Zlatibor i Tara su dve rivalske planine. Rivalstvo me|u stanovni{tvom jednog i drugog podru~ja ogledalo se u nadmudrivawu iz svih oblasti `ivota. Vekovni uticaj blizine Sanxaka, a i tranzit trgova~kih karavana za dubrova~ku republiku stvorili su u zlatiborskom podru~ju odre|en mentalitet oli~en u mudrosti i filozofiji pod nazivom Ere. Dok je Tarsko podru~je pod uticajem Bosne jo{ iz doba Austro-Ugarske primilo Be~ku {kolu sa atributima sli~nim Zlatiboru (bla`i Erski oblik). Zlatiborci su da bi napravili razliku Tarsko podru~je nazvali Sokoqani. Tako su Ere i Sokoqani uvek bili quti rivali. Izme|u ta dva podru~ja geografski sme{ten je [argan, sa stanovni{tvom Kremana i Bioske. Zaklowen fizi~ki od Bosne i Sanxaka tu je formiran ne{to bla`i i opu{teniji mentalitet. Po narodnom nadimku Bio{tani i Kremanci su: rabaxije, bekrije, kavgaxije i badavaxije. Nadmudrivawe i me|usobne podvale izme|u Zlatiboraca i Sokoqana vrlo ~esto su i{le na ra~un Kremanaca i Bio{tana {to se pokazuje u pri~i o `enidbi Cvije Lukovi}a. Stanovni{tvo Tare se odr`avalo na sto~arstvu i iskori{}avawu {uma, pogotovu Zaovine i Rasti{te. Dok je rubno podru~je Oslu{a, Sokolina i [qivovica koje pripadaju Beserovini i Ra~i imalo vrlo malo {uma. Zbog toga je kraq dodelio {umu zvanu Prwavor na kolektivno kori{}ewe Beserovini i Ra~i. Komunisti su posle rata oduzeli kolektivnu {umu. Zbog toga je na tom podru~ju bilo dosta {umokradica koje su u to vrme zvali {umski lopovi. Jedan od tih je i Jovan Petrovi} zvani Bikqa sa Cerja. Tako su Oslu{a, Sokolina i [qivovica bili trusno podru~je za {umare, ~esto su se mewali i kratko zadr`avali zbog dobro verziranih {umskih lopova. U poku{aju da dosko~i lopovima, Mi{o Vasiqevi}, {ef {umske uprave dovede za {umara Zlatiborca, ~uvenog Cviju Lukovi}a. Be{e momak kr{an Zlatiborac {irokije ple}a, o{trog pogleda, glas mu be{e gromak i dubok, prijatan ali i opasan ba{ kao hladan Tarski izvor. Imao je bujnu gustu kosu pa ~obani govorahu: "kad bi najve}i str{qen poku{ao da sleti zavrzo bi se u bujnoj kosi, a ako bi poku{ao da obleti, imao bi dosta posla. Uz sve to i brkovi su zadavali strah lo{im namernicima. Tako je izgledao {umar Cvijo Lukovi}. Poku{avao je Jovan sa kavom i rakijom da pribli`i {umara zbog lak{e saradwe, me|utim to nije pomoglo. Mudar je Zlatiborac a ve} je od dou{ni~ke mre`e bez koje u to vreme nije mogao uspeti ni {umar ni policija, dobio obave{tewe o potencijalnim lopovima. Sad nastaje nadmudrivawe Tare i Zlatibora. Ra~una Jovan, {umar je momak, dobro bi bilo naso~iti mu |evojku. Ali strahuje, ponosan je Zlatiborac, ne}e prihvatiti so~enu |evojku. A sudbina je htela da ba{ u kom{iluku kod Jovanovog prijateqa ima dobra |evojka za udaju, mada be{e ne{to mla|a od {umara. Beja{e to Miqa, }erka Dike Maksimovi}a, ~uvenog bolni~ara a po potrebi i veterinara. Lepa kao vila, odrasla i skromna |evojka, imala je dugu negovanu kosu, beja{e rumena pa u selu ka`u kao da spava u jagodwaku a ne na jastuku. Prava |evojka za Cviju {umara, nije joj bilo ravne u celom srezu. Zbog ponositosti i mudrosti Zlatiborca ne}e uspeti metod provodaxije. Zato Jovan sprema varijantu samoupoznavawa. Pote{ko}e su u tome {to ~obanica Miqa nema livadu na {umarevom rejonu. Napravi Jovan plan za pronala`ewe