, што се огледа у недостсатку систематског приступа у истраживању туристичког тржишта.

Пропагандно-информативну активност Таре, у почетку су чиниле најчешће разгледнице. Међутим, све већа конкуренција на туристичком тржишту, условљава појаву проспекта (каталога) Таре 1980. године, на коме је у целости представљена туристичка понуда. Својом практичношћу, реалном садржином, живописном илустрацијом туристичких мотива, сажетом поруком на српском и енглеском језику и данас представља значајно пропагандно средство.

У циљу јачања пропагандне активности, поменуте туристичке организације на Тари, свака за себе публикује проспект (каталог) на коме је представљена туристичка понуда са заштитним знаком, који симболизује одредјену специфичност, што га чини незамењивим пропагандним средством.

Да би се кретање посетилаца учинило што лакшим и боравак садржајнијим, у туристичким локалитетима: Калуђерске Баре, Митровац, Предов крст, Перућац и Бајина Башта, постављене су информативне табле и путокази, који скрећу пажњу својим дизајном и садржајем. Овакав вид информативног деловања, значајан је за посетиоце који први пут долазе и самостално изводе шетње до атрактивних одредишта.

У хотелима на Тари, спроводи се уобичајена пракса повратне информације, оцена квалитета туристичке понуде и боравка, коју посетиоци могу дати у »Књизи утисака« или »Анкети«, што је од посебног значаја у конципирању маркетинг микса, са основним инструментима: ниво услуге, адекватна цена и промоција у циљу задовољења жеља корисника, чиме се испуњавају интереси обе стране на тржишту.

Може се констатовати да се у туристичкој пропаганди Таре, због све израженије конкуренције на туристичком тржишту, у пропаганди туристичке понуде, све чешће користе и масмедији: штампа, радио, телевизија и интернет. 

Редовно представљање туристичке понуде Таре, на домаћим туристичким берзама и сајмовима, знатно доприноси продаји  и попуни хотелских капацитета, што се директно одражава на повећање финансијских ефеката.

Планина Тара, ове године обележава значајан јубилеј, сто година традиције туризма, без адекватног туристичког сувенира, који заузима значајно место у туристичкој понуди и пропаганди, као симбол специјфичних мотива и објеката, које туристи радо купују за успомену. Естетско обележје омогућава да се сувенир доживи као уметнички предмет.

Логично је претпоставити да је сваки туристички посетилац, потенцијални купац адекватног сувенира. Препознатљиво специфично решење дизајна сувенира, опредељује туристичког посетиоца за куповину.

На планини Тари се нуде и продају неадекватни сувенири: потковице, чутуре, фруле, мача, симболи водећих спортских клубова и читав низ других употребних и украсних предмета са називом Тара, без препознатљивог дизајна симбола туристичких мотива по којима је ова планина позната.

Просторна распоређеност продајних пунктова сувенира на Тари, врши се у мешовитим продавницама хотела »Оморика« и »Бели бор« и неколико приватних киосака у непосредној близини. Продаја сличних сувенира врши се и у продавници Дечјег одмаралишта на Митровцу.

Планина Тара пружа повољне услове за производњу квалитетних сувенира на бази локалних сировина, у првом реду дрвета, које може да задовољи све захтеве у производњи потребног асротимана. Производњом и пласманом препознатљивих сувенира, допринело би повећању ванпансионске потрошње, а тиме и пропаганде туристичке понуде.

У интересу унапређења Пропагандно-информативне и Водичке службе планине Таре, публикован је 2002. године, савремени Туристички водич у коме је веродостојно и свеобухватно презентована туристичка понуда о Тари као морфолошком објекту и Националном парку, са посебно приказаним видовима туристичких кретања.

У исту сврху публикован је почетком 2005. године и Туристички водич сакралних објеката Рачанског краја.

Туристичка мапа Таре, као вид својеврсне пропаганде, презентује мотивски потенцијал на читавом простору, са посебно означеним планинарским стазама, путним правцима и посебно издвојеним туристичким локалитетима.

Водичка служба планине Таре, има посебан значај за госте који дуже бораве у хотелима. За такве госте, водичка служба редовно организује излете и обиласке околних атрактивних излетишта: Манастира Раче, Перућца, Митровца, Кадињаче, Златибора, »Шарганске осмице« и крстарење језером Перућац у кањону Дрине у пратњи стручног водича.

