JUBILEJI:
Kada je po~ela proizvodwa duvana u Ra~anskom kraju?
DUVANCI, USKORO 120 GODINA
Magacin za sme{taj i fermentaciju duvana zavr{en 1900.godine
Nedavno u razgovoru sa direktorom DIN "Bajinovac" u Bajnoj Ba{ti, direktorom Zoranom Milutinovi}em, konstatovano je da se uskoro navr{ava 120. godina od organizovawa duvanske delatnosti u Ra~anskom kraju.
Nije ciq da se pi{e o organozacionim pripremama i ostvarnom, ve} da se dade jedan dokumentarni prilog kroz tri dokumenta, kao svedo~anstvo proizvodwe duvana i u ranijeim periodima. Kada je po~ela proizvodwa duvana u Sokolskoj nahiji (Azbukov~ki Ra~anski kraj), te{ko je dati i pribli`an odgovor. Neka kazivawa nisu istoriski potkovana. Zato po|imo redom.
U PROTOKOLU KNEZA MILO[A OBRENOVI]A 1824.-1825. godine (SANU i Arhiv Srbije, Beograd 1973.godine Vasilije Kresti} i Nikola Petrovi}), je obimna prepiska izme|u kneza Milo{a i kneza Sredoja Arsenovi}a u Solotu{i. Tako je aktom broj 2209-D. od 3. novembra 1824.godine:"pisano knezu Sredoju u Solotu{i da zaka`e Borancima da vi{e zamqu Osman-spahijinu, koju su toliko godina orali, ne bi obrabotavali, koja zemqa pokraj Drine le`i, a pri tom da se postara istog spahiju poravnati sa Borancima za pro{astu godinu {to su mu zemqu oni orali, i to kako on za pravo bude na{ao". Ve} posle tri dana aktom broj 2239-D. od 7. novembra 1824. godine: "Pisano po pismu Avdi-bega i Osman-bega iz Pleskova knezu Sredoju u Solotu{i: da vidi jesu li emini prekora~ili u Solotu{i selo spahijsko i da zapovedi Solotu{i i Ra~i da dadu desetak duvana, i onomu doma}inu u Dogan|ijama da zapovedi da prenese ku}u na spahijsku ili eminsku zemqu. Knez Petar Vasi} (Dowa Bukovica pr. S.S.) da zapovedi, tako|e u Velikoj Reki qudima da dadu od duvana desetak".
Na osnovu navedenog dokumenta o obavezi pla}awa desetak na duvan (spahiji pr.S.S.), nesum
њivo da je postojala proizvodwa duvana i pre 1824. godine u Ra~anskom, ali i Azbukova~kom kraju (oba u sastavu Sokolske nahije – mada je sve do kraja 1833.godine, Solotu{a bila u kne`ini Rujno-Nahije U`i~ke). Po anegdotama mirisni, sitnolisni duvan "bajinovac" je slat i u Istambul za sultana i wegovu svitu. Kasniji podaci govore da je duvan od strane kramata (trgovca sa tovarnim kowima u karavanima) slat prema trgova~kom gradu Dubrovniku, ali i u Beograd za pa{u, ili u Milov (srpski) dvor u Kragujevac. Trgovci su stizali i do Vidina, Moldavije i Nove Srbije (gde je odselilo mnogobrojno srpsko "`iteqstvo") i Ma|arske.
Sedi{te kneza Sredoja Arsenijevi}a, po ovoj prepisci, je bilo u Solotu{i, a po nekim dokumentima u Ra~i. Knez Milo{ je postavio Sredoja za kneza 1823.godine, posle Petra Obradinovi}a iz Okletca. Retkost je da ~ovek iz druge (U`i~ke – kne`ine Rujno) nahije, bude knez nahije u kojoj mu nije selo. Naime, tih godina je Solotu{a bila van Sokolske nahije. Ve} naredne 1824.godine Sredoje je postavqen za kneza u U`i~koj nahiji. Zapa`a se da je knez Milo{ lako davao naredbe svojim knezovima od poverewa, bez obzira na teritorijalnu pripadnost (Solotu{a u kne`ini Rujno, Velika Reka u dowem delu Sokolske nahije –Azbukova~ki deo; a Ra~a u gorwem delu iste Ra~anski deo) nahija i kne`ina. Takva pona{awa su jedan od uzroka "\akove bune" 1825.godine.
