Манастир Рача са главном црквом, посвећеном Вазнесењу Христовом, везује се , на основу познијих историјских извора и народне традиције, за име краља Драгутина. Манастир се често помиње у XVI и XVII, а страдао је 1688. године. Велика радикална обнова била је 1795, а Турци су манастир поново похарали 1813. године, када су спалили све драгоцености, укључујући тадашњи иконостас. Пет година касније отпочела је велика обнова, завршена 1835. године, а рестаурацију је у највећој мери помогао кнез Милош Обреновић. Убрзо након грађевинских радова настали су вредни иконопис и живопис овог споменика културе од великог значаја.

            Нов иконостас урадио је 1840. године Георгије Бакаловић, живописац родом из Сремских Карловаца, у тада актуелном барокном стилу. Да је Димитрије Посниковић аутор живописа, изведеног 1854. године у техници al seco, говори натпис изнад западног портала са унутрашње стране. Овај живопис спада међу највеће фреско ансамбле у Србији у XIX веку, а уједно је најобимније Посниковићево дело.

            Георгије Бакаловић (1786 – 1843) био је врло талентован сликар, али је његово сликарско образовање било скромније, јер није имао могућности да оде у тада познате школе у Бечу, већ је учио у свом родном граду код познатог живописца Стефана Гавриловића.

            За израду иконостаса у манастиру Рача ужички владика Никифор ангажовао је Георгија Бакаловића, због тога што је његова понуда била најповољнија и износила је 450 талира, док је понуда протојереја Јанка Михајловића, самоуког локалног сликара родом из села Негришора, била 650 талира. Вероватно је ужички владика знао за оглас Георгија Бакаловића из Новина српских, а могуће је и да му је био познат чувени устанички барјак игумана Хаџи Мелентија из 1807. године, који је осликао Бакаловићев учитељ Стефан Гавриловић.

            Рок за израду иконостаса био је три месеца, а радови су трајали од средине августа до 21. новембра 1840. године. Аутор је радио са три помоћника, док је манастир дао стан, храну и липову даску. Надзор је извршио Јанко Михаиловић, који није имао примедби, након чега је исплаћена последња, трећа рата. Констатовано је да је током радова дошло до измена и да су додате празничне иконе, које на почетку нису биле предвиђене, изнад скупине апостола.

            После Раче, Георгије Бакаловић је радио иконостасе у источној Србији и Књажевцу, Алексинцу и Неготину, а затим се вратио у свој крај. Умро је априла 1843. године у Руми.

            Иконостас манастира Рача припада типу вишеспратних олтарских преграда, конципираних у барокном стилу и испуњава читаву површину отвора олтарског простора. Има само један пролаз, царске двери, јер су то условиле димензије. Састоји се од најнижег парапетног нивоа и још три хоризонталне зоне, које су међусобно раздељене профилисаним архитравима. Барокна резбарија је скромна, сведена на најнеопходнију орнаментику. Изведена је у техници пробоја у плитком рељефу на царским дверима, док су стилизована орнаментика и местимично аплицирани украси на осталим површинама. Мотиви су флорални а архитрав има степенасту профилацију и једноставан геометријски фриз, који образују ситни квадрати. Сва резбарија на иконостасу је грундирана и позлаћена.

            Средњи простор двери заузимају медаљони овалног облика са уобичејеном представом Благовести, чији оквир формира фриз гранчица, који се при врху и дну на лучном делу разлиставају формирајући вреже у облку волуте.

            У фронтону, изнад медаљона су вазе из којих полазе разлистане гране са пупољцима, цветовима, и гроздастим плодовима. Површина испод медаљона такође је испуњена врежама, које се савијају у волуте и образују четворолатични цвет, са овалним, испупченим тучком у средини, обојеним тамно-плавом бојом.

            На парапетима су две правоугаоне иконе, уоквирене једноставним лајснама на којима су представљене параболе ''О трну и брвну'' и ''Христос и Самарјанка''.

