БАЈНОБАШТАНИ У БЕОГРАДУ

Велика годишња забава београђана родом и пореклом из Бајне Баште и суграђана из родног града, које ни снег није спречио да дођу на забаву у Београд

НАПРЕДАК СЕ КУЈЕ ДРУЖЕЊЕМ

Почасни гост ове свечаности била је принцеза Линда Карађорђевић, један од иницијатора и првих приложника поновног формирања породилишта у Бајној Башти

            Београд као велеград није угасио носталгично сећање на варошицу која се свила подно Таре и уз скуте немирне Дрине. Завичајни клуб ‘‘Бајна Башта’‘ у Београду, је према, непотпуним подацима регистровао, више од пет хиљада бајнобаштана који живе у Београду. Одлучио се да бајнобаштани у Београду и Бајној Башти, на једном месту, у Центру ‘‘Сава’‘, да се видимо, да се не заборавимо.

            У велелепном ресторану Сава Центра окупило се преко 400 наших земљака из Београда и више од педесет гостију из Бајне Баште.

У Сава Центру, веома брзо нестало је карата, па је срдачни управник, кад су гости почели пристизати попут мађионичара убацивао нове столове и столице.

Музичари: Рајко Вукајловић, Курта, Рајко Тадић, Срећко Тадић - хармоника, Дуле Јовановић – гитара, Драган Ристић Гагац – гитара, Жељко Димитријевић Меске – бубњеви, Драган Селаковић – гитара, Неђо Ракић – гитара,  Драгош Дакић – вокал, Зоран Ивановић Ћуфа – гитара, Зоран Васиљевић – гитара, уз музику песме и добро расположење започели су весеље уласком првих гостију. На званично отварање чекало се скоро сат. У срдачним сусретима београђана рођених у Бајној Башти и бајнобаштана стиглих из завичаја – у пространом ходнику Центра Сава застој, грле се и љубе. Ту смо сазнали да је наш најстарији суграђанин у Београду, рођен 1907. године у Бајној Башти, а најмлађи 1992. године. Између ова два годишта су генерације рођене 20-тих, 30-тих, 40-тих, 50-тих, 70-тих година... У Београду су се школовали, радили, женили, удавали, разводили, децу стицали, плате трошили, куће зидали, станове отплаћивали, новац позајмљивали, једном речју – живели. Живели су једни поред других, а да се нису ни знали. Ово је била прилика да се виде и упознају. Прича и весеље настављено је у ресторану.

           Присутне госте поздравили су: господин Јово Мндић, председник Завичајног клуба ‘‘Бајна Башта’‘ у Београду, Недељко Ракић, председник Завичајног удружења ‘‘Баштина’‘ из Бајне Баште и Бобан Томић, председник СО Бајна Башта.

            Овде на ову забаву, дошли су и они који не иду никуда. Ни у кафиће, ни на изложбе, позоришне представе, концерте, не иду више ни на биоскопске представе, али дошли су и они којима су сва врата отворена – од дворских, парламента, боемских и монденских. У сали су постали једно. Бајнобаштани! И свако разговара, насмејано – расположено, прича како уме и разуме, испуњени а опет радосни на свој начин. Како се, унутрашношћу, добро разумемо уз песму, добро расположење и богату трпезу, за сваким столом се славило.

            Весело је било целе ноћи. Ништа није могло покварити расположење.

–                     Ово је један од ретких тренутака у животу, када заиста морам рећи и могу да кажем, да ми је пуно срце, када видим оволики број бајнобаштана у Београду, јер ретко се скупи четристо и преко четристо људи из истог краја и града. Читав сат је прошао у љубљењу, грљењу и причи. Оваквих прилика и оваквих забава треба да буде што више, каже Мирко Рајаковић.

–                     Вечерас смо коначно успели, да после више покушаја организујемо прво велико дружење бајнобаштана у Београду. И поред великог напора који смо учинили и страха да нећемо моћи да окупимо бајнобаштане, показало се да смо били у великој заблуди, јер смо констатовали да у Београду живи преко 5.000 рођених бајнобаштана. На наш позив сви су се масовно одазвали – пуна срца, и са великом жељом, да се и даље дружимо и да сви помогнемо колико можемо у ширењу овог удружења, с тим да се овакве врсте дружења, где се окупљамо, сви који смо рођени у Бајној Башти, заједно са онима који су у Бајној Башти, јер је ово један огранак матице бајнобаштанске ‘‘Баштине’‘ и да постане традиционално дружење и да на томе радимо сви заједно за добробит свих нас овде и свих у Бајној Башти. Овде су се неки први пут срели, и ако су живели у истом солитеру, али то нису знали, да су родом из Бајне Баште и да се знају од малена. Ово је прилика да се они упознају, измењају своја мишљења, искуства, и да виде ко су, да им се деца упознају, да се повежу, да једни другима помогну, истакао је Бориша Јелисавчић – секретар Завичајног клуба ‘‘Бајна Башта’‘ у Београду.

