Pre dvadesetak godina, Ken Mantel je video park skulptura na severu Engleske, koji je privla~io veliki broj posetilaca. U wemu su svoje mesto na{li radovi ~uvenih vajara poput Henrija Mura. S obzirom da je bilo veoma te{ko napraviti veliku umetni~ku koloniju u gradu u kome `ivi, u Londonu, Mantel je odlu~io da realizuje, svoju davno za~etu ideju, i to uradi kod nas - na Vin~inoj Vodi. Uz pomo} supruge Tie, koja je poreklom ba{ sa ovog prostora, stvoren je kutak za umetnike sa pogledom na pejza` koji podse}a na predele {kotske i engleske.

U prvom sazivu kolonije u~estvovali su umetnici iz Engleske, Madjarske, Vojvodine i Srbije. Internacionalni karakter potvrdio se i u drugom sazivu. Tokom jedne varqive julske sedmice u koloniji su stvarali vajari Tom Alen ([kotska), Pol Smit (Engleska), Milo{ Vasiqevi} (Novi Sad) , Bogdan Vukosavqevi} ( Beograd), i slikar Zoran Mati} iz Bajine Ba{te.

Treba napomenuti da bra~ni par Mantel ve} godinama uspe{no vodi galeriju eskimske umetnosti u Londonu. Stoga je wihova `eqa da u na{ kraj, za par godina, dovedu i umetnike - Eskime iz Severne Kanade.

Ken isti~e da je u Srbiji lak{e do}i do potrebnog materijala za vajare. Drvo je, na primer, prona{ao u Drini, a delove automobila na otpadu. A, va{em reporteru, umetnici su u poverewu rekli, da je doma}in toliko ispuwavao wihove zahteve, da je u nekim prilikama ~ak i po pet - {est puta dnevno i{ao u Bajinu Ba{tu u potragu za materijalom. Pored toga {to se radilo, uvek je bilo vremena za dru`ewe, razmenu mi{qewa, opu{tawe i u`ivawe u prirodi.

Mada vajarske kolonije po pravilu traju mesec dana, uglavnom zbog realizacije materijala, Mati} je bio zadovoqan ovogodi{wim ostvarewima. Umetni~ka dela odgovorila su zahtevima definisanog prostora i konceptima same kolonije. S druge strane, ovaj umetni~ki park bi}e otvoren za posetioce svih struktura, s obzirom da su skulpture fiksirane za tlo. U budu}em vremenu o~ekuju se posete |aka, studenata, umetnika, ali i turista.

Umetnici iz Velike Britanije potvrdili su nam da su o~arani pejza`om, uslovima za rad i prilikom za razmenu iskustava sa kolegama. Tom Alan, vajar iz [kotske, napravio je skulpturu u belom mermeru po uzoru na keltsku umetnost i nazvao je Solarni disk. On ka`e da je odu{evqen ~istim vazduhom, zdravom, sve`om vodom i dobrim qudima.

Tom voli da radi starinske motive i uzore ima u idejama iz primitivnog doba. Voli da napravi ne{to {to }e dugo da traje i zato radi skulpture u kamenu i mermeru, {to u Britaniji nije toliko popularno, jer umetnici rade uglavnom u drvetu ili metalu.

- U [kotskoj mnogi umetnici rade izolovano, sami, kod ku}e, u ateqeu, daleko od drugih qudi. Ja sam sre}an jer radim u velikom umenti~kom kolektivu u Glazgovu, sa oko 34 kolege. Mi nemamo ovakve kolonije i zato mislim da je ovo dobra ideja. Mislim da se sve vi{e qudi interesuje za umetnost u Britaniji, ali jo{ uvek nedovoqno. Svi `ele da vide lepe slike na zidu i qudi vi{e kupuju slike. Skulpture se te`e prodaju jer za wih treba na}i mesto u ku}i. Ne volim mnogo avangardnu i umetnost sklonu eksperimentu, ali to je vrsta koja je trenutno najpoznatija i najpopularnija u Britaniji.

Jedan od umetnika koji je uspostavio vezu izme|u neposrednog okru`ewa i svog rada, je Pol Smit iz Londona. I ovaj umetnik nije krio zadovoqstvo ambijentom i qudima.

- Hteo sam da napravim ne{to {to }e se uklopiti sa pejza`om, prirodom, {to }e qudi razumeti i prihvatiti. Tako sam mislio da bi skulptura `ivotiwe, u ovom slu~aju kowa, bila odgovaraju}a.

Pol Smit obi~no radi skulpture u bronzi ili `ici, a drvo je kako ka`e potpuno novo iskustvo za wega. On isti~e da ovakav vid povezivawa umetnika u Engleskoj ne postoji.

- Ovakve kolonije ne postoje u Engleskoj i celoj Britaniji. Mi se sre}emo na Umetni~kim festivalima, umetnici se povezuju kroz galerije, a to nije isto. Mi smo vi{e individualisti, dok su ovde umetnici povezani u dobre grupe gde rade zajedno i razmewuju ideje.

Milo{ Vasiqevi} iz Novog Sada u svom stvarala{tvu po{tuje ideje zasnovane na drvetu i metalu. Ovom prilikom publici se predstavio skulpturama na kojima je ura|eno vrlo malo intervencija, a materijal je ispo{tovao prvobitnu asocijaciju na samom sebi.

Autor isti~e da je okru`ewe u kome su radili provokativno i asocijativno, i da je za umetnost, vrlo bitan odnos ~ovek - priroda.

Kroz sasvim druga~iju skulpturu i senzibilitet, posetioci su upoznali i stvarala{tvo drugog doma}eg autora mlade generacije, Bogdana Vukosavqevi}a. Ovaj umetnik, akademski vajar, inspirisan je umetno{}u pe}inskog doba, praistorijskim crte`ima, nalazi{tima na gr~kim ostrvima i naivnom umetno{}u. Tako|e, zadivqen prirodom, gostoprimstvom i uslovima za rad, pamti}e boravak u ovoj koloniji kao vrlo zna~ajan. U svakom slu~aju za u~esnike, prvenstveno usmerene na rad u urbanoj sredini i ateqeu, to je dragoceno iskustvo i inspiracija.

U popodnevnim ~asovima, nakon mawe ki{e i prolaznih tamnih oblaka, organizovana je zabava za goste, posetioce i u~esnike. Po tradiciji, svaka kolonija sve~ano se zavr{ava izlo`bom, muzikom i bogatom trpezom, pa je i ovoga puta bilo tako. Doma}ini su, uz pomo} prijateqa iz Bajine Ba{te, zaista priredili pravo slavqe, na kome se igralo i veselilo do ve~erwih sati.

Slede}e dru`ewe zakazano je za dve do tri godine. Prostor na Vin~inoj vodi bi}e oboga}en novim radovima, jer Mantelovi imaju nameru da ugoste jo{ vi{e umetnika, pro{ire svoje imawe i naprave svojevrsni park skulptura, prvi takvog tipa kod nas.