АРХЕОЛОГИЈА:
Локалитет Црквина са својим налазима добија на вишеструком значају јер даје нове материјалне податке о српском средњевековљу у подрињу и шире у западној Србији
ЦРКВИНА БАЈНА БАШТА
Значај откривених налаза са акцентом на већи вероватно сакрални објекат захтевају наставак систематских радова и дефинисање не само објекта већ и ширег реала
Lokalitet Crkvine u Bajnoj Ba{ti (nekada selo Lug, zaseok Purti}i), nalazi se na dominatnoj zaravni visoko iznad desne obale reke Ra~e, na uglu ulica Pavla Borozana i Ustani~ke, sa odli~nom vizurom prema severu ka u{}u reke Ra~e u Drinu; sa juga, uzdi`e se [arampov koji se vezuje za prvi srpski ustanak i Haxi-Melentija. Toponim Crkvine, odnosi se na mnogo {iri areal savremenog naseqa, predgra|e Bajne Ba{te, a prostor koji je obuhva}en arheolo{kim istra`iva~kim radovima je u posedu me{tana, Miodraga Mi}e Dodi}a, na kome je zabele`ena koncentracija arheolo{kih nalaza.
O samom lokalitetu, nema pisanih podataka, iako se nalazi na relativno maloj udaqenosti od znamenitog manastira Ra~a, ~iji nastanak tradicija vezuje za kraj XIII veka, odnosno, za ktitora ozna~ava srpskog kraqa Dragutina.
Prema se}awu staijih me{tana iz Luga, lokalitet Crkvine, sa jedne strane ima vi{e od pola kilomenra a dug je 1 km. Na bregu, gde su sada objekti doma}instva Mi}e Dodi}a, poznavali su se temeqi objekta (postojala je gra|evina: “zidana od kamena, zalivana malterom od peska i `ivog kre~a”). Kamen iz zidova, sa ovog lokaliteta, navodno, kori{}en je za zidawe konaka manastira Ra~e pedesetih godina HH veka. Starina Ratko Lalovi} se ne se}a da je bilo kamenih zidova, ali se se}a da je “u lijesci, ka zapadu, na }o{ku brega, bila udolina sa plo~astim kamewem i sa natpisima”. Izme|u 1936. i 1938. godine tu je kopan kamen i tom prilikom na|ena je qudska glava sa zubima. Kamen je upotrebqen za tamponirawe puta za Peru}ac prilikom gra|ewa hidroelektrane. [to se ti~e samog objekta, Veqko Purti} ka`e da se ulaz u “crkvu”, sa zapadne strane, nalazi na oko 3 - 4 metra od betonskog (elektri~nog) stuba koji je pred ku}om (Miodraga Mi}e Dodi}a). Prilikom prolaska “krstono{a”, koje su se kretale od crkve u Bajnoj Ba{ti ka Vi{esavi, niz Jevti}e Luke do “Crepane, do Dve lipe (kod kafane), pa uz Drinu do Bu{inskog poqa do granice Bajine Ba{te i Ra~e pa se vra}alo u Crkvine, litija se zadr`avala ispred “{arenike - jabuke koja se nalazila u oltaru i tom prilikom “zakr{tavana” krstom pa je nastavqala daqe do crkve u Bajnoj Ba{ti. Pokojni Nikola Pavlovi} (rodom iz Skelana), koji je kao de~ak do{ao u Bajnu Ba{tu, se}ao se da je na tom mestu, pedesetih godina pro{loga veka, bilo zidova sa~uvanih u visini od oko 1,50 m. i {irine od oko 0,80m. i da je postojao ulaz. Me|utim, nije mogao da se seti da li je gra|evina zavr{avala apsidom. Mogu}e je da je zid apside bio razgra|en.
Jedan kamen, prema kazivawu Velimira Purti}a, koji je postavqen na jazu, zapadno od Crkvine, prema tuma~ewu oca Juslijana (Kne`evi}a), potoweg igumana studeni~ke lavre, predstavqa, najverovatine, ~asnu trpezu iz crkve sa Crkvina. Sa ovog lokaliteta poti~e i jedan fragment kamene plastike anti~kog perioda.
