ПОДВИЗИ ЖЕНА У РАТУ

ЖИВОТ ЕВЕЛИНЕ ХАВЕРФИЛД

Nepoznati podaci o izuzetnom `ivotu Eveline Haverfild.

Pored toga {to je bila istaknuti borac za `enska prava u predratnoj Britaniji, {to ju je zbog wenih aktivnosti i te`wi tom ciqu dovodilo i do hap{ewa, slu`ila je sa velikom hrabro{}u i po`rtvovano{}u u [kotskoj Bolnici @ena ([. B. @.) – grupi koja je delovala u Srbiji i na Isto~nom (Solunskom) frontu za vreme Prvog Svetskog Rata. 

Ratna slu`ba dovodi Evelinu blizu prvih borbenih linija Srba u wihovoj oru`anoj borbi protiv kombinovanih austrijsko – nema~ko – bugarskih oru`anih snaga. Evelina je u Srbiji i umrla 1920. godine od zapaqewa plu}a (pneumonije). Wena smrt je uveliko `aqena od strane mnogih, kako Britanaca, tako i Srba.

Tekst koji sledi napisao je Bojs Gads (Boyce Gaddes), autor dela: Evelina – odlazak na put iz Inverlokija (1995).

UVOD

Evelina je bila `ena slobodnog duha koja je volela `ivot, uzbudqivost sporta, avanture putovawa, kao i u~estvovawe u svim aktivnostima koje su zahtevale usud i li~nu hrabrost.

Kombinovala je ove kvalitete sa dubokim saose}awem prema onima koji nisu bili wene sre}e, oni koje je videla da pate zbog socijalne nepravde, diskriminacije bilo koje vrste, fizi~ke patwe i zbog u`asa rata. Neki od wenih saradnika su je opisali kao {armantnu, hrabru, sposobnu i veoma velikodu{nu.

Evelina je odrasla u Londonu i Inverlokiju, imawu u planinskom kraju [kotske, negde izme|u 1870. i 1880. godine. Obo`avala je aktivnosti na otvorenom prostoru koje joj je Inverloki nudio: pe{a~ewe, pecawe, ga|awe tetrebova, kao i wenu prvu qubav – kowe i jahawe. Bila je smela, `ivahna i neobi~no energi~na, sjajna u samoizazivawu i te`wi postizawu vi{ih standarda u svemu {to je radila, bilo to jahawe, pe{a~ewe, pucawe ili bilo koja druga aktivnost koja je zahtevala i fizi~ke i mentalne ve{tine.

U svakoj zna~ajnijoj aktivnosti kojom se bavila te`ila je majstoriji. Vaspitana je kao veoma disciplinovana i samouverena mlada dama. Bila je prirodno dru`equbiva i uz uro|enu velikodu{nu prirodu uvek je imala mnogo prijateqa.

BRAK I SAMOSTALNOST

U svojoj devetnaestoj godini, Evelina se udala za Majora Henrija Haverfilda, oficira u Kraqevskoj Artiqeriji u kojoj je dvadeset godina bio pretpostavqeni. Nastanili su se u Ekseteru, gde je Henri bio stacioniran sa svojom jedinicom, i ostali tu sve do Henrijevog penzionisawa 1890. godine, kada su se preselili u seosku ku}u blizu [erborna u Dorsetu.

Za vreme prve dve godine wihovog braka, Evelina je rodila dva de~aka. Wihov brak je, iako sre}an, bio veoma kratak jer je Henri umro posle osam godina zajedni~kog `ivota. Wegova smrt ostavqa mladu udovicu Evelinu da samostalno podi`e dvoje male dece.

Evelina je imala tu sre}u da provede sre}no detiwstvo i da ima roditeqe koji su je hrabrili da u~i i bude samostalna. Zbog wene posebne situacije, u`ivala je nivo li~ne slobode koju nije imala ve}ina `ena tog vremena. Krajem devetnaestog veka, dru{tveni obi~aji su uveliko ograni~avali `ene da pre braka `ive u porodi~nim domovima i uskra}ivali wihovu slobodu da se pona{aju samostalno van okvira wihove ku}ne situacije.

