НОВА КЊИГА

РЕДАК И ВРЕДАН РАД

ПОПИС ЖИТЕЉА РАЧАНСКОГ КРАЈА 1863

ОСТАЛИ ЗБИРНИ ПОПИСИ ПО НАСЕЉИМА

            Глад за монографијама, енциклопедијским књигама, лексиконима и речницима, у којима је на једном месту нагомилано много знања и информација, прераста у масовну појаву.

Читаоци обазриви кад је у питању белетристика, као да не хају за цену ако је реч о енциклопедијским књигама. Љубитељи књиге највише се интересују за опште енциклопедије али ништа мање интересовања и за оне друге, много уже и специфичније, које и поред великих тиража нестају.

Наш суграђанин Стаменко Стаменић објавио је књигу  «ПОПИС ЖИТЕЉА РАЧАНСКОГ КРАЈА 1863.» који се могу сматрати најкомплетнијим и најпотпунијим у нашој историји, а рачански крај добио је један и једини такав попис од Устанка до 2002. године.

Попис становништва (житеља, људства, душа, лица, инсана, пореских  харачких глава) коншкрипција, турски – тефтери, и друга пребројавања су од непроцењиве користи државном владару и његовој администрацији. Попис житеља из 1863. године, колико комплетан са проценом имовине толико и један од ретких за које се зна да постоји за рачански крај. Значај овог пописа, као историјског документа, о стању породица, са њиховом бројности, појединачним именима и годинама старости, сродством са старешином домаћинства, занимањем, здравственим стањем и телесним одликама, проценом вредности имовине, месечним приходима и другим забелешкама је од значаја и за потомство пописаних и праћење родослова по породицама. Аутор у свом предговору истиче да је рад подељен у три поглавља. У уводном делу је приказан сажет историјски преглед рачанског простора и територијалне промене. Пошто се књига објављује у поводу 200-годишњице Првог српског Устанка те се тај период нешто обимније обрађује. Други део је сам попис житеља по редоследу како је и у оригиналним документима, по насељима и об(п) штинама са краћим коментарима и на крају сваке општине са запажањима која нису сажета у збирним показатељима. Трећи део су табеларни прегледи који произилазе из самог пописа као и збирни пописи становништва по насељима и општинма од првог пописа 1834 – 2002 године као последње. Приказани су и расположиви подаци о муслиманским насељима у краћем времену и броју домова.

Рецензент проф. Др Милан Д. Лазић истиче :«Према НАПОМЕНАМА види се да је аутор користио обимну историјску грађу, затим литературу, записе, као и ретке исказе давно написане. Аутору треба одати дужно признање на уложеном труду да све то прикупи и даде на једном месту у књизи...»

Проф. Др. Тадија Ивановић оцењујући књигу каже: «Има радова и радова али ово је један посебно РЕДАК и ВРЕДАН рад. Радови који се јављају у једној деценији или за неколико деценија јер је за такве радове потребно много рада и воље али и СВЕСТИ и САВЕСТИ. На срећу, све то аутор поседује, па смо добили, понављам, редак и вредан рад.»

Пошто се књига објављује у поводу 200-годишњице Првог српског Устанка требало би констатовати да Српски народ преживљава данас пресудне и преломне тренутке. Од Косовске битке није био, чини се на већим искушењима. ИСТОРИЈА се тек данас решава. У питању је српски опстанак. Наш историјски наук је – наш пад и парадокасално величина. У великим изазовима тешко је бити достојанствен.

Срби су историјски народ, а историја је сећање: Зато нема будућности која није заснована на прошлости. Морамо да се подсетимо какви смо били и какви би могли да будемо. Онакав какав је био српски народ мора да буде – опстанка ради. Није наравно, свака историја часна. У историји, политици срце се бори са разумом, са променљивим успехом – не зна се шта је прави исход. Карађорђе је био човек срца, а Милош човек рачунице. Озбиљан је онај народ који уме да споји срце и рачуницу. Зато нека нам ова књига послужи и овој поруци. Књига се може набавити у књижари «Душан Јерковић», код аутора и по месним заједницама.

Имајући у виду значај рада, обим и вредност и ренцензенти и сви они који су је прочитали Вам је препоручују.

                                                                                                                        Рашо Ивановић