            На престоним иконама су Исус Христос и Богородица са малим Христом у наручју, које су полуокружно завршавају, а изнад су аплицирани стилизовани цветови нарциса и розете. Иконе су фланкиране стубовима ваљкастог облика који се сужавају при врху мермерираном завршном обрадом. Базе су такође истог облика и наизменично се шире и сужавају, а читавом површином су позлаћене, док су капители украшени по једним позлаћеним храстовим листом. Изнад двери, у правоугаоном раму, налази се Тајна вечера.

            Другу зону сачињавају три целине: у центру је икона Св. Тројице, са Богородичиним крунисањем, а лево и десно је дванаест апостола распоређених у два реда. Изнад је представљено Рођење Христово, Сретење Господње, Крштење, Васкрсење Христово, Вазнесење Христово, Силазак Св. Духа на апостоле, Рођење Богородице, Обрезање господње, Преображење, Цвети, Неверовање Томино и Успење Богородице. Четири аплицирана цвета нарциса одвајају две целине.

            Трећа зона састоји се од крста са Распећем, са таласастим зрацима сунца између кракова крста, копљем и сунђером фиксираним са стране. У овалним медаљонима су представљени Богородица и Св. Јован Богослов, док су у полукружним пољима насликани попрсје пророка Мојсеја и Арона. На постољу је представљено скидање са крста.

            Иконостас манастира Рача урађен је у кратком временском интервалу и не спада у врхунска Бакаловићева дела. На њему се јасно уочавају разлике између руку главног мајстора и његових помоћника. Бакаловићеве су сигурно престоне иконе и Св. Тројица, а попрсја апостола и царске двери радио је његов помоћник, који га је имитирао. Парапете, Тајну вечеру, Скидање са крста и пророке радио је најслабији мајстор који није познавао анатомију, а колорит му је суров са јасним контурама. Трећи помоћник радио је празнике, медаљоне и Распеће.

            Стил Георгија Бакаловића врло је препознатљив. Аутор посебну пажњу поклања инкарнату боје слоноваче, са финим ружичастим акцентима и сивкастозеленим сенкама по ивици образа. Нос је прав и дуг, а усне мале, наглашене цинобером. Очи су крупне, бадемасте, смеђе, а изнад њих је широк лук обрва. Чело је врло високо, а брада скраћена. Коса је ретка, са карактеристичним раздељком и праменовима који падају на чело, покрива половину ушију, у једном увојку пада низ раме и има топао тон сепије. Драперија је плава или ружичаста, лагана и лепршава са асизом, односно златним акцентима извученим танким кистом. У представи Св. Тројице са крунисањем Богородица клечи, положај ногу није анатомски исправан, а обувена је у оријенталне папуче са зашиљеним врхом. Под десним стопалом је месец који симболично гази.

            У целини посматрано колорит овог иконостаса доста је жив. Ту је црвена, ружичаста, зелена, бела, мрка и један јак тон окера, док је позадина интензивно зелена и плава, што се још појачава акцентима злата.

            Иконостас је остао сачуван у целини, али је угрожен црвоточином и запрљан, а нижи делови нестручно су чишћени, тако је бојени слој, посебно на престоним иконама доста оштећен абразивима.

            Завод за заштиту споменика културе Краљево, у чијој надлежности се налази овај манастир, преузео је одговарајуће мере и 2003. године урађен је елаборат. Министарство културе издвојило је средства за конзерваторске радове, започете у периоду од 12.7.2004. до 27.8.2004. године. Због кашњења уплате радови су прекинути (друга уплата стигла је у децембру) а у договору са манастиром биће настављени када то дозволе временски услови.

            Конструкција иконостаса очишћена је комплетно са задње стране и урађена је припрема за заштиту од ксилофагних инсеката и конзервацију. Са предње стране иконостас је очишћен и припремљен за конзервацију (осим завршног дела у висини од око једног метра који захтева скелу). Иконе су демонтиране са иконостаса и урађено је фиксирање на оштећеним местима, а затим чишћење.

            У другој фази биће урађено: заштита икона инсектицидима и фунгицидима, импрегнација дрвених носилаца у восковно-смолној отопини, чишћење икона од вишка отопине, пломбирање оштећеног грунда, наношење изолационог слоја лака, ретуш, вернирање и монтажа.

Марина Лукић - Цветић