Od gospodina Milije Mandi}a iz Bajne Ba{te dobijen je podatak, da je sedamdesetih godina, ta~nije, oko 1975.godine, iz oranice, u zoni zasa|enih jabuka, u posdu Miodraga Mi}e Dodi}a, iskopan fragment jedne reqefne metope koja se nalazi ispred hotela “Ineks” u Bajnoj Ba{ti za koju je nakon ekspertize, akademik Dragoslav Srejovi} izjavio da pripada “svodnom” stubu hrama posve}enog Jupiteru, {to ne iskqu~uje i mogu}nost da se u sredwem veku, na ovom mestu sa izra`enom tradiciom sacraloci, naslojava sredwovekovni sakralni, hri{}anski objekat sa nekropolom koja se razvija oko wega.
Po
prijavi Sne`ane Pavlovi}, medicinske sestre Doma zdravqa u Bajnoj Ba{ti,
novembra 1999.godine, arheolozi Narodnog muzeja u U`icu, obi{li su lokalitet
Crkvine i utvrdili da se iza sevisa za teretna vozila, u vlasni{tvu Miodraga
Mi}e Dodi}a, nalazi povr{ina od nekoliko ari, sve`e uzorana, u kojoj se vrlo
plitko javqaju qudske kosti, a mestimi~no, po severnoj strani, ostaci maltera; u
me|i ima nekoliko ove}ih kamenova rupa – nadgrobnika. U oranici su bili primetni
tragovi maltera koji su ukazivali na postojawe objekta, zidanog od kamena i
kre~nog maltera. O nalazu su izve{teni predstavnici lokalne samouprave, nadle`no
ministarstvo, Zavod za za{titu spomenika kulture i kontaktiran je sve{tenik otac
Ilija Lijeski} kao predstavnik SPC. Na osnovu preliminarnih opservacija na
terenu koje su kasnije potvrdili i stru~waci Zavoda za za{titu spomenika kulture
u Kraqevu, arheolozi Narodnog muzeja u U`icu su pripremili Zahtev za dobijawe
dozvole za za{tina arheolo{ka iskopavawa i s wim upoznala SO Bajna Ba{ta i
Ministarstvo kulture Republike Srbije. Na odgovor i konkretne korake dugo se ~ekalo.
Tek na inicijativu i zauzimawe gospodina mr. Bobana Tomi}a, predsednika SO Bajna
Ba{ta, obavqeni su razgovori sa vlasnikom imawa Miodragom Dodi}em i usmeno
dogovoreno da se omogu}i sona`na arheolo{ka iskopavawa u wivi, a kasnije, i u
wegovom dvori{tu, osim toga SO Bajna Ba{ta je pored finansirawa arheolo{kih
iskopavawa, na sebe preuzela obaveze da obezbedi sme{taj ekipe u gradu i u
saradwi sa Nacionalnim parkom “Tara” obezbedi radnu snagu.
Dozvola za arheolo{ka iskopavawa, napokon je dobijena novembra meseca 2003. godine.
U Me|uvremenu, TV ”Kanal 4” iz Bajne Ba{te, zapo~eo je seriju razgovora na temu Crkvine, ~ime je ovaj lokalitet dobio na aktuelnosti. Na inicijativu Sne`ane Pavlovi} formiran je Fond za izgradwu crkve Vavedewa Pesvete Bogorodice u Crkvinama, koji je uplatio inicijalna sredstva za otpo~iwawe arheolo{kih radova i insistirao da radovi {to pre otpo~nu.
Uprkos ~iwenici da kalendar nije i{ao na ruku arheolo{koj ekipi u realizaciji projektnih zadataka na lokalitetu Crkvine, radovi su otpo~eli 9. decembra 2003. godine uz blagoslov sve{tenika Ilije Lijeski}a.
U parceli 442/1 pod oranicom, SO Bajna Ba{ta vlasni{tvo Miodraga Mi}e Dodi}a, ul. Pavla Borozana br.63.,otvorene su tri sonde razli~itih dimenzija i prijentacije ukupne povr{ine sa 100 metara kvadratnih, sa ciqem da se obuhvati {to ve}a povr{ina i otkriju relavantini pokazateqi u horizontalnoj i vertikalnoj i hronolo{koj stratigrafiji lokaliteta “Crkvine”.
