ПРИЧА

ДОЂИ И ОСТАНИ

Тражећи посла упознах се са пријатним човеком Радом Баштовановићем из Бајне Баште. Кад му потанко све испричах рече ми: ''Дођи у моју Бајну Башту, види и остани, свидеће ти се''.

Бајна Башта, није што је моја, има свашта. Ту је Бог био издашан, па је створио рај на земљи – Бајни врт. Кад видиш Тару, Дрину и прелепу Башту нећеш изаћи, остаћеш заувек.

Ја сам рођени баштанин. Оженише ме моји врло млада, с'још млађом девојком. Са шеснаест година, фала Богу, изродисмо четворо деце и растосмо заједно: жена, деца и ја, а са нама је расла и ширила се низ Дрину и уз Дрину и према Тари чаробна Бајна Башта. Ових година је порасла и у висину – за још један – пети спрат.

Елем ми смо добри људи широке душе. Волимо људе, срдачни смо и врло духовити. Ми нисмо Ерцови. Ми смо Сокољани.

Крадемо – ''наше''.

Ухвати шумар једном у крађи дрва мог комшију. Записа га и преда суду. Једног петка комшија поведе магарца у чаршију право пред суд. Понесе и позив. Покуша уз степенице да изведе и магарца. Како је био пијачни дан, искупи се пуно народа око њега и магарца и приупиташе га куда ће са њим. Магаре нехтеде  да се пење уз степенице.  Комшија му стави мараму на очи и магарац крену. Пресретоше га чиновници из суда и рекоше му: ''Стани човече, куда си навро с'магарцем, јеси ли при памети. '' а овај ће: ''Па ви сте звали мене, но нисте позвали и њега. Оба смо били у крађи, па велим није право да само ја будем кажњен – казните и њега''.

Смејаше се овоме сви, па и судије, које му опростише казну.

Обећах му да ћу доћи и дођох, видех и остах до дана данашњег.

                                                                                                            Др. Ђуро Раонић