ИЗ ПРОШЛОСТИ-МОЋ ЗЕМЉЕ:

Заселак Алуге, село Растиште, планина Тара

ЗЕМЉА ПРОГУТАЛА ШУМУ

АЛУГЕ,  заселак у селу Растиште, остало је, пре пар деценија само за један дан без извора  живота: воде, струје, пашњака, горостасних шума, путева, стаза. Нестало је из покоја а све је то много вредније од било које процене причињене клизањем. ''Оклизнуло'' се брдо површине неколко стотина хектара, обрасло високом и висококвалитетним четинарима, обрнуло их наопако и дубоко зарило у земљу.

Те суботе сатрвен је живот Алугама, али стихија их није изненадила. Давно је ова земља наговестила своје рушилачке намере. Слушали су они од својих комшија Заовљана како се код њих једно брдо преселило на друго, како је нестала  огромна шума нетрагом.

Очекивали су Алугљани, али су били безпомоћни.

Први знаци појавили су се још пре десет година. Појавиле су се пукотине а потом лагана померања.

Десет година страховања нису биле ништа мирније од немаштине која долази. Површинске и подземне воде годинама су подривале ово брдо, које је однело богаство селу, али га мимоишло и оставило нетакнуте куће и окућнице, штета је непроцењива. Дрвна маса која је обрастала клизиште не мери се само у кубицима дрвета већ и кубицима кисеоника, кубицима плодне земље, кубицима заштите од ветра, млека и вуне. Јеле и борове прогутала је земља, путеви, који су село спајали са пашњацима и сточном храном укопали су се у исту земљу, струју је прекинула земља, воду је попила земља.

Стихија је била беспоштена. Појединци су остали без ичега, појединима је урвина однела сву шуму и обрадиво земљиште.

И ако се клузиште смирило остао је страх у људима и даље страхују. Опет се појављују пукотине. Једна огромна стена се чудно нагнула. Људи је загледају. Очекују кад ће се откачити. Цело подручје је склоно клизању. Тектонски поремећаји нису овде новина.

                                                                                                                                                                            Рашо Ивановић