U sondi I otkrivena je ve}a gra|evina u temeqnoj zoni, sa sa~uvanim podnim nivoom. Otkriveni temeq gra|evine, ukazuje na ve}i, monumentalni objekat koji se {iri u pravcu istoka i zapada i ve}im delom zalazi, u severnom delu, pod novosagra|eni prate}i objekat doma}instva Mi}e Dodi}a. Na~in gradwe, re~nim oblutkom i kre~nim malterom, predstavqa jedno lokalno re{ewe gradwe sa postoje}im materijalom sredine. Pod je re{avan u najboqem maniru reprezentativnih objekata. Po izgradwi perimetralnih zidova, pristupilo se postavqawu podne partije. Pod je fundiran re~nim {qunkom, a zatim je zaliven kre~nim malterom; Gorwa povr{ina je zagla~ana i u zoni zidova su uo~qivi tragovi koji ukazuju da se naslawala na zidove. Preko ovako postavqenog “nosa~a poda, postavqao se sloj finijeg, verovatno “hidrostati~kog” maltera od kre~a i prosejanog peska finije granulacije, rozikastog pigmenta koji dolazi od prisutnosti drugih agregata, u koji su postavqene kamene plo~e i mozaik. Za sada, ova zakqu~ivawa, do pronalaska ~vr{}ih pokazateqa ostaju u domenu spekilacija. Vidna o{te}ewa na podnoj povr{ini, uzrokovana su kasnije pri izgradwi recentinih, savremenih objekata i posledica su sekundarnog pohrawivawa otkrivenih skeletnih ostataka, uvijenih u najlonsku foliju ili xakove.
Od velikog zna~aja je otkri}e grobova u gra|evini, koji respekuju wen gabarit, {to u izvesnoj meri defini{e wen sakralni karakter. Za grobnu konstrukciju, tako|e se koristi lokalni materijal, re~ni oblutak.
Nekoliko otkrivenih grobova, ukupno 6., zasada, upu}ivalo je na sredwovekovnu nekroplu na redovne, orijentacije zapad-istok. Pored odraslih osoba sahrawivana su i deca. Ovako otkrivena situacija u sondi I, opredequje grobove kao porodi~ne celine.
U drugim dvema sondama od kojih je jedna postavqena na ju`nom obodu lokaliteta (sonda II) a druga popre~no, po wegovoj zapadnoj polovini pravcem sever-jug (sonda III), nisu pru`ile o~ekivane rezultate, osim {to su iznedrile sporadi~no, fragmentirane nalaze anti~kih opeka {to upu}uje na konstataciju, da na lokalitetu Crkvine postoje materijalni ostaci anti~kog i sredwovekovnog perioda. Formirawe nekropole uz gra|evinu, opredequje sakralni karakter objekta. Otkrivena situacija na lokalitetu pokazuje velika o{te}ewa nastala novim intervencijama vlasnika imawa pri orawu, a veliki broj sakupqenih, devastranih qudskih kostiju, govori o permanentnom rasturawu i devastaciji grobova. Iskopavawa su prekinuta usled zimskih uslova, snega, mraza, i nastavqena su u 2004.godini kada su se stekli uslovi za to.
Aprila meseca 2004.godine, nastavqeni su interventni radovi na lokalitetu. Sa ju`ne strane, sonda I je pro{irena. Iz sonde II, u kojoj su registrovani fragmenti anti~ke opeke (i jedna cela), u izba~enoj zemqi na|en je amorfan nalaz “sitne rimske bronze”, novac karakteristi~an za period III veka n.e.
U sondi III, otkriven je najve}i broj grobova, orijentacije zapad-istok, uglavnom slobodan ukop ili su imali konstrukciju od kamenih oblutaka – koji ukazuju na prostranu nekropolu na ostacima uglavnom derutni, slabog stepena o~uvanosti; nalaza nema.
Pored istra`ivawa postoje}ih sondi, otkrivena je i sonda IV, u nastvku sonde I sa wene isto~ne strane sa ciqem da se otkrije apsidalni zid pretpostavqenog sakralnog objekta. Me|utim, apsida nije otkrivena ve} isto~ni zid koji skre}e ka severu {to nas upu}uje na mogu}nost da je sakralni objekat mnogo stariji, ako ne, slo`enijeg tlocrta; odnosno sasvim je mogu}e, da je otkriven samo deo sredwovekovnog sakralnog objekta, ta~nije, wegova ju`na pevnica.
