ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ
:Увек делио са народом његову невољну судбину
KNEZ STEVAN VOJI]
Ради односа према свом народу,
зли и подмукли Агарјани изненада су убили кнеза Стевана Војића па почиње немирно време бунаDugo se nije znalo za kneza Sokolske nahije Stevana Voji}a, zna~ajnog rodovskog izdanka glasovite familije Voji}a iz sela Vi{esave. Me|utim, jedan oskudni podatak, ta~nije pomen, dopisan u Trono{kom letopisu, iz meseca juna 1799.godine, koji je zabele`io "skru{eni" kalu|er Josif, izvodi, iz tame zaborava na videlo istorije, kneza Stevana Voji}a.
U okolnostima nemirnog, uzbudqivog i neizvesnog posledweg Austro-Turskog rata (1788-1791), ponovo su vetrovi vojevawa zahvatili Sokolsku nahiju. I kada je cesarska vojska krenula od Beograda dolinom Drine prema utvr|enom gradu Sokolu, narod se odme}e u {ume, prilazi dobrovoqa~kim odredima (frajkorija). Ve} tada, poznati knez Stevan Voji} hrabri i podsti~e pokorenu raju na bunu protiv Osmanlija. U po~etku je izgledalo da su se razvedrili vidici iznad Drine. Ali se uskoro istorija ponavqa, Austrijanci se povla~e iz zapadne Srbije, a obuzet brigama i strahovawem Stevan
Вoji} ostaje sa narodom da podeli wegovu nevoqnu sudbinu. Samo iskazana hrabrost uglednika iz Вoji}a, snala`qivost, moderna uznesenost i vera, za{titili su Sokoqane od ve}ih zuluma i zala.Posle reformi sultana Selima
III, (1793) i dolaska u beogradski pa{aluk Haxi Mustafa-pa{e, Srbi su dobili lokalnu samoupravu, mogli su da obnavqaju crkve i manastire na temeqima sru{enih bogomoqa, pla}ali su umereni danak, a ukinuto je i ~itlu~ewe. Sa uspostavqawem seoske i kne`inske samouprave, izabran je za odbor – kneza Sokolske nahije Sтevan Voji}.Zajedno sa Haxi Melentijem Stefanovi}em i postri`nicima manastira Trono{e, Josifom i Isajlom, a uz jednodu{nu podr{ku seoskih kmetova, knez Stevan Voji}, preuzima smele i izazovne poduhvate. Odlu~eno je u skladu sa dobijenim povlas
тicama od Porte, da se na temeqima sru{ene "carske slavenoserbske lavre" u Ra~i sazida novo crkveno zdawe i produ`i trajawe belega pravoslavne duhovnosti. Tako je u "smutnom" vremenu, u prisustvu muslimanskog stanovni{tva u Pqeskovu (Bajnoj Ba{ti), Peru}cu, Beserovini, Ba~evcima i drugim mestima pored Drine, po~eo da se ostvaruje neobi~ni naum. U op{toj oskudici i nema{tini, knez Stevan Voji} dobro je znao da poslovi izgradwe bogomoqe ne}e te}i brzo i lako. U wegovom prisustvu, a uz blagoslov Haxi Melentija, leta 1795.godine, otvoreni su zamа{ni radovi u Ra~i, me|u povijarcima Tare. Iz Sokolske nahije, Osata preko Drine, po~eli su da sti`u neimari, a zapa`eni su i Cinceri sa Ohrida.Neumorni i revnosni knez Stevan Voji} putuje po selima, razgovara sa narodom i kmetovima, upoznaje ih sa te{ko}ama i obavezama, prikupqa priloge, darove, narezuje selima radne obaveze. Narod se svesrdno odaziva pozivu kneza, iskazuje "sevap" i hri{}ansku pobo`nost. U ime familije Voji}a, me|u prvima ktitorima javio se Petar Voji}, kmet sela Vi{esava. Prilo`io je hramu Hristovog Vaznesewa u Ra~i dragocenu bogoslu`benu kwigu Minej, {to svedo~i sa~uvani zapis:
"
Ovu svetu kwigu, zovom Minej, otkupi od kwigoprodavca rab bo`iji Petar Voji} iz sela Vi{esave, nahije sokolske, nurije ra~anske, i prilo`i je vo obiteqi Svetiju Vozneseniju zovom Ra~i, za spomen sebi i srodstvu svoemu na slavu Boga i svjatijem jego, a na slu`bi svetoj obiteqi, kotora je togda preko 100. leta zapustenija, bozovnavlatisjea na~ela vo 1795. leta, i sver{isja vo 1799. godi{ta, bo`ijem privelenijem i bo`ja materi pomo{iju, podvigom i renostiju i teplim userdijem jeromonahovo trono{ki kir Haxi Melentija, Josifa i Isaiem."Izme|u arhimandrita Haxi Melentija Stefanovi}a i mona{kog bratstva, sa jedne, i mitropolita Stevana Stratimirovi}a, sa druge strane, vodila se nekoliko godina prepiska (1795-1799) o vra}awu iz manastira Beo~ina u Fru{koj Gori crkvenog mobilijara i tvari, poveqa i privilegija, koje su kalu|eri odneli u Velikoj seobi iz Ra~e (1690). Ime kneza Sokolske nahije Stevana Voji}a nalazi se u potisu svih dokumenata odaslanih u Sremske Karlovce. Osnovano se mo`e tvrditi da je Stevan Voji}, privr`en i odan svetoslavskom pravoslavqu, imao n
