ЗАНИМЉИВОСТИ:

Пола века Михаило Рељић, наставник у пензији из Бајине Баште, саставља укрштенице

ПЛЕТЕ МРЕЖЕ ЗАГОНЕТКИ

Сарађује са угледним енигматским и дневним листовима у којима је до сада објавио око 50.000 укрштеница.Први радови у “Енигми” а дугогодишњи је и сарадник “Новости”

            Први сусрет са са укрштеницама Михаило Рељић(67), наставник руског језика у пензији у Бајиној Башти, и пола века један од најистакнутијих наших енигматичара, имао је као основац у родном Љигу, далеке 1952. године. То мрежасто преплитање речи са великим бројем комбинација магично се урезало у дечачку свест, присећа се

Рељић.

      - Извесно време интензивно сам решавао укртштенице, да би се 1953. осмелио да и сам нешто направим.Понудио сам неколико радова енигматском часопису “Икс”, добио позитивну оцену, али укрштенице на моју велику жалост нису стигле на ред за објављивање јер се лист угасио - каже Рељић.

        Наредне 1954. године имао је више среће са “Енигмом” у којој су штампане прве мрежасте укрштенице са његовим потписом. Рељић се сећа и тачног датума, било је то 20.новембра и од тада до данас овај мајстор укрштеница је објавио око 50.000 радова, у угледним спејализованим часописима и дневним новинама.Извесно време био је и уредник “Енигме”, а бројне укрштенице имају  прилику да решавају и читаоци “Новости”, ”Политике”, ”Нин-а”.

         - Можда је нескромно, али за себе могу рећи да сам достигао сам врх енигматског умећа. Вештина енигмате је да у преплитању речи споји занимљиво са корисним, добре укрштенице треба да садрже што већи број речи, домаћих и страних, с тим што ја негујем наш народни говор и тиме се одупирем страним уљезима који кваре наш језик. Овај мој хоби ја називам неком врстом примењене уметности - вели наш саговорник.

        Пре 20 година Михаило Рељић је за 30 - годишње бављење енигматиком добио међународно признање “Златно перо” од МСЗУ (Међународног сусрета загонетачких уредника).

Иако је у овом послу пола века Рељић се и данас, истим жаром и полетом, предаје чарима укрштеница, класичних и белих, скандинавки, мозаика. У скромном стану у Бајиној Башти у кухињи је његов кутак и мајсторска радионица. У просеку месечно Рељић састави и објави око стотинак укрштеница.

      - Када ради потпуно се искључи, ево ни звоно на вратима није чуо када сте долазили-каже супруга Даринка.

       Признања, којег се наш врсни енигматичар најрадије сећа је писмо једног брачног пара, архитеката из Београда, који му захваљује на “дивним тренуцима лепе забаве у слободном времену.”

                                          Р.Бланушa