livade. Beja{e to ba[ \ur|evdan kad slavi Vasilije, Jovanov otac. Pa kao i uvek na slavu, dolazi Diko bolni~ar i zna se na svoje mesto u gorwem ~elu do kuma. Proti~e slavski obred, pije se i jede a i razgovara o raznim doga|ajima. Diko je kao i uvek glavna figura me|u gostima a i mimo slave ~esto je dolazio kod Jovana zimi zbog bolesti dece da daje iwekcije a u ostalim dobima po raznim veterinarskim poslovima. Ve~e je, gosti se ve} razilaze a i Diko bi da krene ku}i. Jovan ga zaustavqa da popiju jo{ po jednu. Polazi Diko da ide ku}i, a Jovan ti veli: "Diko da ti ne{to ka`em, kupili smo neku wivu dole u selu, pa }e mo pola stoke rasprodati da isplatimo dug. Po{to onu livadu u planini zbog toga ne}emo kositi po{aqi Miqu neka ~uva ovce po livadi." Diki ba{ dobro do|e jer ima dosta ovaca a malo livada. ^udi se Jovanov otac Vasilije znaju}i da se stoka ne prodaje ali }uti, ni{ta ne progovara, Diko je Diko. Ve} sutradan |evojka ko vila dotera stado u Jovanovu livadu. Videv{i {umar da neko ~uva ovce po Jovanovoj livadi pri|e i upozna Miqu. Dobra |evojka a pogotovu od Jovanovog prijateqa. Zaqubi se Cvijo i svakodnevno po~e dolaziti u livadu. Vidi Jovan da je pola posla gotovo. Zaprosi Cvijo Miqu ali ona ne sme da se uda dok ne pita oca, ali ga i pitati nesmije jer ju je ka`e Diko obe}ao nekom lekaru u Soko- bawu. Na|e se Cvijo u nevoqi, veli da ja pitam tvoga oca. Miqa znaju}i o~evu narav ka`e: "nemoj i}i, celo selo }e pustiti kerove na tebe, ni pu{ka ti pomo}i ne}e, a i Diko ima dvije pu{ke. Zamolio bi Cvijo Jovana da pita Diku, ali zlatiborski ponos ne popu{ta. Jovanu se `uri kao i Cviji ali tvrdi pazar, ne}e da se ponudi, ve} smi{qa daqe planove da {to pre do|e do prijateqstva, pa ako ga Cvijo uhvati u kra|i, lak{e }e mu oprostiti. Opet Jovan smi{qa mamac za Diku. Be{e petak. Pazarni dan. Kre}e Jovan u varo{ i pravo ode u bolnicu kod Dike na novi dogovor. Veli: "poslo me Vasilije da te zovem ako mo`e{ sutra, u subotu, da do|e{ kod nas ku}i da nam u{troji{ prasice."Diko pita: " koliko ima{ prasadi." Jovan veli: "sedmero, tri krma~ice, tri vepri}a", dodace Diko: "pa tri i tri su {es’, budala{u", ra~unaju}i da je Jovan pijan. Jovan odgovara: "znam, ali jedno nije ni vepri} ni krma~ica. Diko u to vreme be{e savetnik mnogim mladim lekarima a i veterinarski posao imao je u malom prstu, pa }e Jovanu re}i: "to ti je mu{ko prase ali ima ukqe{tewe, muda su unutra, ni{ta to nije." Na to }e ti Jovan re}i: "ajde da ka`emo ocu Vasiliju da }e to prase lipsati ako se ne zakoqe. U subotu tako i bi. Po{troji Diko prasad a za ono fali~no re~e Vasiliju:"ovo prase ti je izrod, samo ga xabe hrani{, za mesec dana lipsa}e. Zakla Diko prase a {poret zvani fijaker pola ku}e zauz‘o, ve} se zahuktava. Ubaci Jovan prase u rernu da se pe~e. Dok se prase ispeklo, u me|uvremenu je popijen litar rakije. Bi gozba ve}a nego za slavu, ali i Jovan priprema zahtev adekvatan gozbi. Re~e Jovan `eni Milenci da pola praseta spremi Diki u veterinarsku torbu i uze torbu da isprati Diku. Ve} davno je pao mrak a oba pijani krenu{e niza strane ka Dikinoj ku}i. Kad su bili na pola puta Jovan reчe:"~uje{, da te ne{to pitam?" "A {ta?" veli Diko. "Bi ‘l ti dao Miqu za Cviju {umara?" Nad‘o se Diko to ‘m pitawu jer je ve} ~uo