У послератном раздобљу из основе се изменила социјална структура и карактер туризма. Раније је туризам био привилегија имућнијих слојева, а данас се ова грана привреде развила у масовним размерама. Са друштвено - економским развојем и порастом животног стандарда, туризам постаје потреба и има све више рекреатвно обележје за људе из урбаних средина. Заводи за социјално осигурање и синдикалне подружнице у предузећима и установама организују одмор радника и службеника, или групе и појединци се слободно опредељују за посету туристичким местима, саобраћајнице усмеравају кретање туриста, а угоститељски објекти апсорбују највећи део туристичке потрошње.

Рачански крај има изванредне услове за развој туризма. Планина Тара и њени огранци, обрасли четинарима и листопадниом шумом, благотворна клима, природни елементи (вода, ваздух, шуме), могућност упражњавања физичке рекреације, представљају изазов за све намернике и туристичке посланике Таре. Присуство Дрине са брзацима, слаповима, кањонима, омогућују посетиоцима спортски риболов, кајакаштво, купање у летњој сезони. На немирне токове Дрине први су кренули кајакаши Бајне Баште, окупљени у друштву ''Дрина'', основаном 1949.године. Они су већ 1952. године имали 60 активних чланова и шест кајака. Интересантно је да су кајакаши вешто савлађивали планинску реку, њене букове и подводне стене и носили Титову штафету до Зворника 1954. године.

Туристичко друштво ''Тара'', основано 1952. године окупља љубитеље природе, највише туризма; друштво организује и посету историјским местима из НОБ-а. Уз материјалну помоћ Савеза туристичких друштава Србије Туристичко друштво у Бајној Башти почиње изградњу туристичког дома на Тари, близу хотела у Шљивовици. Објекат је лоциран на атрактивном месту, одакле пуцају широки видици, саграђен у алпском стилу, покривен шиндром, комфоран, са 30 лежаје. И планинско друштво ''Звезда'' активно ради на туристичкој валоризацији Таре.

Предузећа ''Тара'' и ''Звезда'' постављају основе угоститељства и туризма; располажу са скромним материјалним средствима и још мањим бројем објеката. Тако је РО ''Звезда'', која ради од ослобођења Бајне Баште, имала хотел: ''Босну'', ''Мажестик'', ''Европу'' и ''Турист'' у Бајној Башти, а угоститељско предузеће ''Тара'' послује у бифеима у Кремнима, ''Ловцу'' у Бајној Башти и у хотелу ''Тара'' у Шљивовици после доградње, адаптирања и преузимања од министарства унутрашњих послова НР Србије 1955. године, када је и основана ова РО. У првом периоду рада предузеће ''Тара'' се споро развија, бави се угоститељством, ''континенталним туризам је запостављен, а нарочито у оним општинама, па и у Бајној Башти, где се није развијала елементарна инфраструктура''.

Саветовање туристичких, угоститељских и саобраћајних радника Бајне Баште и Перућца, крајем 1955. године, указало је на перспективе развоја угоститељства и туризма у рачанском крају. Највиише се говорило о туристичким вредностима Таре и Дрине. Међутим, веома мале материјалне могућности бајнобашанске привреде са свега 800 запослених у друштвеном сектору, нису ''отвориле шири простор'' за бржи развој угоститељства и туризма. Истина, рачинало се на завршетак раније започетог хотела (''Крцунов хотел''), али је време све више тањило наде и разбијало илузије туристичких посланика.

На основу извештаја Среске угоститељске коморе у Ужицу за 1960. годину, угоститељску и туристичку делатност у општини Бајна Башта обављају:

1.  Угостељско предузеће ''Тара'' са угоститељским радњама: у Бајној Башти 3, у Кремнима 2, на Тари хотел и бифе и један у Перућцу објекат;структура: Б категорије на Тари, једно преноћиште и једна гостионица; остале радње имају функцију крчми и бифеа; капацитет 936 седишта. У хотелу ''Тара'' има 57 соба са 129 лежаја, а преноћишта у другим објектима има 8 соба са 16 лежаја. У предузећу ради 53 радника и 13 службеника. Вредност основних средстава 98.626.246 д., од чега отписано (амортизовано) 39 осто.

2.  Туристичко друштво на Тари послује само у току сезоне, капацитет 42 лежаја и око 70 седишта; објекти туристички дом, депаданса и две туристичке кућице.

3.  Спортско друштво ''Слога'' у Бајној Башти обавља угоститељске услуге у згради приватног власништва.

Најзад, један број приватних угоститељских организација у општина  својим услугама допуњује наведени туристичко-угоститељски ''репертоар''.

С  обзиром на пословање угоститељских организација у општини Бајна Башта, Управа среске угоститељске комор у Ужицу, предлаже 11. априла 1961. године, интеграцију наведених угоститељских предузећа, а у циљу бољег пословања.

