На дан када наша Света Православна Црква слави успомену на великог Боговидца светог пророка Илију, чудотворца Тесвићанског, 2. августа 2004. године, са почетком у 8 часова одржана је Света Архијерејска Божанствена Литургија Светог Јована Злотоустог, коју је служуио Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Хризостом (Столић), уз саслужење свештенства намесништва рачанског .

Присутни верни народ, који се сабра на једном месту и око једнога Господа Исуса Христа, очински и топло поздрави Епископ Хризостом, поучним словом и беседом. Из беседе Преосвећеног Епископа Хризостома издваја се својом важношћу свако слово, које нам говори и које нас поучава како децу своју да водимо и руководимо, како да их васпитамо и сачувамо од свакога зла: '' Не сме се дозволити да буде тиранија деце у кући, јер деца никада неће бити благодарна родитељима у своме животу, уколико их нису лепо васпитали. Зато децу треба васпитати да би они били здрави и поштени људи, да би били верујући људи, да би могла и Црква и нација да се ослоне на њих''. Владика даље , кроз своју беседу, пита и поставља питања свима нама присутнима у храму, али и свима одсутнима: ''Како може да се ослони уопште заједница друштвена данас на људе који су порочни, који се дрогирају, који су свакој врсти порока подлегли? Како могу ти људи да управљају и црквом и државом ? ''. Као пастир добри, Валдика не само да нас пита, већ нам и одговара и даје савет како очувати и сачувати то највеће благо – децу нашу светосавску: ''Треба стварати здраву породицу. Ако имамо здраву породицу, све ће нам онда бити здраво. Децу шаљите да уче верску наставу у школама. Данас постоји алтернатива за оне који не желе да им деца науче нешто о закону Божијем, па их шаљу на грађанско васпитање. Грађанско васпитање ће свугде научити ако то буду хтели, а закону Божијем на улици се неће научити. Јер то треба у Цркви и од вероучитеља у школи''. Приметан је био и мали број бајнобаштана, како у храму, тако и у Литији, што сведоче и даља питања нашег пастира жичког, који не само да нас пита где смо и шта смо, него се и брине за поверену му паству: '' Зашто се толико наш народ отпадио од Бога? Када погледамо нашу ситуацију - у једном граду постоји једна мала Црква, са малим бројем људи у Цркви на богослужењима недељом и празницима. Да се и запитамо: Па шта је са осталим људима који нису у заједници својој ? Шта се са њима збива ? Да ли се они задовољавају верским животом, тиме само што можда примају свештеника у кућу да им освети кућу или пререже славски колач ? Или што ће доћи некада на крштење својих сродника или можда сахрану или парастос? Зар се њихов верски живот своди само на то? Како онда они могу да нешто учине за Цркву и за државу ? '' . На крају Владика се осврнуо на темеље наше државе, рекавши нам да су ову нашу отаџбину створили свеци на челу са Светим Симеоном Немањом Мироточивим, Стефаном Првокрунисаним и Првовенчаним и Светим Савом Првим Архиепископом Србским, који су поставили најчвршће темеље на камену живе вере, благочестивости, побожности, поштења и истине. '' Кад год смо напуштали завете Светог Симеона и Саве одмах смо ишли у погибао некакву , а када смо за њима ишли они су нас одвели до Бога и тада нам нико ништа није мого '' .