MIT:
Vidovdan najve}i srpski praznik
MIT O SVETOM VIDU
Ve} je pro{lo 6. vekova kako se u Srpskom narodu na liturgiji 15/28. juna slu`i slu`ba svetom Lazaru, a taj dan se ne zove Lazarevdan nego Vidovdan
Stradawe i mu~eni{tvo su izgleda, ubele`eni u sprskom genetskom kodu, ~emu je doprinela i o~uvanost jednog starog predhri{}anskog bo`anstva, svetog Vida, koga zazivamo kad god smo ugro`eni. Na`alost, to nam se ~e{}e doga|a nego ostalim narodima, pa Srpska crkva ovo staro bo`anstvo rata – Svetovida - Vida uvrstila u svoj kalendar, dodu{e krajem H
IH veka, crvenim slovima – kao velikog sveca.Mitovi i legende, o~uvani u svesti a naj~e{}e u podsvesti na{eg, kao i drugih naroda, pojave se nenadano u prvom planu na{eg postojawa, ba{ kada smo to najmawe o~ekivali, razjasne nam neke zablude i nestanu, povuku se u dubinu podsvesti da kao ponornica qudskog uma ~ekaju svoje novo izvirawe. Kada do|emo do tih spoznaja, ~ini nam se da smo to oduvek znali, ali tog znawa nismo svesni, {to je isto kao kad bi nas neko pitao kada smo nau~ili da gledamo. A opet, to {to nam se ~ini da je op{te znano, kada po~nemo razlagati na delove ipak primetimo da nam neki delovi nedostaju.
Te{ko je na}i Srbina koji ne zna {ta za wega predstavqa Vidovdan. Prva asocijacija je "Kne`eva ve~era" na kojoj Milo{ upozorava:
"Sutra jeste lijep Vidov-danak
Vi|e}emo u poqu Kosovu
ko je vjera, a ko je nevjera!"
Jo{ uvek
sudobnosni boj srpskog naroda dogodio se na Vidovdan a posle wega nastaju epske
narodne pesme, koje mnogi porede sa Homerovom Odisejom, grade se mitovi i
legende o kosovskim junacima, a tada izgubqena bitka u svesti srpskog naroda jo{
uvek nije u potpunosti osve}ena. Kosovski boj kao istorijska ~iwenica, koji se
dogodio u sukobu Srba i Turaka, postaje sukob dobra i zla. Napadnuti srpski
narod predstavqa dobre heroje koji brane svoje prostore, a Turci se poistove}uju
sa mnogobrojnim okupatorima koji predstavqaju zlo.
Sama ~iwenica da se bitka dogodila na dan koji je prema staroj slovenskoj, odnosno srpskoj religiji posve}en prethri{}anskom bo`anstvu rata - Vidu, a koji u toj bo`anskoj hi
јеrarhiji zauzima visoko mesto, o~uvala je ovo staro bo`anstvo od zaborava. Na{e kolektivno pam}ewe po kome nam je toga dana u~iwena najve}a nepravda u istoriji podsti~e na{ otpor prema svakom zlu. U otporu prema okupatorima spremni smo, kao retko koji narod u Evropi, da stradamo do posledwega.Svetovid, Sventovid, Beli Bog, Veliki Bog ili Bog Bogova je staroslovensko bo`anstvo koje u ovoj hijerarhiji zauzima vrlo visoko mesto. "Za Slovensku religiju karakteristi~no je postojawe Vrhovnog Trojstva - to je Veliki Triglav koga predstavqaju Svatrog, Perun i Sventovid," iznosi B. Rajhabinder analiziraju}i Velesovu kwigu. Daqe, isti ovaj autor prenosi deo transkribovane Velesove kwige i to tablicu br. 11, redovi od 9 do 16: "Objavqujemo slavu boga Sventovida jer je on bog i jeste PRAV (istina) i jeste JAV (stvarnost) i wemu pevamo himne jer je on svetlost preko koje mi mo`emo da spoznamo svet koji vidimo i da ostanemo u JAV. On nas {titi od NAB-a (svet mrtvih) i wemu zato igramo i pevamo u slavu, i prekliwemo na{eg boga jer on dr`i ~vrsto zemqu, na{e sunce i zvezde u svetlosti." Pored toga, kako saznajemo u Velsovoj kwizi, {to je Sventovid (Svetvid, kod Srba samo Vid) bog svetlosti, sunca, `etve i obiqa, on je i bog rata i juna{tva. Vremenom Vid naro~ito kod Srba prerasta u kult na{eg herojskog rodona~elnika, a dan wemu posve}en koji je bivao na kraju setve (15/28 jun) nam pokazuje da je ovaj bog `etve prerastao u boga rata i juna{tva, a wegov dan postaje dan srpskog juna~kog ogledawa. To se najboqe vidi u pesmi "
"Vojevao beli Vide"", koja je svakako nastala u vreme kada su Turci uveliko gospodarili na{om zemqom:"
Vojevao beli Vide!tri godine s kleti Turci
a ~etiri s crni Ugri
".Za ovu pesmu Vladan Nedi} veli:
"Nije te{ko razabrati da se iza ratnika koji je vojevao protiv crne vojske krije staro bo`anstvo svetlosti".