–                     Пре око три месеца изабрали су ме за председника бајнобаштана у Београду, ја сам рекао «Људи, немојте мене, ако ме изаберете биће одмах прича организована, биће дружење» и ево, овога момента Сава Центру одвија се величанствен скуп бајнобаштана. Сви су задовољни и срећни, неки долазе, неки одлазе, ради се о једној следећој ствари и једној чињеници да не постоји позитивније окупљање било које врсте људи, у било ком сегменту планете као што могу да се окупе људи из завичаја. То смо ми искористили и сви који су дошли одушевљени су, задовољни и рекли су да ће опет доћи, и то ће бити што пре, нећемо дуго чекати на следеће окупљање. Предстоји организовано гостовање у нашем завичају где сваки од нас, да не будем патетичан, делом свога тела тај крај осећа и то је оно што је Господ био милостив и такав крај створио и што ми можемо без обзира на све то што се дешава у технологији политици, да будемо поносни и да кад год идемо тамо будемо радосни а посебно кад дођемо организовано јер ускоро као и ви овде, доћићемо ми са једним или два аутобуса да се дружимо у завичају. Посебно ми је драго што је вечерас са нама била принцеза, њено Краљевско височанство Линда Карађорђевић, супруга Томислава Карађорђевића мог личног пријатеља, с којим сам се ја, Богу хвала, упознао и дружио. Да ти краљеви нису они који владају, који поседују, него ураво обрнуто. Томислав је сјајан пример човека који је дошао да буде слуга свог народа и то је био до краја свог живота. Линда је присуствовала нашој свечаности, нашем дружењу и дала је први прилог за враћање породилишта у Бајну Башту. Тај прлог није толико велики колико је симболичан ако знамо да је и прву болницу у Бајној Башти основала једна енглескиња Евелина Хаверфилд и да не треба много да се врати једна бабица Розика или нешто слично које су порађале 30 – 40 година и да треба више инвентивности а ми ће мо организовано из Београда долазити и мислим да ће резултат свега тога бити враћено породилиште у Бајну Башту. Да се бајнобаштани рађају у Бајној Башти, да неки нови бајнобаштани за 10 – 15 година могу да направе овако дружење на основу чињенице да су рођени у Бајној Башти, каже Јован Мандић – председник Завичајног клуба ‘‘Бајна Башта’‘ у Београду.    

Овај скуп није имао само забавни карактер. Сама иницијатива о поновном формирању породилишта у Бајној Башти и његова реализација, објективно могла би да се заврши током 2005. године што је успех, по ком би нас памтиле нове генерације. Нека нам за пример борбе за развој здравства а тиме рађања и побољшања здравља деце послуже племените Евелина и принцеза Линда – две енглескиње, на срамоту оним који су, ко зна из којих разлога, хтели, и у намери успели, да затру овај град, нерађањем бајнобаштана. Намера им је била нечасна, у томе су успели а иницијатива из Београда да се обнови породилиште часна и заветована. И ако је време тешко био би ово највећи успех који би могли постићи у идућој години. Ово није празна фраза него један стваран програм. Сарадњом са нашим клубовима у Београду, Чачку и Новом Саду могла би да у себи концентрише све снаге, ради узајамног приближавања и упознавања са свим гранама привређивања овог краја ослањајући се на искрену помоћ кадрова, наших клубова. Бајна Башта тражи корене да је тргну из учмалости и све веће заостајалости.

А што се тиче културног и забавног живота, имамо снаге, воље а кроз то чешће дружење што ће нам сигурно донети напредак.

Биће забава чешћих и бољих а тако и ми ближи.

Биће задовољни и гости на забави.

Добра храна ће се јести, песма ће се вити, клека и вино ће се пити, а нашег искреног дружења ваљда ће још бити.

Печат ове вечери остао је утиснут у душе свих присутних.

Отишло се аутобусом с огромним натписом БАЈНА БАШТА, по топломе, сунчаном дану, а вратило се изјутра по мећави. Вратоломно и ћудљиво Дебело брдо три сата је држало у ишчекивању булдожер. Али пошто залихе енергије не беху истрошене чекање прође у весељу, радости, песми и шали.