Село Рача ка истоку гледа, о њози се доста приповеда
Што покрива Рачанска баштина, осим духа све је немаштина
Комунисти са црквом се споре, к'о у рату прошао је горе
Код ког краљ је оставио паре, Рача дође к'о жртвено јаре
Милан Јокић био је из Раче, па нас зато комунисти каче
Стална борба с' немаштином пуком, због тога смо богати са духом
Партизани Рачу прославили, ни четници нису дангубили
Боркин поток и Борово брдо, пола, пола гласање је тврдо
Последица беше расејање, ко остаде сиромашно стање
Све од Дрине па до Соколине, јужна међа испод Врановине
Од Приседли па до Шарампова, ту сад живе поколења нова
Интернет ће њихов сведок бити, али предке морамо памтити
Други део двадестог века, ове млађе интернет већ чека
Да упамте имена се стара, ја улогу имам хроничара
Наследиће имена их нова, па кренемо ми од Шарампова.
Испод пута што води ка Рачи, пинтор Славо са поштењем зрачи
Деце нема, а вредан је био, наследио Тошић га је Мијо
Мало назад десно од прилике, ту је кућа Танасковић Жике
Агроном је и живи у граду, оженио Лакетушу Раду
Па уз реку каж да идеш право, настањен је млекар Лукић Саво
Обравњача жуља му рамена, ђецу храни, таква су времена
Испод Саве нешто мало прије, ту је кућа удовице Кије
На незгодном ујела је змија, ту Љубисав Босанац долија
Изнад пута сред малога брега, родна куца Зивојина Бега
А Бего је рабаџија стара, има смисла за политичара
Изнад Беге, Велише Јокића, преко пута Благоја Ђокића
Поред пута што ка Тари вија, Паронос је чувени бекрија
А на брду баш на самој коси, мали Рапаљ поносно пркоси
У Мандића доста је имена, Живко беше име капитена
Миодраг је име наследника,трактор вози и по граду штрика
Милосава старог подрумара, а Драган је рабаџија стара
Спасоје се домаћинством бави, а Видоје теренац је прави
Миленко је ост'о испод џаде, Видоје се ка граду прокраде
У Кремића ту су куће двије, испод пута Ђила рабаџије
Рабаџија то је занат био, Ђиле, Бего, Драган, Ивановић Мијо
Испод Ђила нешто мало ниже, Глисиш Рашко са бициклом стиже
Бицикла му место стапа служи, јер се доста са ракијом дружи
Мало десно а и доле ниже, ту нам Куштро са терена стиже
Јужно напред вис' школе је страна, ту је кућа Дула и јарана
Потомци су домаћинске лозе,а синови Драге званог Козе
Наврх луке поред реке мале, Миодрага са поштењем хвале
А у стану кога школа држа, станов'о је учо Миле Спржа
А жена му бејаше Јелица, њена сестра звала се Верица
Муж јој Часлав беше уча знани, њега памте и Солотушани
А у ова времена новија, ту су били Брана и Илија
Поред дома куће удовица, преко реке свирач Карајица
Нешто напред Милана млинара, преко реке Шпурија кречара
Поред Шпурија, човек је од реда, по имену беше чика Чеда
А у луци у правцу Осоја ту је кућа Чокића Благоја
На брду је одма' иза брега, по имену ловац звани Јерга
Па Бамбаци Миломир и Јово, Благоје је к'о црвено слово
Претече су кречарског заната, и Ратко је фигура позната
Одмах поред домаћинство ново засново га Шпуријев син Јово
Десимир се досели ко дете, сад у суду он дели предмете
Милос Ћато а и брат му Цале, две су куће преко реке мале
Горе напред где је пут ка Тари, Обрад Ристић, то је млекар стари
Мијо Ристић Поповића племе, Милан Оџа, врло грдно семе
За њег' кажу то је лола стара, зет је брате чувених пушкара
Миломиров Велибор и Рашо, мало напред Трумба се је наш'о
Стари циглар чувен на далеко, а Обрад је ка граду утеко.