Садашње стање материјалне базе

На планини Тари и непосредној близини, захваљујући бројним природним лепотама, туризам је почео да се развија на више локалитета. То се у првом реду односи на локалитет Калуђерске Баре, који је удаљен 16 км западно од Бајине Баште. Одликује се лаком приступачношћу на око 1.000 м н.в., окружен бујном четинарском шумом, атрактивном физиономијом простране висоравни и благотворном климом.

Материјалну базу туризма чине капацитети и објекти изградјени у периоду после Другог светског рата, изузев хотела »Тара« који је изградјен 1933. године, лоциран у

простору Рачанске Шљивовице, на путу према Митровцу. Располаже капацитетом 130 лежаја, није у функцији, чека својинску транформацију и адаптацију.

Мотел »Оморика«, а сада »Јеремичак«, изграђен је 1966. године на изузетно функционалној локацији платоа Калуђерске Баре, адаптацијом је претворен у модеран ресторан кулинарских специјалитета. Године 1972., Савезна управа царина из Београда,

подиже своје одмаралиште »Јавор«. У непосредној близини изградјен је и Планински дом, власништво Планинског савеза Србије, капацитета 50 лежаја.

О развоју туризма у правом смислу те речи, у овом локалитету, може се говорити тек од 1977. године, када почиње етапа развоја савременог туризма, са изградњом репрезентативних хотела »Оморика« (350 лежаја), »Бели бор« (300 лежаја) и модеран ауто-камп (капацитета 500 кампера), којим управља Војна установа »Тара«. Ова Установа сада држи позицију главног организатора одмора за одабрану и богату клијентелу, јер други видови тражње за ове елитне хотеле (рекреативна настава и ђачке екскурзије), економски су неисплативи, те их треба елиминисати из планова продаје.

Хотел »Оморика«, занимљиве планинске архитектуре, располаже са луксузним апартманима, једнокреветним и двокреветним собама, са бројним угостеитељким и спортско-рекреативним садржајима (затвореним базеном, трим салом, аутоматском кугланом, биоскопском двораном, библиотеком, продавницом штампе, сувенира и амбулантом). Депаданс »Јавор« капацитета 50 ле\аја, са рестораном у националном стилу. У циљу што богатије понуде, отворена је продавница мешовите робе, пошта, бензинска пумпа и паркинг аутомобила.

Хотел »Бели бор«, удаљен 4 км од Хотела »Оморике« на локацији Радмиловац, располаже свим угоститељским садржајима и ски-стазама у непосредној близини.

У близини ових хотела, изградјени су потребни спортско-рекреативни објекти и садржаји на отвореном простору, без којих се савремени туризам не може ни замислити. Изградјено је неколико одмаралишта, приватних вила и више десетина приватних викендица.

Број гостију и ноћења у хотелима Војне установе »Тара«, »Оморика«, »Јавор« и »Бели бор«, за период 1993 – 2003. година:

Извор: Архивски статистички подаци Војне установе »Тара«

Наведени статистички подаци о броју туриста и ноћења, указују на чињеницу да у посматраном периоду није било већих осцилација, јер није било ни повећања смештајних капацитета.

Нешто већи пораст просечног боравка домаћих посетилаца од 1997. године, може бити последица извесног побољшања животног стандарда.

Незнатан број страних туриста и ноћења, последица је нестабилне друштвено-политичке ситуације у нашој земљи, као и то што туристичка понуда Таре није довољно заступљена на страном туристичком тржишту.

На овом локалитету остварено је у току 2004. године, 44.073 гостију и 155.584 ноћења, са степеном искоришћености лежаја 69%.

Може се констатовати да су осамдесетих година прошлог века у овом локалитету изграђени и модерни пратећи садржаји: ауто-камп, етно домаћинство и золошки врт, по којима је Тара била препознатљива и конкурентна на туристичком тржишту, а који нису у функцији читаву деценију, због чега су у великој мери руинирани зубом времена, што је знатно осиромашило туристичку понуду.

Када је ауто-камп био у функцији у летњој сезони га је посећивао знатан број кампера.

Туристички локалитет Митровац, удаљен од Калуђерских Бара 20 км, специјализован је за дечији и омладински туризам, власништво Центра дечјих летовалишта и опоравилишта из Београда, опремљен је комфорним смештајним павиљонима планинске архитектуре, капацитета 600 лежаја, са учионицама, пратећим спортско-рекреативним објектима и културним садржајима, лекарском амбулатом, продавницама мешовите робе, поштом и паркингом. Изграђен је Ловачки дом са модерним депадансом капацитета 30 лежаја високе категорије. У непосредној близини изграђено је више приватних викендица, планира се изградња ски-центра.