Prilikom
primawa hri{}anstva, crkva je morala da ~ini razne ustupke tada{wim paganima
koji su se nerado odricali svojih bogova. Poznate istorijske ~iwenice iz H veka
kada je ruski knez Vladimir primaju}i hri{}anstvo naredio da se svi paganski
bogovi spale, oni su u narodnoj svesti i daqe ostali a wihove predstave od voska,
}ilibara ili drveta su ve{to sakrivane od zvani~nih vlasti i wima su se novi
hri{}ani i daqe tajno molili. Proces hristijanizacije bio je veoma spor i te`ak
i sprovodio se samo kada su ga prvo prihvatale zvani~ne vlasti i nametale ga i
uz pomo} sile kao veliki ruski knez Vladimir u Kijevu. Tako je hri{}anska crkva
da bi sprovela hristijanizaciju, morala da ~ini razne ustupke paganskoj religiji.
Hri{}anski sveci (sv.\or|e, sv. Ilija, sv. Nikola, sv.Mrata i dr.)dobijali su
atribute paganskih bo`anstava, crkve su gra|ene na mestima paganskih svetili{ta
pa onda nije ni ~udo {to u dubinama na{e svesti jo{ uvek `ive ta prethri{}anska
bo`anstva. Jedino na{e staro bo`anstvo kome nije ni ime promeweno, a koje je
sa~uvalo sva svoja prethri{}anska svojstva je Sventovid odnosno Vid.
Staroslovenski hrom u kome se nalazio veliki kip boga Sventovida, predstavqenog
u ~etvoroglavom kipu da bi kako mu i ime ka`e video u Balti~kom moru opisao je
Saks Gramatik:"Hram je uni{ten od strane danskog kraqa Veldmenra, 1168. godine;
idol je bio prese~en u temequ i oboren, a po{to se tako popre~io, osloniv{i se
na zid (koji je bio vi{e od 20 m.) zid je morao biti sru{en da bi idol mogao da
bude uklowen iz hrama". Ovaj wegov opis je kasnije potvr|en arheolo{kim
iskopavawima.
Da su ovo staroslovensko bo`anstvo Srbi veoma uva`avali jo{ pre Kosovskog boja, vidi se iz narodne pesme
"Kne`eva ve~era" gde na jednom mestu Milo{ ka`e Lazaru:"Sjutra jeste lijep Vidov-danak, / vi|e}emo u poqu Kosovu / ko je vjera, ko li je nevjera!" Posle srpske propasti na Kosovu Vid postaje supstitucija svih izginulih junaka na Kosovu. Crkva je htela da promeni wegovo ime pa je samo dve godine nakon Kosovske bitke kneza Lazara proglasila za sveca i odredila mu dan i to onaj koji je u narodu pripadao Vidu. U tada{we pravoslavne crkvene kalendare 15/28. jun je bio obele`en kao sv. Amos, dopisuje se i sv. velikomu~enik Lazar. U katoli~kim kalendarima na ovaj dan (15/28. jun) stoji sv. Vito pa su neki teolozi katoli~ke crkve obja{wavali da su Srbi na dan sv. Vita primili hri{}anstvo, to im je za{titnik pa ga Srbi izgovaraju Vid umesto Vito. Isti ti katolici su veoma dobro znali za staro slovensko bo`anstvo, jednog od tri glavna boga stare religije Sventovida, koji nije imao nikakve veze sa sv. Vitom a koji se u srpskom narodu naziva Vidovdan. Ve} je pro{lo {est vekova kako se u srpskom narodu na liturgiji 15/28. juna slu`i slu`ba svetom Lazaru, a taj dan se ne zove Lazarevdan nego Vidovdan.Bosa Rosi}