Благомира још памти стругара, Раденка је удовица стара
Од Привоја лево према Тари, ту је Трешњо тај разбојник стари
Беше бахат права људска сила, комшија је Видовића Мила
Изнад Трешње син Дамљанке Жућа, испод пута Тешић Блаже кућа
Зет је кажу он Ђокићу Јови, има жену, за најлепшу слови
Има сина а има и зета, лепе жене њихова су мета
На кривини кућа Николића, Владан Ростиљ што не бира пића
Тешићи су шира фамилија, најпознатији Мико Кириџија
Отац Пере радника тежака, ђед Обрена релисте првака
Ту је кућа Снајче Милорада, он одсели у наручје града
Када пређеш преко реке мале, Бамбаци су познати без шале
Нова кућа Бамбак Милисава, унук му је студирао права
Факултет је завршио правни, а сада је тужилац државни
Поглед преко кућа Бојанића, и три куће од Маринковића
Они беху прилично познати по надимку зову се Верати
Горе напред испод Тарског пута, Перишићи фамилија љута
Две су куће у тој фамилији, један од њих живи у чаршији
Бурецима он је град снадбево, пекар беше, ноћу није снево
Волео је око туђи жена, Миле Пуваћ, шмекер и мецена
Да бамбаци не би били сића, ту је племе од Јовановића
Уз Живана а и Божидара, Радомира познатог сплавара
Ту постоји некол'ко имена, најважније име капитена
То је био човек за задатак, по имену Миломимир је Патак
На пијацу он је креч продав'о у Европи само није спав'о
Направио путеве је многе, од тежине издале га ноге
У кафане све редом је свраћ'о као “Грчка” таксисте је плаћ'о
А уз брдо од Јовановића, две су куће бекрија Ракића
Лево испод баш ту где је страна, ту је кућа Симић Радована
Иза брда Ћиро је бекрија, лево ниже Станић фамилија
Котарци су куће крај потока, Душан беше ловац без порока
А да причу неко му записа, кантидат би био за “Гиниса”
Ту још има неколико кућа, Котарице праве од љесковог прућа
Мада кажу у новије дане, занимање њима су кречане
Крај потока две су куће нове, Деспот Слобе и Станића Јове
Приседо је сеоска граница, баба Деса беше узданица
Сви путници ту уредно стану у Десину свраћају кавану
Ту је било за свакога пића, њезин син је Котарчевић Мића
Мало ниже то далеко није, ту је Панто а и Мелентије
С' леве стране дође Солотуша, на Барама Радмила Ципруша
За њу кажу велика је штета што не беше близу факултета
Јер из њени најбољије дана, кандидат би била за декана
Од Радмиле низ брдо је ићи, то је село Илијашевићи
То је село прави' рабаџија, а главни су Милан и Илија
Манојле се трси тог заната, запосли се јер је слађа плата
Па Милана старога путара, Велисава чувеног шумара
Мало ниже ту су Малинићи, до скора им ниси мог'о прићи
Политички нису били цвећка, пут направи син Малинић Срећка
Он дотера булдожере своје, није трепно Савићу Милоје
Пет-шес' кућа мало село то је, капитен је ћипра Радивоје
Душко беше стара рабаџија, Радиша је постао бекрија
Па имамо зидара Раденка, и шнајдера Малинић Миленка
Он је шио народна одела, покриво је десетину села
Онда ту је рабаџија Стево, доста пије а лепо је пев'о
Радован је секач по занату, а и Лоле игра на ту карту
Мало испод једна кућа стара кућа Вула војног позивара.