da se {umar mota oko Jovanove livade. Ali mora da tvrdi pazar, jer ako olako da |evojku, treba ve}a sprema uz |evojku. Odgovor je bio:"ne}u da ~ujem, ako se samo pomoli preko Oslu{e brkove }u mu sa~marom srezati" I daqe Jovan prati Diku i ve} oko pola no}i stigo{e Dikinoj ku}i. Ustaje Dikina `ena, br`e kuva kavu, uz razgovor, popi{e po dvije kave, a rakije vi{e nisu mogli. Polazi Jovan da ide ku}i, uskoro je svanu}e, Diko pogleda, ne}e li Jovan ponovo pitati za Miqu. Sad bi mu dao bla`i odgovor. Pozdravqaju se na kapiji. Sad Diko prati Jovana, o~ekuju}i pitawe. Jovan ti ponovo :"Diko, {ta no ti meni re~e za Miqu?’ Diko }e ti:"sa mojim znawem ne}e se udati za Cviju, jer ve} sam je obe} ‘o za jednog lekara iz Soko-bawe. Zna Jovan da Diko tvrdi pazar, i da i on voli {umara zbog Prwavora pa }e re}i:"Ajde, dovi|ewa." Zove Diko `enu da do kapije donese polukilo sa rakijom da popiju jo{ po jednu, popi{e po tri pa se rastado{e, svako sa utiskom da je uspeo. Prevede Jovan Dikino upozorewe, "sa mojim znawem ne}e se udati za Cviju," {to zna~i da mo`e pobje}i. Ispri~a Jovan Miqi i Cviji Dikino upozorewe i predlo`i da Miqa pobegne i da }e on biti garant. Ve} idu}e nedeqe, poterala Miqa stado kao {to dolikuje u prazni~nom odelu, ostavi Miqa ovce u Jovanovom toru i ode sa Cvijom. Nedeqa je ve~e, ve} mrak pada, a Miqe sa ovcama nema ku}i. Diko je znao {ta se dogodilo, pa po~ne dozivati Miqu da selo ~uje. Krene ka Jovanovoj ku}i da tra`i Miqu i ovce, naravno, nose}i pu{ku sa sobom. Zadihan Diko sti`e Jovanovoj ku}i. Opet po~iwu nadmudrivawa. Veli Diko:"|e je moja Miqa?" Jovan }e ti re}i: pobegla za Cviju". Razquti se Diko, re|a псовке i pretwe. Donese Jovan rakiju, i nastaje ube|ivawe. Posle popijenog polukila, Jovan predlo`i da wegova `ena Milenka otera ovce Dikinoj ku}i i da ka`e da se Miqa udala, a od Dikine `ene ponese Miqinu ode}u i obu}u, jer Miqa je pobegla u va{erskom odelu. Na to }e ti Diko dodati:"i reci doqe u selu da je Diko oti{ ‘o sa pu{kom na Zlatibor, ubi}e i jedno i drugo i jo{ pola Zlatibora u qutwi". A Diko }e pravo sa Cerja niz selo Ra~u u bolnicu na pos ‘o. Pa sutradan ne}e ni biti kod ku}e, kako bi poruka bila uverqivija i zastra{ivija. Selo pri~a svoju pri~u, strasti se sti{avaju, svako ima svoj plan. Sti`e idu}a nedeqa, Miqa krenu ku}i, da se pokaje pred roditeqima a Cvijo ode na Zlatibor da prijavi `enidbu i ponese hrane. Jovan iskoristi priliku i pravo u {umu da ukrade drvo. Lako izabra jeliku u jednoj dolinici, kako bi mogao lak{e sakriti paw. Poneo je testeru kladaru sa dve ru~ke, namewenu za dvojicu, ali u nu`di i sa iskustvom mo`e i jedan da stru`e. Stugao je Jovan ve} pola sata i tek je do{ao na pola stabla. Znao je Zlatiborac da }e Jovan u kra|u ba{ kad vidi da Miqa ide ku}i, pa zbog toga nije ni oti{‘o na Zlatibor da prijavi `enidbu, ve} je pratio Jovanovo kretawe. Stao je desetak metara iza velike bukve, prate}i {ta Jovan radi. Kad Jovan stade da se odmori, Cvijo se naka{qa. Jovan br`e zgrabi kapu u {ake i priprema se da be`i, ra~unaju}i da je policija, a kapa nikako ne sme da padne u ruke jer to bi bio materijalni dokaz na sudu. U tom }e i Cvijo re}i:" {ta to radi{? Jovanu laknu kad ~u Cvijin glas pa }e uzvratiti:"odkud ti?                          

