ЕКОЛОГИЈА:

ПОЛА ОПШТИНЕ ЗАШТИЋЕНО

ОПШТИНА БАЈНА БАШТА ЕКОЛОШКА ОАЗА

ЖИВОТНА СРЕДИНА НЕМА ВЕЋИХ ЗАГАЂИВАЧА

Заштита и унапређење човекове средине представља значајан глобални проблем савременог човечанства. Његово решавање уско је повезано са другим глобалним проблемима наше цивилизације, као што су: рационално и комплексно коришћење природних ресурса, вођење активне демографске политике и унапређивање међународне сарадње у области научних истраживања и коришћења научно техничких достигнућа. Решавање ових глобалних проблема показало је да они траже интердисциплинарни научни приступ, за који је неопходно њихово социолошко промишљање и идентификација њиховог испољавања у појединим друштвима. Као резултат ових сазнања развија се и посебна социологија – социјална екологија, а у скоро свим земљама, на један или на други начин, низ друштвених и државних акција усмерено је – на идентификацију и решавању еколошких проблема.

У нашој општини заштити животне средине придаје се изузетна пажња.

Категоризација објеката природних реткости презентована је од локалног, регионалног, СЦГ и европског значаја. На основу објеката у простору општине Бајна Башта очигледно је да су четири категорије заступљене на овом терену а док по неким вредностима Националног парка ''Тара'' има европски значај. Укључујући и објекте предложене за заштиту на овом простору среће се највећа густина објеката који су заштићени или предложени за заштиту, у Србији. То се мора имати у виду приликом планирања овог простора због великих ограничавајућих фактора за урбанизацију са овог аспекта. Регија је издвојена као приоритет међу формираним или започетим целинама туристичке понуде.

Просторним планом РС дефинише Тару као Национални парк који предлаже за стицање међународног статуса заштите.

Утрврђене су и класе природних реткости према степену њихове заштите. Анализом постојећих заштићеним природних објеката установљене су приоритети и један од њих је подручје Националног парка – Бајна Башта.

UNESCO је 2004. године подржао предлог Републичког завода за заштиту природе да Национални парк ''Тара'' буде проглашена за резерват БИОСФЕРЕ, река Дрина као водно-енергетски потенцијал и Бајна Башта као погранични појас према Републици Српској.

У прошлом броју објавили смо програме заштите природних ресурса Завода за заштиту природе Републике Србије на подручју општине Бајна Башта, Програме заштите Завода за заштиту културе – Краљево и међународна документа о туризму и заштити природе.

Анализом стања животне средине на нивоу општине може се рећи да још увек на овом простору нема већих загађивача ваздуха, воде (Дрина II класа), земље.

На простору општине уочљиве су на једној страни предели који имају изузете природне вредности и који су ''чисти'', затим прелазне зоне побрђа (Тара, Ваљевске планине) и централни појас уз Дрину, Пилицу и Рогачицу који је највише угрожен и измењен антропогеним утицајем.

Опште мере заштите су у целини али у једном делу у разним облицима примењене по терену општине Бајна Башта.

На подручју општине Бајна Башта под заштитом природе у разним облицима налази се скоро половина општине.

У оквиру Националног парка налазе се многобројни објекти заштите природе, регионални парк Звезда, споменици природе, меморијални споменици, резервати и друго.

Изван Националног парка на подручју општине налазе се резервати природе (два на Јеловој Гори), меморијални споменик Кадињача, изворишне зоне водоснадбевања (Поникве) и зона Ваљевско – Подрињских планина, видиковци и многобројни културни споменици из Првог и Другог светског рата, средњовековне некрополе, цркве...

Уз већ заштићене објекте интересантна су подручја кањона реке Раче и Рзава које ваља заштитити. Подручје Таре које заузима највећи простор уједно је и најзначајнији аспекат (од значаја за Републику).  Основни задатак је да се уравнотежи и економски развој подручја у складу са интересима њених становника, производном базом подручја и интересима шире заједнице.

Посебни циљеви су очување и ревалоризација еколошке базе подручја Таре кроз валоризацију природне средине и оптимално дефинисање начина и услова коришћења.

Уочљиво је да је потребна прерасподела и преквалификација радне снаге из пољопривреде ка другим делатностима. На овај начин би се повећао национални доходак, а тиме и животни стандард становника.

Пољопривреда и шумарство су једине постојеће привредне гране подручја планине Таре а туризам једина могућа уведена привредна делатност. Овом би требало придодати лов и риболов.

Стационарна градња вршиће се према планским документима.

Коришћење природних вредности се дозвољава само у случају безбедности (шуме се експлоатишу у циљу повећања стабилности здраственог стања и повећања атрактивности).

Посебне природне вредности у Националном парку имају посебан третман заштите а у склопу функције Националног парка (Козје стене, кањон Раче, Алушке стене – строга заштита).

Изван Националног парка ''Тара'' под законском заштитом налазе се резервати природе (два на Јеловој Гори, меморијални споменик Кадињача, зоне заштите изворишта Поникве, (Солотуше), и зона заштите изворишта Подрињско – Ваљевске планине (део Зарожја). Ове зоне имају одређене услове и мере (законски регулисана).

Најугроженији део општине је централни заштитни појас Дрине, Пилице и Рогачице а узевши и појас побрђја око ових планина до висине до 800 метара (граница гајења пољопривредних култура).

Анализа постојећег стања показује да је кључни проблем који би се морао решити недостатак адекватне инфраструктуре.

Екологија је битан услов за улазак у Европу.

                                                                                                                                                                      Р. Ивановић