Обрад беше име наследника, син је кажу страдалог војника
Преко брда низ брдо је ићи, налазе се познати Шпикићи
На почетку Голубовић Марко, Миланови Зарија и Рајко
Миодраг је цувен рабаџија, Микаило први је комшија
Теренску је увек примо плату Драгиња је лекар по занату
После Мирка, Ћајића су куће, на послу су, још није свануће
Обрађују велико имање, па имају домаћинско стање
Миле, Рашо, Дуле и Раденко, унук Обрад познат на далеко
По надимку њега зову Сколе, па га жене можда зато воле
Ту су Перо, Милорад, Милојко, он мајсторско има брате око
Свако село капитена има, па тако је и у Ћаићима
Оставио он је политику, сад духовну води статистику
Хроничарска њега носи жица, по имену Ристић Благојица
Па низ брдо према манастиру, три су куће у томе оквиру
До потока Радоја Аврама, мало даље удовица сама
На по' пута до црквене порте, ту је кућа од Драгана проте
Мало поред обала пресеца, ту је кућа чувеног Ликеца
У долини где протиче река, манастир је из тринестог века
Старешину знамо Јулијана, изасланик Патријарх Германа
После њега Хризостом нам стиже, градитељ је нове зграде диже
Патријарх га Павле упутио, а Саво је асистент му био
А уз брдо баш на самој коси, Чокићи су силни и поносни
Мијаило беше гуја љута, четири сина светом разасута
А и један као што је Коста, за целу је Рачу био доста
Живорад је био доста блажи, Ђоко миран за узорак важи
Има сина познатог фрајера, Миломира с' надимком махера
То је пешак од сунца до сунца, прешао је више од солунца
Обрен Јевтић и жена му дивана, поглед јој је тамо ђе копривна
Милинко је био чудан деда, песме пева шале приповеда
У песме је и себе уплито, чувен писар беше син му Вито
Ту је кућа Чокић Милорада, а и Милан у Чокиће спада
Испод њих је кућа Милош Ћосе, Заирина на сред љуте косе
Под стјенама Јевтић је Илија, Сретен Чомбе цувени делија
Преко реке тамо с' оне стране, воденице лебом народ ране
Копривна је име овог села, а почиње од стјена крај врела
На почетку Петровића племе, приче круже, незгодно су семе
Прва кућа Ћиве Обрадина, а био је страшна цетничина
Красили га сребрни су зуби, туђе жене знао је да љуби
Брат му Божо борац партизана, швалер беше из детињства рана
Син му Милош копија је жива, а Живан је као стриц му Ћива
Благоје је човечија душа, Јевтић Момир Лазарију слуша
Зидар Миле оштећеног слуха, а био је мајсторчина пука
Ту је кућа Милош кућаника, брата Петра старог заводника
Нежења је и лепо се носи, Чокићима он ливаде коси
Поповића има мало више, као први Миодраг се пише
А бејаше он нарави благе, син је старог чобанина Драге
Јован Руто, затим Јован Кидро, Сприц Радоје подиг'о је сидро
На крај села поток пре Осоја, ту је кућа од Суље Благоја
Син Милоје партизански борац, Обрад Суљо беше чудотворац
Свуд је стизо и свашта је знао, од жена је кажу настрадао
Бојићи су племе познатије, најпознатији Бојић је Матије
Нико на крај није мог'о с' њиме, ту је кућа и Бојића Миме
Воденичар чувен на далеко цетворицу синова је стек'о
Мијо, Миленко, Средоје, Стаменко, у строј ко је пој'о млеко
Митровићи Јагоштичка врежа, раширени ко рибарска мрежа
Доста кућа а доста и штала, ђед Никола звани “богу фала”
Поколење доста их имаде, најопаснији Митровић је Раде
Беше поштар, и торбу предаде, опасан је туђе жене краде
Под ћелијом Чупић Светиславе, изнад пута Стевића су главе.
Крај Грабиља Радомир је Гаро, поштен вредан и ђецу је стваро
По свету су они разасути, док Стојадин на огњишту ћути
Изнад њега Миломир Галама, политичар човек од јордама
Сад почиње и Копривна горња, Радојева кућа је најдоња
Та кућа је ђеце била пуна, најмлађега наследника Луна
Испод брда склоњена од ветра, ту је кућа баш од Сивца Петра
У Пуваће није сићи лако, ту су браћа Радисав и Здравко
У странама беше кућа мала, Грк Момчило био је пун шала
С' ракијом је проводио дане, син му Мика наследник без мане
Испод Церја кућа Курузлија, о њима се анегдота свија
Презиме је њима Поповићи, а Милана ниси мог'о стићи
Јер је био човек од терена, умео је лепо око жена
Женама је дав'о белензука, брат Миленко супротност је пука
Брат Миленко има наследника, њега знамо као књижевника