Повољни природни услови на 1.082 м н.в. и задовољавајућа материјална база, доприносе доброј искоришћености смештајних капацитета. Тако је на пример, према расположивим подацима Спортско-туристичког центра, у овом локалитету током 2004. године, боравило 32.771 корисника, који су остварили 223.630 ноћења, тако да степен искоришћености лежаја износи 102%. Овако високом степену искоришћености, доприноси организовање рекреативне наставе (Школе у природи), током читаве године.

Претходни подаци позакују да овај локалитет има мањи број основних лежаја у односу на локалитет Калуђерске Баре. Међутим, у току 2004. године, на Митровцу је остварено за 30% више ноћења.

Туристички локалитет Реверзибилно језеро Заовине у централном делу планине Таре на 892 м н.в., својом живописном природом, привукло је пажњу немачких инвеститора. Корпорација која инвестира изградњу туристичких објеката широм света, заинтересована је да на обали језера Заовине изгради туристичко насеље у етно стилу у које по предрачуну треба да се инвестира око 6,000.000 еура. Овај локалитет за сада нема готово никаву материјалну базу за развој туризма. Изузетак представља постојећа савремена саобраћајница дуж обале језера.

Туристички локалитет Предов крст, захвата простор северозападне Таре. У овом локалитету изграђен је Ловачки и Планински дом, капацитета 60 лежаја са којима управља Национални парк »Тара«. Овде је 2004. године боравило 1.030 посетилаца који су остварили 4.491 ноћења, са степеном искоришћености лежаја 20,5%

У овом непоновљивом простору Таре, снимљени су дугометражни филмови »Птице које не полете«, »Живот је чудо« и дечија телевизијска серија »Шум са Таре«, који доприносе широј афирмацији планине Таре.

Туристички локалитет Перућац, захвата зараван  на североисточној падини Таре и десној обали Дрине која се простире од језера Перућац, до ушћа речице Врело у Дрину.

Изграђено је неколико туристичких објеката: Хотел »Језеро« са бунгаловима капацитета 160 лежаја, Хотел »Врело«, капацитета 180 лежаја, Вила »Дрина«, капацитета 40 лежаја, Аутокамп и Рибњак калифорнијске пастрмке. У језеру Перућац постављена је огромна понтонска плажа за љубитеље купања, роњења и скокова у воду. Смештајни капацитети у овом локалитету се данас користе ненаменски, чија адаптација у наменску функцију захтева већа инвестициона улагања.

            Туристички локалитет Бајина Башта, зелена и чиста варошица, смештена на истичном подножју планине Таре и десној обали реке Дрине (250-300 м н.в., са око 10.000 становника), представља привлачну урбанистичку целину за туристе из загађених индустријских и градских средина.

За потребе туризма, изграђени су квалитетни смештајно-угоститељски капацитети, Хотел »Дрина« (170 лежаја), Градска кафана »Европа« (300 седишта). Ресторан »Стадион« (100 седишта) и Ресторан »Турист« (120 седишта).

            У овом локалитету је 2004. године боравило 9.163 туриста, који су остварили 16.977 ноћења, односно степен искоришћености лежаја 27,3%.

            Изграђен је модеран спортски стадион и савремена спортска хала. У плану је изградња затвореног базена олимпијских размера и уређење плаже на обали Дрине.

Изграђени спортски објекти омогучавају организовање бројних спортских и културних манифестација, а неке су постале и традиција.

            Може се констатовати да је манифестациони туризам, основни правац развоја туристичке понуде Бајине Баште. Манифестациони туризам може допринети бољем коришћењу постојећих хотелских капацитета, како у Бајиној Башти, тако и у оближњим локалитетима Перућац и Калуђерске Баре.

            На простору планине Таре, односно Општине Бајина Башта, данас има око 2.000 основних лежаја у којима је 2004. године остварено 89.848 посета, односно  415.698 ноћења, са степеном искоришћености лежаја 55% и просечним боравком 4,6 дана.

            Разноврсни туристички потенцијали планине Таре и реке Дрине са вештачким језерима Перућшац и Заовине, омогућавају развој више врста туристичких кретања: здравствено-рекреативни, излетнички, ловни, риболовни и сеоски туризам.

Здравствено-рекреативни туризам

            Планина Тара са умереном надморском висином, повољном климом, чистим ваздухом и бујном вегетацијом, како лети, тако и зими, пружа све услове за активан одмор и опоравак туристичких посетилаца свих категорија. Савремена медицина све више иницира одмор радног човека и школске омладине у чистом планинском простору умерених висина, кроз учешће у различитим рекреативно-здравственим активностима, које укључују покрете читавог организма, са чиме се јача мишићно ткиво и брзо враћа снага замореном телу.

