НАУКА:
ДЕЛО МИЛАДИНА ПЕЋИНАРА ЈОШ УВЕК НИЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНО
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УКРОТИО ДРИНУ
АКАДЕМИК ПЕЋИНАР БАВИО СЕ СТРУЧНИМ И НАУЧНИМ РАДОМ ИЗ СВИХ ОБЛАСТИ ХИДРОТЕХНИКЕ
Пошто је напокон одређен Дан
општине Бајна Башта (како је наведено и у самом програму манифестација које је
општина припремила за суграђане), уз напомену о грешкама Скупштине општине које
је починила при ранијем одређивању Дана општине, не узимајући разлику између
старог и новог календара која износи тринаест дана, ове године најављен је богат
културно-уметнички програм. Колико је он у целини оправдао очекивања питање је
импресије сваког појединца.
У оквиру поменутог богатог програма, отворена је и изложба под називом «Од Љубиша до Академије», посвећена академику Миладину Пећинару, аутора Босе Росић, етнолога Народног музеја Ужице. Ова посве занимљива изложба, састављена од фотографија и ситних, али битних ствари из академиковог приватног и професионалног живота (ордење,исечци из новина, личне ствари, војне књижице, итд.), успела је да окупи тек неколицину бајнобаштана који су желели да се ближе упознају са животом и делом човека који је толико урадио за наш крај. Да ли успавани кишом која је непрестано падала или можда, из простог незнања, незаинтересовани за понуђени садржај, јер у програму није ни прецизирано ко је уствари Миладин Пећинар и шта га веже за наш крај, на крају је већи део бајнобаштана остао ускраћен нечега што је вредело погледати.
Због тога сам одлучио да овим путем све оне који из само њима познатих разлога нису присуствовали овом догађају упутим у лик и дело великог човека какав је био академик Миладин Пећинар који је својим радом и увек оргиналним идејама учествовао у покретању нове ере економског и друштвеног живота Бајне Баште, средином прошлог века.
Миладин Пећинар рођен је 5. марта 1893. године у Љубишу, а у каквом окружењу и околностима је рођен, најпрецизније се види из његових мемоара, у којима Миладин каже: »Ја потичем од братства Пећинара. Родио сам се у Љубишу касног зимског дана по старом стилу, када је од мраза «пуцало» и дрво и камен. Родитељи су ми били земљорадници.Презиме Пећинар настало је због њиховог живота у пећини».
Гимназију је уписао 1904. године у Ужицу, где је и успешно завршио 1912. године, када се и уписао на Грађевински одсек Техничког факултета у Београду. Као тек свршени гимназијалац, није учествовао директно у Балканском ратовима, већ као трећепозивац, или како је он волео да каже «последња одбрана», то јест обављао је послове курира за које је добијао наређења од војне команде.
Убрзо је дошао и Први светски рат који је у живот овог успешног, али недовољно искусног и зрелог, студента Техничког факултета унео велики број промена и непријатности. Убрзо након Церске битке Пећинар је мобилисан и послат на војну обуку у Скопље, одакле је, са још 1300 својих вршњака кренуо да се несебично бори за домовину и осети ударце рата на својој кожи. Била је то, у нашој историји толико често помињана, «Ђачка чета» или «1300 каплара», махом састављена од ђака и студената, који су оставили трајан печат и остали запамћени по великом срцу и несебичности да жртвују и свој живот.
После годину дана проведених у Грчкој, на рехабилитацији, по завршетку рата, 1918. године, Миладин Пећинар своје студије наставља у Италији. Међутим, због лоших односа тек образоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Италије, млади Пећинар се враћа у Београд, где је и дипломирао на Грађевинском одсеку 1921. године. Из рата који је остао за њим, изнео је тешке и потресне успомене, чин мајора и Орден Белог Орла са мачевима IV степена.
По окончању студија, Миладин Пећинар опредељује се за област хидрологије, у којој је постигао велики напредак бавећи се опширним научно-истраживачким радом. Био је запослен у разним државним секторима, а од 1925. године оснива сопствени биро за пројектовање грађевина на води. Иза себе је оставио велики број пројеката брана и хидроцентрала, идејних решења за уређење водених токова, скица, хидротехничких конструкција. Радио је и као професор на Грађевинском факултету, а објавио је 35 научних радова 4 монографије из области хидротехнике.
Оно што је од посебног значаја за све генерације нашег краја после Другог светског рата јесте чињеница да се проф.дипл.инж. Миладин Пећинар бавио идејом о градњи хидроенергетских објеката на реци Дрини још пре рата. Он је тада развио предлог пројекта за изградњу хидроенергетске централе «Бајна Башта», баш на профилу који је затим прихваћен и на коме је подигнута ревирзибилна хидроелектрана. Велика је заслуга Миладина Пећинара по том питању, јер представља првог човека који је покренуо ову идеју, човека који је упознао реку Дрину и дао перфектно решење које је донело корист и унело светлост у хиљаде живота широм наше земље.
Академик Миладин Пећинар био је једноставан човек, предан свом послу и раду, увек се односећи према другима као према себи равнима у знању. Волео је живот са свим непредвидивим околностима које је доносио, волео је фотографију и свој завичај. Једном речју, био је човек који је живот познавао и схватао на прави начин.
Због свега овога, вредело је заиста посетити ову изложбу и искористити јединствену прилику и упознати се са малим делом стваралаштва и заслуга академика Миладина Пећинара, човека који је укротио Дрину.
Никола Глигоријевић