Виш' пут кућа мали' је прозора, то је кућа од Бранка Цизора
Под тоцилом баба Станисава, четри сина то је мајка права
На широко беху разгранати а Новак се на огњиште врати
А на брду такозвано Церје, Јован Бикља шири своје перје
Најстарији је син од Василија, швалер тешки умерен бекрија
По занату беше рабаџија, око себе увек друштво свија
Шљивовице, сира и салате, ту су млађи волели да сврате
Од њега су волели да чују, како се то жене залигују
Радојици он је био тата, сахрањен је у'чи осмог марта
Опело је држо отац Саво, Клеј Милија говор одржав'о
Предци су му од стида црвени, а потомци геном снабдевени
Жене знају ал' крију идеје, распитују Радојица 'ђе је
Шљивовица јужна је граница, Шиш Илија задња узданица
Сад крећемо ми од Чолаковца, станиште је Драгутин Јеловца
Испод брда доле су Алићи, нема пута тешко им је прићи
Ту су Живан, Дико и Раденко, па познати ћумураш Миленко
А Видоје поштен живот тера, има сина познатог швалера
Вратимо се Чолакову брегу, Пантелићи своја гнезда легу
Кукац, Пуро, Милан и брат Рајко, бежи од њи' мила моја мајко
Капитен им беше седа глава, по имену Пантелићу Сава
Шабац има чивијаше многе, њима нису ни до пола ноге
Са њима је увек одисеја, иза себе оставише Клеја
Мало лево није то далеко, Сисеви су Мирко и Миленко
Мало ниже а тешко је прићи, ту почињу и Живановићи
Ту је цвећка која касно цвета, по имену то вам је Милета
Испод кућа Станка Витомира, и његовог брата Властимира
Кућа Саве, Ђорђа а и Мије, а Благоје дангубио није
За Милојем још “стругара” жали вредан беше носи шешир мали
Затим кућа Росиног Милојка, по нарави беше ко ђевојка
Војисав је пољски станар посто, Миладин је на огњишту ост'о
Николићи Благоје и Јаро, Милан Крџа чудеса је ствар'о
А био је увек на терену, имао је два сина и жену
Миленко је био занатлија а Љубинко стари рабаџија
А у брду на сред љуте стране, ту Светозар броји своје дане
Рабаџија, људина поштена, син му Саво воли око жена
На крај села живи Божидарка, Сук са Бара ту ванбрачно чарка
Митровићи Гаша и Милојко, а мајсторско имали су око
Много књига прочит'о је Толе сина Рајка жене много воле
А под брдом Миломир је Мина, ратник борац али и људина
Од раскршћа низ брдо падина, Стево Кепо са четири сина
Милош му је хармонику свир'о, а Милојко туђе жене диро
Док је Милан на терену спав'о, Раде му је кућу одржаво
У Присоју где се легу гује, ту је кућа Милановић Цује
У Гвоздена тројица синчића, по надимку врежа Пицугића
Гадна врежа неможеш јој ништа, Обрад им је осто код огњишта
Кућа испод у њој су два сина, Миломира старог касапина
Под врх брда на крају Присоја ту вам живи Анђићу Остоја
Мало десно поглед према Дрини, Милан Еро рабаџија силни
Из четворке шљивовицу пије, добар чауш таквог било није
Баш у она старија времена, улогу је имо капитена
Времена је отад прошло доста, Филип Ђорђев сад капитен поста
Посланик је фигура бирата, најмлађи је од четири брата
У башчи је мала кућа била,удовица ту вам је Добрила
Има сина он Обро зове се, мало лево кућа званог Весе
Испод пута Млађен и Миленко, па Станимир и онда Раденко
Ту је кућа Милоћа Петковца, познатога чаршијског трговца
Богићевић фамилија фина, син Велиша а снаја Ковина
На северу сред Кутлаче зване, ту вам Лазо броји своје дане
Побрњица ветровито брдо, ту четничко гнездо беше тврдо
Стојан, Томо,Милоје војвода, Добринко им оста од порода
Имао је живот много буран, у себе је био он сигуран
За њег' нема нерешив задатак, али живот бејаше му кратак
Познавало доста га је света, он све може ништа му не смета
У потомство оставио Мила, многи кажу да је и он сила
На коси је Живорад Фемдија, добар човек а и комендија
Богдан Матић и посинак Миле, радни људи, такав је и Иле
Ту је кућа Бојић Милутина, Славко име његовог је сина
Славко беше човек од терена, Тикомир је пример од поштења
Мало ниже Средоја Јакана, поред њега малога Стојана
Љута страна низ брдо је ићи, ту почињу Мисаиловићи
Кућа Миће син старога Симе, туђе жене воли шврља око Дрине
Ка истоку Момчилова кућа, њој долази зори у сванућа
По послу је човек од терена, по навици заводник је жена
Војисав се досели са брда, Милан Кресо око флаше врда