Drugi dokument iz 1881./1882.godine u formi spiska onih lica iz Sreza ra~anskog, onog okruga koji su kao proizvo|a~i duvana prodali po neku koli~inu istog duvana Obrenu Kne`evi}u trgovcu iz U`ica od "22. decembra 1881.god"; 2.januara 1882.godine; i 7. januara 1882.godine koli~inu od 1.323 oke i 3 litre, prevedene u kilograme iznosi 1.695.gilograma". Navedena 33 proizvo|a~a su iz
I Solotu{e 28 (1. Andrija Ja}imovi} – 30 oka, 2. Marija Lazi}a 14 oka, 3. Stevan Ki}i} – Ovrenovi} – 46 oka i 2 litre, 4. Sekula Lazi} 16 oka i 2 litre, 5. Damqan Ja}imovi} 25 oka, 6. Obrad Mijailovi} 50 oka, 7. Cvetko Lazarevi} 35 oka, 8. Vuja Aleksi} 44 oke, 9. Sreten Ristovi} (Risti}evi} 98 oka, 10. \oko Bogosavqevi} 89 oka i 2 litre, 11. Jovana Milosavqevi}a `ena 32 oke, 12. Radosav-Antonije Bogosavqevi} 57 oka i 2 litre, 13. Petar Maksimovi} 82 oke i 2 litre, 14. Milovan Ja}imovi} (A}imovi}) 37 oke,15. Petar Gvozdenovi} 68 oka i 2 litre, 16. Arsenij Bogosavqevi} 37 oka i 2 litre, 17. Gligorije Bogosavqevi} 46 oka i 1 litra, 18. Spasoje Dimitrijevi} 26 oka, 19. Jakov Dimitrijevi} 50 oka, 20. Radovan Mijailovi} 45 oka, 21. Sava Jovan~i} 21 oka i 1 litra, 22. Stoja Spai}a 13 oka, 23. Stani{a Lazi} 31 oka i 2 litre, 24. Mate (Matija) Gvozdenovi} 73 oke, Andrija Ja}imovi} 8 oka, 29. Petar Antonijevi} 76 oka, 31. Sima Peri{i} 28 oka i 2 litre, 33. Mijailo Stojanovi} 7 oka i 2 litre; II Ba~evci 1 ( 24. Jerotije Peri{i} 18 oka); III-Vi{esave 2 (26.Mijailo Veizovi} 17 oka i 2 litre, 27. Dobrisav Veizovi} 16 oka); IV – Ra~a 1 (30. Obren Radovanovi} 43 oke i 3 litre); V-Kolara-Obajgora 1 ( 32. Sava Damqanovi} 39 oka i 2 litra). Iz prilo`enog proizilazi da je proizvodwa najve}a u selu Solotu{i. Mogu}e da je bilo i drugih trgovaca za otkup duvana. Oka ima 4 litre duvana.Tre}i akt je tako|e u formi spisa lica iz sela Solotu{e koja su se prijavila za dozvolu gajewa duvana u 1886. godini. Prikazana je povr{ina u arima i broj strukova koliko }e saditi:
1/82 Matija Gvozdenovi} = 22 ara (10.000 strukova), 2/83. Petar Gvozdenovi} = 12(5.000), 3/84. Radovan Mijailovi} = 12(6.000), 4/85. Sreten Nenadovi} = 24(10.000), 5/86. Obrad Mijailovi} = 8(6.000), 6/87. Filip Lazarevi} = 25(5.000), 7/88. Nikola Grbovi} = 10(5.000), 8/89. Nikola Bogosavqevi} = 25(5.000), 9/90. \oko Bogosavqevi} = 25(5.000), 10/91. Milan Maksimovi} = 25(5.000), 11/92. Radoslav Bogosavqevi} = 25(5.000), 12/93. Milovan Jovi~i} = 5(5.000), 13/94. Jakov Dimitrijevi} = 4(5.000), 14/95. Petar Anotnijevi} – 5(5.000). Svega 2 hektara i 20 ari ili 83.000 strukova.
Kao {to se vidi iz rednih brojeva, broj proizvo|a~a se smawio u Solotu{i sa 28 (1881.god.) na 14 u (1886.god.), ali se pove}ao u drugim mestima. Uzet je samo deo spiska kao ilistracija, po dokumentu K.br.1236 od 21.marta 1886.godine u U`icu (podaci kod Istorijskog arhiva u U`icu).
Rast proizvodwe duvana otvorao je pitawe sme{taja duvana i wegove pripreme za transport u fabrike. Tako dr. Stevan Igwi} u kwizi Bajna Ba{ta i okolina do 1941. god. str. 159-161, izme|u ostalog pi{e da je krajem
XIX veka pokrenuta inicijativa od narodnog poslanika Radisava Mitrovi}a da se izgradi magacin za sme{taj i fermentaciju duvana. Licitacija je sprovedena 6. aprila 1899. godine, od strane samostalne Monopolske uprave u Beogradu. Poslovi gradwe su ustupqeni Iliji Milutinovi}u, preduzima~u, rodom iz Stapara. Ministarstvo finansija Kraqevine Srbije slo`ilo se sa predlogom Uprave dr`avnih monopola. Radovi na "~etvorospratnom smesti{tu duvana" su zavr{eni 1900. godine, a dekretom ministarstva finansija postavqen je Milan Gruji} za vanrednog kwigovo|u i vr{ioca du`nosti nastojnika magacina. Dopisnik "Ve~erwih novosti" je izme|u ostalog izvestio:"da je impresioniran dimenzijama ove zgrade u kojoj >le`i grdni dewkovi duvana<, lagerovano oko 65.000 kg duvana".Posle svetske ekonomske krize 1929. – 1933. godine, siroma{tvo je nateralo seqke da pove}aju proizvodwu duvana, kada je posa|eno 26.774.900 strukova (1938.god.). Po~ela je izgradwa novog monopola duvana 1936.godine.
Ostavqam drugima da u navedenom povodu ka`u sve {to treba. Moja malenkost se godinama zanosila idejom da je trebalo graditi fabriku za finalizaciju pa i proizvodwu cigareta. Ideja nije nailazila na plodno tle, privredno – politi~kih struktura, iako je sirovinska osnova bila do
вoqna za takav poduhvat (po koli~ini proizvodwe duvana su daleko zaostajala podru~ja: Vrawa, Zrewanina, Roviwa i dr. pa su u tada{woj Jugoslaviji osvojili finalnu proizvodwu cigareta). Nada u nova vremena i qude stoji, ali i zebwa da multinacionlne kompanije misle druga~ije, ili mo}ni pojedinci koji donose strate{ke odluke. A, narod se seli za ekonomskim interesom – poslom i dobrom zaradom.Stamenko A. Stameni}