Do 1890. godine, sve ve}i broj `ena je zahtevao pravo da `ive nezavisno od svojih roditeqa, da samostalno upravqaju finansijama, putuju nasamo, i samostalno odre|uju pravac i tok svojih `ivota.

Ovakve nove ideje su postale sinonimom za koncept “napredne `ene”. Nije Evelina bila zadovoqna samo zna~ajnom slobodom svog na~ina `ivqewa, ve} je o~ekivala da bude u mogu}nosti da, ukoliko izabere, `ivi i onako kako bi `elela ~ak iako je to u suprotnosti sa ustaqenim dru{tvenim normama. Wen na~in `ivota je bio taj na~in “napedne `ene” kakav }e one imati godinama nakon wenog vremena.

Za vreme druge polovine devetnaestog veka, pojavile su se modernije bicikle i do 1890. godine veliki broj qudi je sa entuzijazmom prihvatio wihovu upotrebu. Evelina je nabavila jednu, nazvala je “Pegaz” i ~esto ju je koristila kako u dru{tvu tako i nasamo. Upotreba bicikle od strane `ena je u to vreme smatrana neukusnom. U wenom dnevniku iz 1896. godine, ona isti~e ideje napornog, zauzetog i nekonvencionalnog na~ina `ivota koji je ona izabrala za sebe.

Za wene sinove, Xona i Bruka, koji su imali osam, odnosno sedam godina, Evelina je planirala dvonedeqni odmor u Istbornu. Za to vreme i{li su u zajedni~ke {etwe ili vo`we parobrodom. Ali zbog wene op~iwenosti istorijskim gra|evinama i arheolo{kim nalazi{tima, Evelina je mnogo razgledawa obavqala sama sa Pegazom, ostavqaju}i dadiqu da brine o deci. Na wihovom povratku u London, dadiqa je putovala sa decom u vozu, dok je Evelina prevalila ve}i deo puta Pegazom, blizu 60 miqa! Trebalo joj je sedam sati da stigne u London po neravnom putu i veoma toplom vremenu.

Maj 1896. godine. – Sa troje prijateqa, svi na biciklama, Evelina je odlazila na dnevne izlete van Londona da poseti poznata mesta kao {to su Hemtonski dvor i Ri~mond. Na jednoj takvoj ekskurziji, posetili su prijateqe u Gilfordu, a onda se odvezli skroz do Vin~estera. Odavde se weni prijateqi vra}aju u London, a ona nastavqa sama kroz razne selendre da stigne do Hemp{ira i Dorseta gde odseda kod svojih prijateqa. Vrtela je pedalama skroz na zapad do [erborna da poseti tamo{we prijateqe, a onda se dovezla natrag u London. Nekim danima je dolazila posle 6 – 7 sati vo`we “nimalo umorna”, ali neki put i “pala sa nogu”.

Jun/jul 1896. godine. – Evelina, zajedno sa wenom sestrom Helenom, i dva mu{karca odlazi u Norve{ku na pet nedeqa pecawa u planinskim rekama i jedrewa u fjordovima. Provodila je sate u ovim aktivnostima po svakakvom vremenu, uzbu|ena zbog izazova koje su donosili ovi sportovi. Po~etkom jula meseca, po wenom povratku u London napisala je: “De~aci su presre}ni {to me vide. Tako su zavr{eni najsre}niji meseci koje sam ikada provela.”

Avgust 1896. godine. – Odvela je sinove u Vejmaut na jednomese~ni odmor, pre nego {to }e ih dati u prvi {kolski internat. U wenom dnevniku nema bele{ki sa ovog odmora, ali nema sumwe da je planiran tako da deca budu zabavqana, a da Evelina bude slobodna da te`i wenim interesnim aktivnostima.

Septembar 1896. godine. – “ Danas sam odvela decu u wihovu prvu {kolu, Park Haus, u Redingu. Sreli smo poznanike, pokupovali stvari za de~ake, a onda se zajedno odvezli do {kole gde sam za pola sata morala da se oprostim od mojih dragih momaka. Wih nije bilo briga, a ja sam bila nadvladana ose}awima. Oti{la sam pravo u [kotsku te no}i, u Ros{ir u posetu prijateqima u Stratgarvu.