Перспективни план 1961 – 1965. године рачуна са развојем туристичке привреде. Пројектована је изградња хотела на Тари са 250 лежаја, али се у документацији наглашава да комуна нема материјалне могућности за овај инвестициони потез, рачуна се на помоћ шире друштвено-политичке заједнице. Реално је, међутим, очекивати да ће угоститељство моћи да прошири смештајне капацитете тек после изградње ХЕ ''Бајина Башта'', и то са око 700 лежаја са адаптацијом самачких зграда у којима бораве радници градилишта у Перућцу.

Поред Угоститељског предузећа ''Тара'', значајну улогу у туристичкој валоризацији Таре и крајева око Бајне Баште има и Дечје одмаралиште на Митровцу (надморска висина 1.082 м). На простору ранијег радничког насеља (до 1950. године), ''израстао је'' овај рекреативни центар Управе београдских дечијих летовалишта и одмаралишта. Изграђено је 20 грађевинских објеката у планинском стилу, а неке од ранијих грађевина прилагођене новој функцији (ресторан, радионица). У одмаралиште долази омладина, пионири, ђачки родитељи. Није познато из којих је разлога овај објекат обуставио рад, па је јануара 1956. године поново прорадило Дечје одмаралиште. Најпре је стигла на Митровац група чланова Феријалног савеза Србије, а затим долазе скијашке екипе из читаве земље. Дописник ''Политике'' боравио је у Дачјем одмаралишту јула 1959. године и оставио импресиван натпис: ''Савет за социјално старање Србије уредило је лепе шарене кућице на месту одакле се, без много напора, стиже до најчувенијих природних знаменитости Тере, са брижљиво негованим цвећем и зеленилом у кругу насеља...

Уместо амбициозних планова подизања туристичких грађевина на Тари, почела је изградња скромног мотела ''Оморика'' са 20 лежаја на Калуђерским барама, у близини кафане ''Одмор'', у лето 1964. године. Скупштина општине и радне организације обезбедиле су износ од 20 милиона динара; грађевина компонована у оригиналном планинском стилу у облику шатора. Радови завршени и мотел примио прве госте поводом празника Републике 1966 године и завршетка радова на првој фази ХЕ ''Бајина Башта''. Од тога времена осећа се фреквентнија туристичка посета Бајне Баште, број ноћења туриста међу првим у региону Ужице (на пример, године 1964. варошицу на Дрини 3.808 туриста који су остварили 13.407 ноћења).

У суочавању са привредном реформом и тежим условима пословања радних организација, општина Бајна Башта није заборавила угоститељство и туристичку привреду. Напротив, после иградње ХЕ ''Бајина Башта'' оживљава привредна активност, повећава се интересовање за ову грану привреде. Монументална брана ХЕ са акумулационим језером, атрактивни кањон Дрине, Перућачко врело, изазовно привлаче посетиоце. Почеле су припреме, а ускоро у пролеће 1968. године и изградња репрезентативног хотела у центру варошице, на месту ранијег хотела ''Босна'' и кафане ''Турист''. Грађевински радови су поверени предузећима ''Златибор'' из Ужица и ''Дрина'' из Бајне Баште, (пројектант инж. арх. Мика Јанковић). Хотел треба да има ресторан, кафану, летњу башту и 53 лежаја у једнокреветним и двокреветним собама. Али релативно сиромашна привреда Бајне Баште није могла да реализује све инвестиционе захтеве и да развије угоститељске ресурсе, посебно инфраструктуру. Почињу преговори између Угоститељског предузећа ''Тара'' и спољно-трговинског предузећа Интерекспорт из Београда. У току ових пословних разговора један део РО се одвојио и конституисао као искључиво угоститељска организација удруженог рада са истим називом (''Тара''), а други део РО улази, 1. јануара 1969. године, у  интеграционе односе са ''Инексом'', добија званични назив ''Инекс-Тара''. Уз стручну и финансиску помоћ Интерекспорта, ''Инекс-Тара'' креће у динамичнији развој угоститељства и туризма. Средствима  ХЕ ''Бајина Башта'' и уз додатне банкарске кредите, опремљено је језеро у Перућцу понтонском плажом и пристаништем са два бродића (Оморика и Перућац); модернизован ресторан ''Врело''; изнад водопада Перућачке речице изграђен је веома атрактивни по архитектури и оригиналан по локацији мотел. Адаптиране су раније подигнуте виле, а посебно највећа међу њима, ''Дрина'' преуређена у туристички објекат Б категорије, тако да су туристи у Перућцу имали на располагању 170 лежаја. Извршена је адаптација постојећег хотела у Шљивовици на Тари у хотел Б категорије са 100 лежаја. На дан устанка народа Србије, 7. јула, 1969. године завршен је хотел ''Дрина'' у Бајној Башти.

