КУЛТУРА:

Тимски рад Баштине

Ако зидови могу да дишу онда то сигурно чине зидови ''Баштине'', ако на једном месту много срца куца као једно, онда је то у ''Баштини'' и ако СТЕПЕНИК може да користи да се за освајање нових пространстава поезијом и освајањем вредних песничких награда кренуо је из ''Баштине''

СТЕПЕНИК КА КУЛТУРИ

За ове две године од кад је покренут културни пројекат назван СТЕПЕНИК КА КУЛТУРИ  ”Баштина” је организовала 15. вечери на којима су се смењивале песничке вечери и изложбе слика. Нешто што до сада нисте знали а такође је у оквиру СТЕПЕНИКА су литерарни и песнички конкурси на које су се јављали млади песници и литерарни ствараоци.

A међу њима Никола! Никола Глигоријевић. Средњошколац, момак кога није лако преставити. Одмерен, скроман, достојанствен, културан, хуман, одговоран, духовит, тачан... Један од оних пред којим су све речи овог света и зру пред њим као најслађе купине, он их бере и по белом листу пушта као “Морнара у ноћи”, “Рапсодију у белом”, “У међувремену'', ''Коцкар'', ''Ветровита ноћ'', ''Можда и могу'', Прозор у премишљање''....

Почетком новембра, на 32. ''Лимским вечерима поезије'' у Прибоју, међу 76. пријављених младих песника, био је и Никола. По програму организатора на финалној вечери дошло је њих десет финалиста, а међи њима наш Никола.

Опет смо показали колико смо, ми људи, изопачени и колико нам је нешто друго много битије и прече, него оно што је стварно право и вредно. На жалост то ће остати тајна. И нек'  је на душу и организатору и жирију овако јаке и традиционалне манифестације као што су ''Лимске вечери''. Можемо само на нагађамо шта се то десило па је баш пред само финално вече жири преиначио Николину прву награду у другу. Можда Београд, као престојница, лепа мама или још лепша професорица... Можда, ко зна и зашто???

Наиме, постоји књига, у којој су поред посвете Десанке Максимовић написане пре 32. године, утиснута имена свих досадашњих  добитника ''Лимских вечери поезије'' а као 32. добитника уписануто је име Николе Глигоријевића, а не проглашеног победника, из Београда. Да ни једна лаж не може да се сакрије и не каже џабе народ: ''Хоће Бог по правди'', у Ужичком недељнику објављено је да је Никола Глигоријевић добио прву награду. Вероватно да би оправдао себе, организаторе и жири, потписник текста каже, да је ову информацију добио од полуписменог службеника ''Дома културе'' у Прибоју???    

Овај момак плени песничке душе. Пленио је он и Прибојчане, многи су му честитали и говорили да је био њихов фаворит. Али њихов аплауз одушевљења није могао да ''отрезни'' жири.

Никола се у исто време окушао на више конкурса па је у новембру позван од стране организатора 26. ”Песничких стаза2004” у Кикинди, јер је  међу (     ), освојио прву награду.  У Кикинди је провео два дана окружен пажњом и љубазношћу организатора, па му се  чинило као да се годинама познају.

До сада ова манифестација није имала награду штампања књиге песама за добитника прве награде.Тако ће Николина прва књига покренути ову едицију. Књига улази у штампу наредне године а прву промоцију  организатор приређује у месту одакле је добитник.

Један СТЕПЕНИК, наредне године, биће спреман да се на њега ''попне'' и промовише своју  књигу онако како овај млади и веома надарени песник буде желео.

А до тада ко зна на колико ће се још конкурса Никола појавити и победити!

Жељка Милићевић – Жец