Oktobar 1896. – Posle wene posete [kotskoj i po povratku u London, Evelina se spustila do Torkveja da poseti druge prijateqe. U wenom dnevniku je kratko opisan jedan dan proveden ovde. – “[etala sam sa Alisom Kardin, gospodinom Trodsamom i gospodinom Erskinom do Tejnmauta, ru~ala i uzela ~amac da se provozam do Wutonskog Opata, vratila se na ~aj kod Komb Selarsa. Zatim sam odveslala natrag do Tejnmauta odakle su Alisa i gospodin Trodsam oti{li vozom ku}i. Erskin i ja smo po mese~ini pro{etali do ku}e gde smo stigli u osam sati.

Ovaj kratak izvod iz wenog dnevnika zvu~i kao obi~an prijatan izlet ~etvoro mladih qudi. Ali zbog me|usobne razdaqine lokacija koje je pomenula, oni su morali hodati vi{e od tri sata pre ru~ka, provesti jo{ tri sata u ~amcu, sa samo jednom pauzom za ~aj pre nego {to su poslepodne krenuli nazad ku}ama. Na ovom mestu drugo dvoje su verovatno bili siti aktivnosti i seli na voz da se vrate u Torkvej, dok je Evelina kojoj nikad nije bilo dosta rekreacije prepe{a~ila dodatnih osam miqa nazad do ku}e. Jedan od mu{karaca je, `eleo to ili ne, morao da je isprati.

Vratili su se po mraku posle verovatno jedanaest provedenih sati napoqu, uglavnom veslaju}i i hodaju}i. Ne{to mawe naporno verovatno ne bi zadovoqilo wene apetite.

KOWI I LOV

Evelina je odrasla uz zaqubqenost u kowe i jahawe. Kao devojka bila je dovoqno dobar jaha~ da je mogla jahati u nekom od najboqih lova~kih udru`ewa ju`ne Engleske, sa najboqim mu{kim jaha~ima i kao oni jahala je opkora~ke.

Iz razloga {to su je sezone lova pratile sa hladno}om i lo{im vremenom, nekoliko bolnih padova, posle vi{e od dvadeset godina upra`wavawa ove zahtevne aktivnosti nau~ila je da se nosi sa te{ko}ama i nelagodnostima koje je lov donosio.

Weni lova~ki dnevnici sadr`e vi{e od 500 odlazaka u lov od 1890. do 1914. godine. Dok je bila mla|a lovila je od {ezdeset do osamdeset puta po sezoni ili dva do tri puta nedeqno.

Bila je izvrsna u jahawu, ve{to je manevrisala kowem jure}i za lova~kim psima kilometrima preko jaraka, `ivih ograda ili bilo kakvog drugog te{kog terena koji bi lisice koristile za beg ili zaklon.

Wena sposobnost i ve{tina jahawa rame uz rame sa najboqim lovcima, kako mu{karcima tako i `enama, bila je u znatnoj meri povezana sa wenom op~iweno{}u samim `ivotiwama. U wenom albumu sa slikama nalaze se fotografije nekoliko kowa ~ija se imena pomiwu u wenom lova~kom dnevniku.

Kod we je o~igledno postojala izvesna mera ponosa i zadovoqstva. Povremeno je bivala povre|ena usled nezgoda pri jahawu. Jednom prilikom, wen kow se iznenada iskliznuo u blatu prilikom prelaska jednog jarka, pri ~emu Evelina te`e povre|uje le|a i biva prinu|ena da se mesecima okane jahawa. Isto tako, kratko vreme pre wenog odlaska transportnim brodom u Ju`nu Afriku, desila se te`a nesre}a kad joj je kow pao i prekotrqao se preko we ostaviv{i je tako povre|enu da je morala biti uneta na nosilima u brod.

Li~ilo je na wu da ne ostane kod ku}e i otka`e to putovawe koje je provela uz te{ke bolove ograni~ena na svoju kabinu na brodu koji je pru`ao vrlo malo prijatnosti i komfora.

Nastavi}e se...

Priredili:        \uro Raoni}

Ra{o Ivanovi}