Друго угоститељско предузеће ''Тара'', подстакнуто пословном експанзијом ''Инекс-Тара'' и његовим улагањем у туристичке капацитете (око 1 милијарду и 200 милиона динара до краја 1970. године), настоји да добром пословном политиком акумулира финансијска средства и издваја 500 милиона у реконструкцију услужних објеката и набавку угоститељсе опреме у погонима: ''Стадион'', ''Сутјеска'', ''Ловац'', ''Ракета'', ''Европа''. Наравно, резултати нису изостали. Колектив са 70 запослених остварио је доходак у 1973. години у износу од 8 милиона динара.

Угоститељско предузеће ''Инекс-Тара, свесно сезонске концентрације планинског туризма, настоји да већим инвестиционим улагањима оствари јачу фреквенцију зимског туризма на Тари. Почетком 1971. године близу хотела ''Тара'' подигнут је мини ски-лифт (дужина 200 мет.), а нешто даље на падини Таре, други ски-лифт за упражњавање зимских спортова (дужина 1.500 метара). Повезивање Бајне Баште са савременим саобраћајницама, све бољи смештајни услови, атрактинија туристичка понуда у Перућцу и на Тари, нов су изазов за већу посету туриста. Крајем 1974. године колектив ''Инекса-Таре'' са 110 – 140 запослених радника могао је да понуди посетиоцима следеће смештајне капацитете: хотел ''Тара'', 100 лежаја, мотел ''Оморика'', 20 лежаја, Туристички дом са два бунгалова, 60 лежаја, ''Врело'' у Перућцу, 200 лежаја са смештајем у три депанданса и у три виле, хотел ''Инекс'' у Бајној Башти 50 лежаја, тако да је у смештајним капацитетима ''Инекса-Таре'' и у другим угоститељским објектима, остварено 119.000 ноћења, а варошица на Дрини посетило 22.300 домаћих и страних туриста, 1974. године.

Прва делегатска скупштина у Бајној Башти планира већа инвестициона улагања у угоститељство и туризам. Размишља се, пре свега, о проширењу смештајних капацитета хотела ''Тара'', доградњи хотела ''Инекс-Дрина'' у Бајној Башти, подизању савременог хотела на Калуђерским барама за потребе ЈНА, модернизације Дечјег одмаралишта на Митровцу итд. С друге стране, између друштвено-политичких организација и угоститељских предузећа ''Тара'' и ''Инекс-Тара'' теку самоуправни договор на основама удруживања рада и средстава, што је био пут да се ангажују већа финансијска средства у туризам и угоститељство и ублаже ударци инфлације. Ускоро је, 1. јануара 1977. године, завршена интеграција ове две радне организације. Из заједничких средстава, помоћ је депанданс хотела ''Инекс-Дрина'' и анекс сала, 1978. године, тако да ово монументално угоститељско здање данас има: 136 лежаја у 73 собе, ресторанских столица 470, пицерија столица (места) 70, летњу башту са 360 са 360 столица (места). До краја 1979. године проширено је Дечје одмаралиште на Мировцу, сви грађевински објекти обликовани у планинском стилу, архитектонски складно укомпоновани у једну целину. Смештајне могућности овог београдског дечјег одмаралишта: 600 лежаја у централном објекту и у шест павиљона. Поред зграде за становање подигнути су: ресторан, рецепција, пионирски клуб, базен, кухиња, магацин са хладњачом, перионице, спортски терени, ски-лифтови, заједничке просторије за учење,  дневни боравад итд. Туристичкој понуди ''Инекса-Таре'' прикључен је савремени хотелски објекат високе Б категорије, ''Језеро'' у Перућцу. Хотел се налази на обали акумулационог језера (дуго 54 км.) поред будућег магистралног пута преко Митровца и Таре за Вишеград. Са овим хотелом ''високог туризма'', изграђеног из финансијских средстава ХЕ ''Бајина Башта'', а уз помоћ Фонда за развој недовољно развијених крајева, туристичка понуда Бајне Баште обогаћена је са: 8 апартмана, 15 једнокреветних и 37 двокреветних соба, 250 ресторанских столица (места), 70 кафе-бар столица (места) и 40 тераса столица (места), има просторије за друштвени боравак, ресторан, кафе-ресторан, банкет салу, савремену кухињу, експрес рестора, терасу, видиковац, велики простор за паркирање возила.