Nesiguran Jovan {ta }e se daqe desiti, izma~e se par koraka i ~eka. Skide Cvijo kapu, pu{ku prisloni uz bukvu, pri|e testeri i uze je za ru~ku. Jovan veli :"nemoj, molim te," misle}i da }e da je slomi. Kle~i Cvijo pored stabla, pru`i Jovanu drugu ru~ku i testerisawe po~iwe. Vu~e Cvijo testeru a i upla{enog Jovana sa testerom. Pade jelika - tri kubika. [uma odle`e a dou{nici analiziraju {ta se ono ~uje. Baci Cvijo testeru i re~e:"ja idem na Zlatibor, a ti ovo kako zna{ no}as da ukloni{ odavde,"i sam znaju}i da je to nemogu}e. Ode Cvijo preko [qivovice na Zlatibor, a usput se javqa dou{ni~kom lobiju kako bi sebe opravdao ako neko pre wega prijavi Jovana jer }e ga sigurno videti kad bude vukao sa volovima. Sad nevoqe nastaju, boqe je bilo da je testeru slomio nego {to su drvo oborili. Nedeqa je, otac Vasilije ne da da se nedeqom volovi vataju a i da ne brani, mali su, ne bi mogli povu}i stablo. Sad Jovan mora ukrasti i volove da obavi Cvijino nare|ewe u protivnom sleduje prijava i zatvor. Vrati se Jovan ku}i i pozove `enu Milenku da idu u Dobro poqe kod wenih roditeqa u posetu. ^udi se Milenka jer ina~e je retko i{ao u tazbinu. Ve} je kasno popodne, stigo{e u Dobro poqe taman pred mrak. Za~udi se starac Marijan, ina~e rodom iz Bioske, poznati bekrija i rabaxija. Jovan mu re~e:" ma veli, nailazio jutros pored na{e ku}e neki kremanac pa re~e da je Mica tj. Milen~ina majka bolesna. Veli Marijan:" nije, evo se ba{ sprema da ide u Biosku. Jovan }e ti:"neka ne ide sama, nek po|e i Milenka, ina~e odavno nije bila u rodu." Predlog svima dobro do|e. Marijan i Jovan okreto{e po rakiji, popi{e dva polukila a ve} je davno pao mrak. Ode Marijan u podrum da donese tre}e polukilo. Jovan iskoristi priliku, otvori krednac, odlomi komad leba i stavi ga u xep. Vra}a se Marijan i popi{e jo{ po jednu. Jovan ustaje da ide ku}i, Marijan ga ispra}a a uzgred da pusti i kera sa lanca kako bi u toku no}i obezbe|ivao {talu od divqa~i. Jovan je nedaleko od {tale sa~ekao da Marijan ugasi lampu. Zatim je krenuo ka {tali, ker osetiv{i da neko dolazi zalaja. Jovan mu dade par~e leba koje je malo~as ukrao, jer ga Marijan prilikom pu{tawa nije nahranio. U|e u {talu, povata volove u jaram, i pravac na zadatak. Udaqenost, sat od stabla koje po Cvijinoj naredbi mora ukloniti u toku no}i. Nedeqa je, volovi odmorni kr{e sve pred sobom, a Marijan je kao ~uveni rabaxija, imao najve}e volove. Ovi behu preko dvades ‘t metara te`ine. Zaka~i Jovan stablo i sve sa granama, dodu{e po nizbrdici, odvu~e ga u svoju livadu, ba{ tamo gde su Cvijo i Miqa ~uvali ovce. Sve ide ubrzano, mora se vratiti do svanu}a u Dobro poqe. Potera Jovan volove u punom trku. Kad su se pribli`ili {tali, ker zalaja. Jovan pusti volove ispred sebe kako bi ker prepoznao svoje volove i prestao da laje. Jovan povede volove u {talu, skine julare i ostavi na svoje mesto, ali po{to su se Bio{tani takmi~ili u veli~ini volova a i u izgledu julara pa su ih kitili sa ki}ankama od raznobojnog vunenog