еmerqivu ulogu, da crkva u Ra~i dobije neophodni inventar i "privilegije monastirske".Kao kod ve}ine monumentalnih objekata u izgradwi, koji svojom veli~inom prevazilaze materijalne mogu}nosti naroda, i u obnovi manastira Ra~e, u oskudnom i nemirnom vremenu, i pored kuluka i uve}anog poreza, bilo je te{ko}a. Radi otklawawa zastoja u zidawu hrama, knez Stevan Voji}, uz odobrewe vladike beogradskog Metodija, uzeo je zajam u iznosu od 15.000 gro{a od trgovaca i lihvara. A kada je trebalo vratiti dugove uz kamatu, primodavci nisu ispo{tovali rokove, a darodavci gube strpqewe. Malodu{ni, nepoverqivi i zavidni pojedinci, a me|u wima i neki kalu|eri, pronos
иli su neosnovane glasove u javnosti da su knez Stevan Voji} i vladika Metodije "prodali" manastir Ra~a, a neimarski radovi nastavqeni. Kao predvodnik naroda i za{titnik crkve, knez Stevan Voji} vinuo se iznad vremena u koje je `iveo i istakao izvanreдnim pregnu}ima i naporima u gra|evinskim radovima u Ra~i, osobito u podizawu pomo}ne zgrade, kapela, }elija za monahe, u zidawu fortifikacionog utvr|ewa, koje je za{titilo svetili{te "me|u borjem i mramaorjem".Pripreme za Prvi ustanak (1804) u Beogradskom pa{aluku i dramati~
нe mane povukle su u neizvesne tokove kneza Sokolske nahije Stevanа Voji}a i postale wegova sudbina. Istina, on se nije na{ao na spisku uglednih Srba, koje su obesne dahije htele, na prevaru, da pobiju. Me|utim, lukavi i ostra{}eni Turci nisu zaboravili poduhvate i zasluge kneza Stevana Voji}a u za{titi bespomo}ne i bespravne raje, Prema jednom dokumentu Kne`eve kancelarije, on je ubijen u Pqeskovu (Bajna Ba{ta) "pred krajinu Kara|or|evu", po svoj prilici mu~ki i na prevaru.Uskoro, po{to su zli i podmukli Agarjani iznenada ubili kneza Stevan
а Voji}a, po~iwe nemirno vreme buna i ustanaka. Narod Sokolske nahije i sela Ve{esave suo~ava se sa te{kim isku{ewem. Na glas iz Ora{ca ustaju "na oru`je" narodni borci, svrstavaju se pod zastavu istaknutog vojvode i duhovnika Haxi Melentija Stefanovi}a, arhimandrita manastira Ra~e. Zna se da su me|u ratnicima bili iz Vi{esave: Tri{o Voji}, bimba{a, Dako Vojisavqevi}, Arsenije Voji}, Petar Voji} i drugi. Vi{egodi{we borbe promenqive sre}e, sa porazima i pobedama, ponorima i nacionalnim uzletima vode se na Drini, na prilazima manastira Ra~e, kod U`ica, u Ov~iwi. Sukoba je bilo i u {an~evima sela Vi{esave, na Visu, Kiku i [arampovu. Poznati istra`iva~ na{ih krajev u 19. veku Feliks Kanic, izri~ito govori o {an~evima severnoisto~no od Bajne Ba{te, u Vi{esavi, koje je izgradio Kara|or|e kao oslonac "odbrane od neprijateqskih upada."Posle ustani~kog vojevawa u Prvom i Drugom ustanku, narod Srbije, pa i sela Vi{esave, oslobodio se vekovnog ropstva. Nakon "sumraka polumeseca, sinula je svetlost slobode."
Skoro dve decenije iza svirepog ubistva kneza Stevana Voji}a, wegov sin Marko Stevanov (Stevi}) osvet
иo je oca. Ubio je u Pqeskovu jednog Tur~ina po{to je pouzdano doznao da je on ubica. Knez Sokolske nahije, Petar Obradinovi}, u pismu knezu Milo{u Obrenovi}u, 8.maja 1821. godine, otkriva ubistvo u Pqeskovu, i nagove{tava nemir мuslimana na granici:"Turci prete da dignu buba{ira (zapovednika nad hiqadom qudi) iz Beograda na ono selo Pqeskovo. Nego, Gospodaru, kako je ubilo mom~e Tur~ina, uteklo je i mi ga tra`imo. I ako ga dobijemo u ruke, prati}emo ga tebi. I do{o sam me|u Turke u Pqeskovo, te se potfa}am i smernu gradim,..."
Samo ~etiti dana kasnije, Marko Stevanov predao se vlastima. U pratwi kmetova sela Vi{esave, wegovih srodnika, Tri{e Voji}a i Arsenija Voji}a, sproveden je knezu Milo{u u Kragujevac. Nije poznato koliko je Marko osu|en od "Blagorodnog gospodara". Me|utim, u tefteru spahijskog prihoda sela Voji}a 1833.godine, upisana su imena sinova kneza Stevana Voji}a: Marka i Jovana Stevi}a.
dr. Stevan Igwi}