            Посебно је значајна сарадња са здравственим установама на бази бржег опоравка особа са проблемима респираторних органа који настају као последица загађене градске средине, под утицајем благотворног дејства климе планине Таре.

            На здравствени значај ове дестинације, указује чињеница да су први њени гости били плућни болесници почетком XX века.

            Истраживања која је вршила Дечија клиника Медицинског факултета из Бегорада, осамдесетих година прошлог века, утврђено је да је ова планина без икаквих аерозагађења, по својим изузетним климатским својствима веома погодна за опоравак и лечење: анемије, имунолошког система, бронхитиса изазваног градским аерозагађењем, бронхијалне астме, честих респираторних инфекција дисајних путева, инфективних и других оболења.

Велики број туристичких посетилаца Таре, рекреацију и опоравак, своди на самоиницијативне и организоване шетње у природи, најчешће до оближњих видиковаца или извора чисте пијаће воде. Међутим, у последње време на Тару долази све више туристичких посетилаца који за активан одмор користе спортске објекте и садржаје уз анимацију и тренинг стручних рекреатора, под надзором лекара у циљу постизања жељених ефеката одмора и опоравка организма, што афирмише Тару у квалитетну ваздушну бању, рекреативног, здравственог и ловног туризма.

Повољни природни услови у зимском периоду, заравњени терени, омогућавају љубитељима скијања дуге скијашке шетње, а већи топографски нагиби терена погодни су за уређење ски-стаза на Калуђерским Барама и Митровцу, са организованом школом скијања, по чему је Тара афирмисана и за масовну зимско-спортску рекреацију.

            Река Дрина са вештачким језерима Перућац и Заовине, пружа велике могућности масовне рекреације и спортова на води, који све више постају здравствена потреба савременог човека. Да би се то постигло, Дрина се мора контролисано штитити од разних загађивача и отпадних вода, уредити приобални појас, како би се сачувала њена природна лепота, којом је од давнина привлачила љубитеље пливања, риболова, сплаварења и веслања.

            У сврху здравствено-рекреативног опоравка и активног одмора на Тари, локалитетима Калуђерске Баре, Митровац, Перућац и Бајина Башта, изграђени су бројни спортско-рекреативни објекти и садржаји за масовну рекреацију на отвореном и затвореном простору, који чине Тару конкурентном на туристичком тржишту за овај вид туристичког кретања.

Излетнички туризам

            У гравитационој зони Таре до 100 км, налазе се мањи градски центри Ужице, Бајина Башта и Љубовија, који не представљају исходишта масовних једнодневних излета на Тару, што има негативан утицај на ванпансионску потрошњу. Међутим, у гравитационој зони Таре преко 100 км, налазе се велики градски центри Србије и Војводине, који су исходишта тродневних излетничких кретања за ову дестинацију, мотивисана лепотом пејзажа, благотворном климом, спортско-културним манифестацијма и комфорним смештајним капацитетима.

Излетничка кретања најчешће оранизују посредничке туристичке агенције, што се позитивно одражава на рационалније коришћење туристичких капацитета.

            За госте који у хотелима на Тари бораве седам и више дана, уобичајена је организација полудневних и целодневних излета до Манастира Раче, Бајине Баште,

Перућца, Митровца, Кадињаче, Златибора и Мокре Горе. Изузетно интересантна излетничка атракција гостију Таре, постала је чувена »Шарганска осмица«. Ова стара креманска железничка пруга уског колосека, обновљена је и активирана у туристичку понуду на деоници Шарган Витаси до Мокре Горе у дужини 13,5 км, са 22 тунела и 10 мостића, што је чини јединственом атракцијом.

            Првобитну изградњу, а затим њену обнову у туристичку понуду, као и читав низ других значајних догађаја, до танчина су предвидели познати кремански пророци Тарабићи Милош и Митар, чија стара породична кућа брвнара у Кремни (заселак Тарабићи), удаљена 4 км од хотела на Тари, све више привлачи пажњу излетника, где се може видети старо покућство из XИX века и чути прича из оригинала »Креманског пророчанства«.

Ловни туризам

            Кањонске долине водених токова планине Таре и суседне Звијезде, представљају један од најбогатијих ловних резервата у Европи, што омогућава развој врхунског ловног туризма на високу дивљач дивокозу, срну и дивљу свињу, чију заштиту и плански одстрел посебно регулише Просторни план Националног парка »Тара«.