prediva, izvu~e Jovan iz ki}anki po jedan crveni kon~i}, baci ga pored praga i popi{a, kako ga vetar ne bi odneo i da bi vraxbina bila uverqivija. Vrati se Jovan svojoj ku}i pre svanu}a. Marijan je ve} bio dobro pijan pa je i prespao. Sunce je ve} izgrejalo. Mica i Milenka se vratile iz Bioske a Marijan tek ve`e kera. Mica }e ti pravo {tali da pusti telad da posu. Taman ispred praga ugleda ne{to mokra zemqa i crveni kon~i}. Viknu Marijana:"odide vam", veli "ovo je ona gatara iz Qutog poqa no}as gatala da kravama umawi mleko". Otvori{e {talu i oboje se za~udi{e, volovi mokri ko vidre a le`e. Veli Marijan izgleda da je gatara pogre{ila pa mesto krava gatku primenila na volove. Upla{i se Marijan da }e volovi promutiti od gatki, uzima pu{ku da ide na obra~un sa gatarom. Mica veli:"}uti more, ko zna da li je ona, zatim uze belu krpicu, zamota kon~i}e u wu i re~e Marijanu: "daj dva ‘es’ banki i ove kon~i}e neka Milenka ponese Jovanu da sutra ode u Bosnu kod Oxe da skine gatku sa volova, a volove ne}emo pu{tati preko praga dok se Milenka ne vrati. Tako i uradi{e. Volovi u {tali se odmaraju od silnog posla. Marijan nastavqa da pije a Milenka trkom ode ku}i sa gatkom i parama. Jovan ve} zna {ta daqe treba ~initi. Do|e Milenka ku}i i ispri~a mu nevoqu. Sutradan utorak be{e Petrovdan, va{er u Beserovini. Jovan uzima krpicu sa kon~i}ima i kre}e na te`ak zadatak kod oxe. Uz put je naravno bacio kon~i}e i pravac na va{ar u Beserovinu. U xepu ima dvadeset banki a to je vrednosti dva kubika gra|e, ili celodnevni pazar \oje truba~a na va{aru. Po podne je, Jovan je ve} popio nekoliko piva, vadi deset banki i zahteva od \oje da svira kolo za sve pare. Kle~i \ojo na kolena, klarinet zapi{ta a sinovi udari{e bubaw i trubu. Nakrivio Jovan kapu, vodi kolo, mewaju se raspu{tenice i udovice otimaju}i se oko kolovo|e. Va{er je u punome jeku. Na va{er su stigli Cvijo i Miqa, o}e Miqa u Beserovinu na va{er da poka`e svoga deliju. Pola va{era gleda u Cviju i Miqu a pola u kolovo|u. Diko je de`urni u bolnici pa opasnosti nema. Atmosfera opu{tena, prava va{erska. Miqa vedra i ~ila, raspolo`ena, htela bi da igra, al se Cvijo uste`e, ka{quca i trqa brkove. To su znaci nervoze. Vidi Cvijo da Jovan ima dosta para i da ono kradeno stablo jo{ nije prodao, pa ra~una da je sigurno pre toga ukrao jo{, al ga on nije uhvatio. Ve~e je i va{er se razilazi. Cvijo i Miqa idu u Zaugline na ve~eru kod majke, pjevac je svakako pe~en a Diko je de`urni u bolnici do ujutru. Jovan uze fla{u piva za usput, pivo popi a ~ep i fla{u stavi u xep. U Zauglinama svrati kod jedne udovice svakako na ve~eru i ostalo. Kad bi pred zoru, ide ku}i dok nije svanulo da selo ne vidi. A Cvijo i Miqa su poranili da idu ku}i dok Diko nije stigao iz smene. Ba{ u svanu}e na|o{e se svi zajedno na pola puta do Jovanove ku}e na ~uvenoj vodi zvana Poqana. Jovan be{e veseo i raspolo`en a Cvijo qut kao guja. Cvijo je u povratku sa Zlatibora u ponedeqak proverio da je stablo prevezeno iz dr`avne {ume u