Мачак стари беше градски слуга, кол'ко пије би живота дуга
На коси су Пусо и Милоје село хвале с' градом добро стоје
Ниже кућа дугачкога Џиге, женама је задав'о бриге
Крста путар познат на далеко, Цале поштар а и брат му Белко
А отац им Милутин је зна се, рабаџија беше прве класе
На брег кућа Благомира Роме, то је човек са двије дипломе
Син Милојко исти занат бира, а Раћија оде за курира
Враћамо се сад Марића вису, мада многи горе више нису
Баш уз поток Иловача звана, ту је кућа Абисинца Бана
Горе изнад Томе је банкара, Живан Илић то је лола стара
Трениро је стално дисциплину, то се види на његовом сину
Он је отац од Илића Вите, зато људи своје жене кријте
Мало ниже колико да знате, ту је кућа рачанскога тате
Код власти је глумио просјака, да би село извео из мрака
Он мостове и путеве гради, тад је кулук морао да ради
Познат беше као лола стара, име Обрад надимак Гаћара
Иван Тошић то је човек фини, баба Дока зато га усини
Добривоје краниста и косац, Стаменко је шумски поштоносац
Ту је кућа Раденка поштара, Благомира познатог млекара
Ђокић Јово стално на терену, има ћерку два сина и жену
Сећамо се и Ђокића Миме, тешко да се споразумеш с' њиме
А ка југу на сред стране љуте, ту Вукоман свија своје скуте
Копоран је капа и опанци, сваког петка љубавни састанци
Са два сина ту је Ђурић Жарко, изнад Јона сује сунце јарко
А низ брдо доле крај потока, бабу Борку страшнога сведока
Четничкога страшног вилајета, ту је старац убио свог зета
А крај реке поред школе то је, послужитељ Бојићу Милоје
Обављо је пос'о служитеља, строжи беше и од учитеља
Поред њега палата је права, градитеља знаног Милисава
Крај потока Вишња и Милојко, мало ниже Стаменков Радојко
Па низ реку воденица стара, Миломира познатог млинара
Испод брда Јаија Раденко, а крај реке Илићу Миленко
Бициклом се поштапао беше, келнерице паре му узеше
Изнад реке није то далеко, Ђокићи су Проко и Миленко
Изнад пута западнога правца, ту је кућа чувеног јазавца
А Аћим је доле испод пута, коња има рабаџија љута
Крај потока Витор су и Мијо, Милорад је њихов отац био
Драгомир је песник од давнина, а Русула бејаше људина
Стругара је некад била сила, због Калабе а и Мијаила
Од Калабе правац на врх брда, са Лугом је ту граница тврда
Одбрамбени био Шанац то је, Гагић Милан и син му Средоје
Враћамо се с' границе од Луга, Бушно звано пространства су дуга
На почетку Ратково имање, син Момчило нежењено стање
Ту Благомир има лепу кућу, трговац је продав'о обућу
А био је човек од примера, син му Вито други живот тера
Ратков син је био столар знани, име Милан а бекрија звани
Домаћинство од солунца Јове унук Драган домаћин се зове
Милорад је од Тутића племе, руско-српско мешовито семе
Љубомир је ноторна бекрија, боем беше Тутићу Илија
И на коси 'ђе дува ветрина, Тутић Милан са три своја сина
А под брдом Миленко је Кара, син Милован то је Лола стара
Поред пута у самоме пољу стари Мосо гат'о је у шољу
Покрај Дрине сплавар Радована, а Томо је швалерчина знана
Син Зоран му личи на Јермину, а Драгоња има крв татину
Ту је кућа Сретен Митровића, у наследству чувени Сувића
А пре суве одма' изнад џаде, насељен је Мукуровац Раде
Одгаји га ћумур и мотика, пензија му стиже из Цириха
А у пољу крај Лукова вира, ту је кућа Стевић Витомира
Поред куће још доста је здања, обрађиво много је имања
Познав'о је некол'ко заната, за њег није била важна плата
Ђе његова појави се коса, ту не треба ни вођер ни роса
Син Мићо је пола света прош'о, а кући је у пензију дош'о
Ту имају још две куће старе, домаћин је Николићу Жаре
Син Тривун је стручњак за дуване млађи Милан краде богу дане
Кућа знана Рада баштована, пуна ђеце као у цигана
Ал' сви беху радни и поштени поносни и лепо одевени
Пуно поље кућа нове градње, али немам ја намере задње
Има стари, има досељени, други пут ће бити обрађени
У попису немам асистента, они биће предмет интернета
Ако неко изостављен буде, нек' опрости грешка је за људе.
А од Дрине па до Соколине, широк простор брда и долине
Хеликоптер не би ми при руци, па је било потегни повуци.
ХРОНИЧАР :
РАДОЈИЦА ПЕТРОВИЋ