Оранизацију узгоја и заштите дивљачи на простору Таре, врши управа Националног парка »Тара« и Ловачко удрудружње »Соко« из Бајине Баште.

            У циљу заштите ретких врста сисара и птица, у садашњим условима дивљач се више узгаја и размножава него што се лови, а за љубитеље природе и фото-лова, посебну драж представља сусрет са младунцима високе дивљачи.

            За иностране ловце, посебно је привлачна Тара, чија висока дивљач због одличних природних услова, има изузетно квалитетне трофеје. Да би се овај вид туристичке понуде могао пласирати на туристичком тржишту, за шта постоји велики интерес, потребно је адаптирати и проширити ловачке капацитете и уредити прилазне путеве и стазе.

Риболовни туризам

            У реци Дрини са језером Перућац, станиште налазе многобројне речне врсте рибе, међу којима посебно  место заузимају ретке врсте младице и липљана. Традиционално, почетком летње сезоне на деоници Дрине од Бајине Баште до Љубовије, организује се Светско првенство у лову на младицу, која је као ендемична врста строго заштићена, где се одржава захваљујући изузетно чистој води.

            Спортски риболовци младицу називају речном краљицом или бисером Дрине, због чега је постала њен симбол.

            Уловљени примерци младице показују да може достићи тежину до 30 кг, одликује се спорим растом, годишње се повећа за један килограм, за коју важи риболовачко правило: колико је килограма тешка, толико је година стара.

            Развој индустрије и повећано испуштање отпадних вода у речне токове, знатно је угрозило опстанак младице због чега је уписана у »Црвену књигу« угрожених вста флоре и фауне у свету.

Дрина је позната по риболову и на друге врсте речне рибе (скобаљ, клен, мрена, шаран, сом и поточна пастрмка).

            У насељу Перућац, на речици Врело, подигнут је вештачки рибњак калифорнијске пастрмке, највећи у Западној Србији.

            Калифорнијска пастрмка се узгаја и у језеру Заовине на Тари и у рибњацима на речици Рачи, на којој се код Манастира Рача узгаја и шаран.

Сеоски туризам

            Сеоска насеља на Тари припадају Старовлашком типу, привлачне физиономије. Поред изграђених савремених кућа за становање, задржао се и стари тип куће брвнаре у планинском стилу. Насеља су окружена зеленим површинама и култивисаним парцелама, повезана електричном мрежом, нека имају водовод и телефонску мрежу.

            Поред релативно повољних услова, о сеоском туризму у правом смилу те речи, до сада се не може говорити.

            На Калуђерским Барама, у летњој сезони нека сеоска домаћинства изражавају интерес да издају собе туристима, љубитељима сеоског начина живота и здраве исхране, што захтева категоризацију смештајних капацитета, односно оцену квалитета понуде.

            Сеоска насеља на Тари и уз реку Дрину, у прелепом пејзажу и чистом ваздуху, пружају повољне услове за боравак љубитеља планинарења, лова и риболова.

            Да би се подстакао развој овог вида туристичког кретања, потребно је формирати рецептивни туристички биро, који би поред осталог, имао улогу иницијатора развоја сеоског туризма, ширења туристичке културе код локалног становништва и  обезбеђења максималног квалитета. Исто тако, потребно је остварити добру сарадњу са туристичким агенцијама које се баве пропагандом и продају туристичке услуге сеоских домаћинстава.

            Може се закључити да су основни задаци носиоца развоја туризма на планини Тари и непосредној околини у наредном периоду, пре свега обезбеђење инвестиција и високо стручних кадрова, који ће водити политику бржег развоја туризма у оквиру које ће се створити услови за креативну и систематску пропагандно-информативну и водичку активност, која представља саставни део туристичког маркетинга, без кога се савремени развој туризма не може ни замислити.

            Туристички маркетинг захтева систематско и свеобухватно истраживање туристичког тржишта, односно потреба и жеља потенцијалних потрошача, како би се остало у конкуренцији или отишло корак даље испред осталих.

            Савремени развој туризма планине Таре, захтева комплексну и квалитетну туристичку понуду, која се заснива на бројним и разноврсним туристичком мотивима и квалитетној материјалној бази, што подразумева сталну допуну новим садржајима, при чему је неопходно у потпуности одржати еколошку равнотежу, која је до сада у великој мери сачувана.

            На овај начин ће се обезбедити разноврсни садржаји боравка за све већи број како домаћих, тако и страних туриста у заступљеним и новим видовима туристичких кретања.

                                                                                                                            Мр. Марко Мосуровић