Jovanovu livadu. Znaju}i da to ne mo`e bez dva para volova smatrao je da je Jovan zvao nekoga u pomo} pa je tako postojala opasnost od razotkrivawa kra|e. A videv{i da Jovan ima para da ceo dan vodi kolo sumwao je da je bilo jo{ kra|e. Re{i da prijavi Jovana jer }e dou{nici to u~initi pre wega a onda zlo po obojicu. Razmi{qa Cvijo, Jovan ima ~etvoro |ece, a za kra|u sleduje mu zatvor. Jo{ uvek sede na poqani i spremaju se da svode ra~une i ukrste kopqa. Preti Cvijo tu`bom i pita Jovana:"ko mu je pomogao da odveze stablo i otkud mu pare da vodi kolo. Jovan mu sve ispri~a za volove, gatku i pare. Izvadi fla{u iz xepa, nato~i vode, zatim odbra dve-tri bobice od avtovine, sprsnu ih u fla{u i tako oboji vodu kao mastilo, iz xepa uze metalni ~ep i za~epi. Cviji je pri~a delovala kao bajka, misle}i da je la`. Jovan mu veli, sad idemo zajedno svi troje kod mene ku}i pa }e{ videti. Prekrsti se Cvijo tri puta i jo{ uvek ne veruje. Taman sunce izgreva, oni sti`u Jovanovoj ku}i. Milenka ~eka na kapiji celu no} misle}i da se Jovanu nije ne{to desilo od crveni’ kon~i}a koje je nosio oxi. Izvadi Jovan fla{u:" ovo sad nosi u Dobro poqe. Marijanu neka pola saspe u korito da volovi popiju a pola neka naspe volovima na rogove. Spremi Milenka doru~ak. Svi doru~kova{e i odu u Dobro poqe. Cvijo sa Miqom zadovoqan zbog ishoda celog doga|aja ode u [qivovicu u lugarnicu. Na kapiji zastade pa se povrati i re~e Jovanu:" ako ovo sve pro|e nevi|eno ti odseci jo{ jedno staablo za va{er o Priobra`ewu u Ra~i. Sve se dobro zavr{ilo. Svi su mnogo energije utro{ili u nadmudrivawu jedni sa drugima, a po obi~aju ceh je platila Bioska, tj starac Marijan.

Vidi Zlatiborac da }e ubudu}e sa lopovima biti te{ko, odlu~i da napusti {umarstvo i ode u [vedsku na specijalizaciju za servis motornih testera, pa tako postade naj~uveniji serviser od Drine do Murtenice. [ef {umske uprave mora opet da tra`i {umara. Ovoga puta dovede {umara sa jo{ ve}e daqine. Iz Ra{ke, sa Kopaonika. Be{e opet momak, po prezimenu Ze~evi}. Po{ten momak, dobronameran, od milo{te ~obani su ga zvali Zeko-{umar. I on je imao istu sudbinu, brzo se o`eni sa Jawom, }erkom Veqe Sandi}a iz Jovanovog kom{iluka, ba{ sa ~uvene vode -"Poqane. Vidi Mi{o da ne vredi mewati {umare pa re{i da zaposli Jovana. Ne za {umara, jer ve} je on pre svoje a i Cvijine `enidbe bio {umar u Kremnima, pa se izgleda o`enio na sli~an na~in kao i Cvijo, a sa |evojkom iz Bioske. Zato Mi{o re~e Radivoju Joveti}u:"podaj Jovanu neko povoqno odeqewe, neka vu~e trupce sa volovima kako bi ga zaposlili i udaqili od kra|e. A i Jovanu je ve} kra|a dosadila pa prihvati posao, ali su mu volovi nejaki. U me|uvremenu Marijan se propio pa sve sumwa da mu oni volovi nisu dobri. Jovan mu ponudi da zamene volove, Marijan oberu~ke prihvati.Tako je Jovan postao ~uveni rabaxija sa najboqim volovima, a i {umari su bili mirni. Mi{o vi{e nije morao tra`iti {umare, ve} je tra`io vaspita~ice po letovalistu.

O КРСТОВДАНУ 2004 RADOJICA PETROVI]

назад