Могућност добијања кредита под релативно повољним условима и добро пословање РО ''Инекса-Тара'' утиче на пројекције туристичког и угоститељског развоја. Интересантни су планови донети крајем 1978. године за раздобље до 1985. године: изградња мотела у Рогачици (15 милиона дин.), адаптација хотела ''Европа'' (15 милиона дин.), изградња депанданса хотела ''Тара'' (30 милиона динара, планорано и 1973. године), изградња у Перућцу хотела високе Б категорије (70 милиона динара). Нови, оштрији, услови коришћења кредита, онемогућили су рализацију наведеног плана. Међутим, без обзира на ову околност, задњих година туризам и угоститељство показују сталну тенденцију развоја, што се види, поред осталог, из статистичких података у општини Бајна Башта. Током 1984. године Бајну Башту је посетило 52.600 туриста, који су остварили 287.000 ноћења, тако да је ово место по броју ноћења домаћих и страних гостију у врху ужичког региона, сем Чајетине (571.000), а по броју туриста на првом месту, изузев Ужица (84.200). Стоји чињеница, међутим, да се посете овом подручју конценришу на ударне шпицеве туристичке сезоне. Из тих разлога присутни су временски интервали ''празног хода'' предузећа. Уз то, РО са 268 запослених суочена је са оштријим деловањем  инфлационе спирале, законских обавеза, ануитета на узете кредите, тако да се у отежаним условима обавља проста репродукција. Ипак је колектив спреман на материјална одрицања у остваривању плана средњорочног развоја (1986-1990), који предвиђа: изградњу депанданса хотела ''Језеро'' у Перућцу са 60 соба и 160 лежаја, проширење постојећег ресторана, подизање полуолимписког базена и спортских терена (80 милијарди с. динара, средства обезбеђује ХЕ ''Бајина Башта''); изградња хотела на Ослуши, планина Тара са 80 –100 соба и 200 лежаја са рестораном и кафаном (90 милијарди); проширење и модернизација хотела ''Инекс-Дрина'' у Бајној Башти; проширење и модернизација депанданса и ресторана ''Врело'' у Перућцу, посебно адаптација вила ''Тара'', ''Звезде'' и ''Дрине''; реконструкција и доградња ресторана ''Европа'' у Бајној Башти.

Поред угоститељског предузећа ''Инекс-Тара'' значајну улогу у привредном развоју комуне има Војна установа ''Тара'', основана 1977. године за потребе одмора и рекреације припадника ЈНА као и свих грађана СФРЈ. Са изградњом првог хотела високе А категорије ''Оморика'' (1977 год.) на надморској висини 1.059 метара (Калуђерске Баре), ова институција је ''учинила прве значајније кораке на путу туристичке велоризације ове планике''. Овај туристички и угоститељски објекат својом оригиналном архитектуром складно се уклапа у географску конфигурацију терена, располаже са 400 лежаја, холовима, рестораном са 600 седишта, терасом, аперитив-баром, банкет-салом, затвореним базеном, сауном, итд. У непосредној близини ''Оморике'' налази се као његов депаданс хотел ''Јавор'' са 60 лежаја, познат по националном ресторану. Недалеко је и ''Шумска кућа'', која се састоји ''од комфорних смештајних јединица, и музејског дела у коме је обележен боравак друга Тита на Тари'''. Савремени хотел Б категорије ''Бели бор'' удаљен је 4,5 км од комплекса хотела ''Оморика'', располаже са 300 лежаја, има пространу кафану, ресторан, аперитив-бар, диско-клуб, библиотеку, ТВ салу, спортске терене, ски-лифтове; изузетно је је повољан за зимски туризам. На ширем простору хотела ''Бели Бор'' подигнут је и савремено опремљен аутокамп за око 1.000 кампера, ''у чијем саставу постоји рецепција, бифе, продавница мешовите робе и ТВ сала. ''Веома богате угоститељско-туристичке садржаје хотела Војне установе ''Тара'' допуљује етно-домаћинство; састоји се од куће брвнаре за становање и помоћних привредних објеката у стилу народне архитектуре. За добро, економично, рационално пословање колектив Војне установе ''Тара'' са око 200 сталних и 60 сезонских радника добио је бројна признања и награде, од којих су најзначајнија ''Сребрна пахуљица'' и ''Туристички цвет'' за 1984. и 1985. годину.

Радна организација ''Рачанка'', основана 1974. године у Костојевићима, изградила је на магистралном путу Ужице – Костојевићи – Љубовија савремени угоститељски објекат са истоименим називом. Мотел је атрактивно архитектонски обликован, раполаже са 23 лежаја у једнокрветним, двокреветним и трокреветним собама, са рестораном и кафаном са 150 седишта. Поред тога, ''Рачанка'' има угоститељске радње у Бајној Башти, Рогачици, Дубу и Ужицу, које са својим услугама допуњују туристичку понуду Бајне Баште и њене околине.

                                                                                                                                                                              Др. Стеван Игњић