Божић којим започиње благословено ново лето доброте Господње две хиљаде пето. Божић празник коме се највише радују духовна деца православна и хришћанска широм васељене. Божић празник великог Христовог рождества. Божић празник рођења Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа у граду хлеба, у Витлејему, у пастирској пећини, а све ради нас и ради нашега спасења.

    Ово је дан када се рађа Син Божији Исус Христос Богочовек. Рађа се од Духа Светога и Пресвете Богородице Приснодјеве Марије. Ово је дан када се то чудесно и тајанствено рађање дешава и у топлим одајама срца људскога, срца нашега. Ово је дан када се зацари божанствена лепота, љубав и доброта, у јаслама срца вере, а никако невере. Ово је дан који нам подари Господ Бог и стога радујте се и веселите се у њему.

    Пастири јавише и читавом свету објавише оду радости и запојаше о Миру на земљи и Доброј вољи међу људима, о Исусу Христу Спасу. Тако и ми, верна чеда мајчице наше Цркве Православне и Хришћанске, јављамо целом свету и свима да се данас роди најлепша беба, Радост превелика, славом Божијом овенчана.

    Никаква зима нити љути мраз не могу зауставити силину радости, силину Сунца Правде, које се данас рађа и сија незадрживом силином Вечнога Пролећа. Христос наше Вечно и Слатко Пролеће данас нас позива на истинско и искрено покајање, обнову, преумљење и преображење и позива на Свето Причешће Телом и Крвљу Вечнога Живота из непресушне ризнице Извора  Вечнога и Бесмртнога.

    Данас се рађа Јединородни Син Божији и Јагње Незлобиво. Дана се рађа Емануил Спаситељ, а то значи: с нама Бог или Бог је са нама. Данас се Господ Исус Христос Оваплотио и Родио. Данас се на земљу излила велика Божија благодат и велики балгослов. Данас се сваки дом окитио гранчицама бадњака божићњака. Данас сваки прваославни дом крсе: живот, истина, доброта, правда, радост, слобода, мир, љубав и светлост.

    Свети Анђели и Арханђели, витлејемски пастири, мудраци Мелхиор, Валтазар и Гаспар, старо и младо, хита и жури у сретање Вечног Пролећа, које спасава, препорађа, обожује и васкрсава.

    Има ли ишта лепше од Божићне Литургије и Светога Причешћа? Има ли ишта лепше од саме Христове близине? Има ли ишта лепше од заједничарења у светотајинском евхаристијском сабрању? Има ли ишта лепше од живог и личног опитног сазнања да сте данас постали причасник и заједничар божанске природе?

    Озарени радошћу коју само може донети Божић трудимо се да созерцавамо мало по мало у тај небоземни  чудесни догађај. Данас наше детиње срце куца посебно и као никада до сада, јер родио се Мир, Добра воља, Љубав, Истина, Правда, Слобода. Родио се Живот и Победа.

    Бавећи се науком хеортологијом, која проучава историјски развој богослужења и празника Православен Источне Цркве сазнајемо да се овај празник у старини звао првим Богојављењем, али и то да Божић у прва три века није слављен из разлога што се тада већи значај придавао духовном рођењу крштењу и телесној смрти као тријумфалном трећем рађању за вечни живот. На Истоку се крштење и рођење Христово светковало заједно 6. јануара и то је био дан и празник са више успомена. Из Епифаније 6. јануара као колективног празника одељује се Божић и преноси се на 25. децембар и тако одељен најраније је слављен у Риму половином 4 века. Иако је у Риму до времена Константина Великог слављен бог непобедног сунца као дворски и државни бог, сам  император Константин Велики почео је одавати респект Богу који је Сунце створио, а Који се назива Сунце Правде,по речима пророка Малахије.

     Већину празника и датума Запад је примио од Истока, док је датум 25. децембар, Исток примио од Запада. Цариград је најраније примио слављење Божића 25. децембра, а увео га је Свети Григорије Богослов Назијанзин. Тако је  први пут  у цариградској цркви Анастасији прослављен Божић- празник Рођења Христова горе реченог датума 379. год. пред чувени Други васељенски сабор, који је одржан 381.г., у истоименом граду. У Кападокији слављење Божић 25. децембра увео је Св. Василије Велики, а у Антиохији Св. Јован Златоусти. У Јерусалиму се најдуже задржао стари обчај слављења Епифамније-Богојаљења, а нови обичај слављења увео је јерусалимски патријарх Јувенал. Слављење Божића 25. децембра уведен је на Истоку до половине 5 века, а једино су Јермени задржали стари обичај слављења Божића на дан Епифаније 6. јануара.

    Божићни тропар гласи: ''Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе слава Ти!''. Речи кондака су: '' Дјева данас Натприродно рађа, а Земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са  звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог''. Прокимен каже: ''Сва Земља да се поклони Теби и да Те опева и да пева Твоме највишем имену''. Уместо ''Достојно јест'' запојаше појци унисоно- сви у један глас, једногласно, старо, светоотачи, A CAPELA - без пратње инструмената: ''Величај душо моја Часнију од Херувима и Славнију од Небеских Војски, Дјеву Пречисту Богородицу. Видим необичну и преславну Тајну: Небо- пећину, престол херувимски- Дјеву, јасле- место где је положен (легао) Христос Бог, који се не може местом обухватити, кога опевајући величамо''.

    ''Спаси Сине Божији, који си се родио од Дјеве, нас који Ти певамо: Алилуја'', одговарају појци на Божићној Божанственој Литургији при појању другог антифона, а са њима и сви ми, који вас поздрављамо најрадоснијим поздравом: ''Мир Божији- Христос се роди!''.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА

ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ «БАШТИНА» БАЈНА БАШТА