ДАНИ РАЧЕ УКРАЈ ДРИНЕ

10 ГОДИНА РАЧАНСКЕ ПОВЕЉЕ

Бајина Башта је место које се не може похвалити богатом понудом разноврсних културних дешавања. Зашто је ситуација таква и шта се може учинити, питања су чије ћемо одговоре препустити неком другом. Међутим, и поред тога, увек постоје људи који теже да пољуљају мртвило које влада у јавном животу нашег града и покрену бар мало људе који су заборавили шта је то култура. Баш такви људи су и организатори највеће културне манифестације нашег града, Дана Раче украј Дрине, која је ове године одржана десети, јубиларни, пут. Сваке године стручни жири манифестације додељује Рачанску повељу најистакнутијем и , по њима , најупечатљивијем домаћем књижевно-уметничком ствараоцу, а част да ове године понесе ову престижну награду припала је композитору Светиславу Божићу.

Први Дани Раче украј Дрине одржани су 1995. године, од  када су Рачанске повеље додељене следећим ствараоцима : Милосаву Тешићу, Ивану В. Лалићу, Милораду Павићу, Горану Петровићу, Љубомиру Симовићу, Добрилу Ненадићу, Радовану Белом Марковићу, Динку Давидову, Миодрагу Павловићу.У оквиру овогодишњег програма свечаности приређено је и вече посвећено досадашњим добитницима повеље, уз присуство неких од њих. О добитницима је говорио књижевни критичар Гојко Тешић.

Милосав Тешић је први добитник Рачанске повеље, а далеке 1995. године награду је добио за књигу ''Прелест Севера''. О награђеној књизи академик Милосав Тешић је рекао: '' У књигу о којој је реч, између осталих тема, уграђена је и тема Велике сеобе Срба ( у Угарску, 1690. године) под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића, а којом је било захваћено и братство манастира Раче, манастира што је ''био''- по речима Јована Скерлића- '' један од оних ретких заосталих расадника писмености у српском народу.''. Из његове песме ''Пут Паноније'' издвајам део:

'' Приждило љето булке, невене-

а слику слутим кроз очи жита-

иконоцрвен, с међе племене,

понире Осат у сплет ракита

Манастир Рача: порфир – графика,

добростив поглед, радост простоте.''

Други добитник Рачанске повеље је преминули српски књижевник Иван В. Лалић. Он је ову престижну награду добио за књигу ''Четири канона''. Нажалост, само неколико месеци пре доделе награде 1996. године, Иван В. Лалић је преминуо.

ТРЕЋИ КАНОН

''Писано је још: водиш милошћу својом народ

           Који се искупио: Господ је велик ратник, и највећи

      Логистичар: просеца комуникацију кроз беспуће

         За шаролику пешадију у овој масовки искупљења,

    А кола фараонова и војску његову врже у море-

Ко је као ти међу силнима, Господе?''

                                                                                                 (одломак)

1997. године, на трећим Данима Раче украј Дрине, добитник повеље био је књижевник и преводилац Милорад Павић, за кога је том приликом Јован Делић рекао: ''Павићеви романи су уникатни модели, сваки од њих је посебни тип романа: роман- лексикон, роман – диптих, роман – укрштене речи, роман – клепсидра, роман – роман тарот карте...''

Стаклени пуж ( Претпразничка повест)

''Госпођа Хатчепсут, продавачица у једној радњи женског рубља, пробудила се опет веома касно и са осећајем усамљености. Уснила је врч с два писка. У њеном сну вино се веза у чвор и у одвојеним млазевима напуни истовремено две чаше.''

                                                                                              (одломак)

Горан Петровић је четврти носилац Рачанске повеље, а између осталог, ову награду заслужио је романом ''Опсада цркве Светог Спаса''.

Љубомир Симовић је за своју књигу ''Сабране песме'' добио Рачанску повељу 1998. године на Данима Раче украј Дрине. Председник жирија Милосав Тешић је том приликом написао: '' Симовићев песнички немир надвлађује савршено стање ствари, вишеструко га осветљава и преводи из света смрти у свет живе уметности.

''Станоје од два месеца

спава у колевци од земље

њега нико не памти

 родио се крајем јесени умро почетком зиме

 мезимче међу мртвима''

                                                                                      (одломак)

Наредне године на Данима Раче украј Дрине српски књижевник Добрило Ненадић понео је ово признање за свеукупно стваралаштво, али и поводом романа ''Брајан''.

О роману ''Брајан'' Михајло Пантић  је рекао: ''Механизам те приче, мајсторскисолидан. Пошав од неке историјске датости и не напуштајући оно што бисмо могли назвати потврђеним глобалним планом историјских збивања, Ненадић на тако удареним темељима подиже оно што се до краја не може реконструисати, него се стално мора домаштавати.

Јогунаста прича

''Има јогунастих прича које се приповедачу не дају. Као да не пристају да буду уобличене и довршене. Једна од таквих је и мој спис о Теофану, рачанском монаху, преписивачу Откровења Јовановог и Ферхаду катигу, то јест писару који је у дефтер уписивао житеље нахије Морава ливи Смедерево 1572. године.''

(одломак)

Радован Бели Марковић је седми носилац Рачанске повеље, а добио ју је за роман ''Лимунација у Ћелијама''. Председник жирија Милосав Тешић је за награђени роман написао: ''Дело Лимунација у Ћелијама'' је писано из ауторове живе ране.''

Је ли прошла и ова трпија?

''Нису рачански монаси испредњачили на путу сеоба, нити су само голи живот испред огња и бритке  ђорде избављали, већ су избављали и гредом пртили оно што ће нам у наслеђе оставити: књиге и о књигама знање, тапије на српско духовно имање...''

                                          (одломак)

Осми носилац Рачанске повеље је историчар уметности Динко Давидов за дело ''Сентандрејска Саборна црква''. Поводом рада Динка Давидова, Милосав Тешић је рекао:'' Једна од основних одлика научног рада овог одавно знаног историчара уметности јест и то да његову научничку скрупулозност редовито прати несувопаран однос према предмету истраживања: надахнуће је, дакле, константа његовог приљежног проучавања српске ликовне уметности.''

Сентандрејска Саборна црква

''Први кораци Срба у Сентандреји не могу се описати ако се бар не помене преписивачки, беседнички и књижевни рад монаха манастира Раче, који су у Великој сеоби Срба избегли на ово, тада по много чему, необично место, и у манастиру Светог Луке, у келијама на дунавској обали, обновили своју преписивачко-цртачку радионицу.''

2003. године, на деветим Данима Раче украј Дрине, Рачанску повељу добио је Миодраг Павловић за дело ''Црква брвнара у селу Дубу''.

Црква брвнара у селу Дубу

''Здање се указује као бодљикава затвореност неког малог региона, грч у коме најближи општи са најближим, шапуће под стрејом и верује више у земљу под собом но у видик пред собом.''

На овогодишњим, десетим,  Данима Раче украј Дрине Рачанска повеља додељена је композитору Светиславу Божићу, а манифестација је била употпуњена великим бројем садржаја.

Никола Глигоријевић