Nastavkom radova, koji su prekidani usled verskih i dr`avnih praznika i nepovoqnih vremenskih uslova, sa malim brojem radnika, otkriveno je ukupno 55 grobova, koji uglavnom slede osnovni pravac zapad-istok. Me|u wima, po nalazima, izdvaja se grob 8 u sondi IV, isto~no od otkrivenog objekta; u wemu su na glavi otkriveni ostaci tkanice vezene “zlatnom” srmom, aplike od pozla}enog srebra, delovi po~elice i dve pove}e srebrne nau~nice sa po tri jagode bogato ra|ene u tehnici filigrama i granulacije. Ovaj nalaz analogno likovnim predstavama ktitorki u sredwovekovnim srpskim crkvama upu}uje da je pripadalo uglednoj vlastelinki iz HIV veka.
Iz groba 29 u sondi IV, koji nije celosno otkriven, poti~e nalaz zlatne lunulaste min|u{e najverovatnije iz anti~kog perioda.
Nalazi u drugim grobovima, uglavnom nau{nice u paru, re|e pojedina~no, ukazuju na sredwovekovnu nekroplu HII-HIV i prve polovine HV veka. Okvirno, od vremena gradwe manastira Ra~a do “rasapa” Nikole Altomanovi}a, kada su ga porazili i oslepeli knez Lazar i Tvrtko Kotromani}, odnosno od pada Despotovine. Ono {to pada u o~i, jeste ~iwenica da se ovaj lokalitet ne pomiwe u izvorima koji se ti~u podataka o manastiru Ra~i. Nema pomena da je wegov metoh ili mirska crkva. Ovako pore|ane ~iwenice navode na razmi{qawe da je bila starija i od manastira Ra~a. S druge strane, dobijeni su elementi koji daju topologiju, na koju se mo`e naslojiti hronologija otkrivenih grobova. Naime, razlikuju se grobovi tipa:
- slobodni ukop
- grobovi sa drvenim elementima (talpe koje pokrivaju pokojnika
- grobovi sa vencem od kamenova i
- grobovi sa konstrukcijom izvedenim od kamenova u suvozidu.
Ono
{to je tako|e evidentno, jeste, da grobovi koji su locirani oko “sakrolnog
objekta” su i najreprezentativniji kako po konstruktivnim elementima tako i po
prilozima u wima.
Situacija na terenu, ime dana{weg savremenog naseqa dozvoqavaju prostora za pretpostavku da se na ovom mestu nalazio sakralni objekat. Wegovo izostajawe i zaborav u tradiciji, du`i se pre svega ~iwenici da su se na ovom prostoru nalazila imawa muslimana starosedelaca, koji su se iselili. Od tradicije je ostalo sam ime Crkvine, a mesto je dugo bilo tabuisano, tako da, ukoliko je re~ o crkvi, a najverovatnije da jeste, ne zna se kome je posve}ena.
Lokalitet Crkvine sa svojim nalazima dobija na vi{estruom zna~aju jer daje nove materijlne podatke o srpskom sredwovekovqu, u Podriwu, i {ire, u zapadnoj Srbiji; iako {turi, oni bacaju refleksno svetlo, ne samo na nastanak manastira Ra~e, ve} i na postojawe onovremenog, zasada bezimenog sredwovekovnog naseqa na ~ijim ru{evinama }e nastati Lug i savremena Bajna Ba{ta.
Dosada{wi rezultati arheolo{kih radova su prezentovani u vidu preliminarnog izve{taja na HHVI redovnoj skup{tini Srpskog arheolo{kog dru{tva 20. i 21. maja 2004. godine u Po`arevcu, a na{li su odjeka i u {tampanim i elektronskim medijima Republike Srbije, Republike Srpske i dijaspore.
Radovi su u ovoj fazi prekinuti, sonde zatrpane, a nastavak arheolo{kih istra`ivawa se planira u oktobru mesecu 2004.godine, odmah po prispe}u finansijskih sredstava koje je sa dozvolom za iskopavawe odobrilo Ministarstvo kulture republike Srbije.
Zna~aj otkrivenih nalaza, sa akcentom na ve}i, otkriveni, verovatno, sakralni objekat, zahtevaju nastavak sistematskih radova i definisawe ne samo objekata ve} i {ireg areala, iza ~ega }e uslediti i predlog re`ima za{tite lokaliteta saglasno Zakonu o kulturnim dobrima i Prostornom i urbanisti~kom planu SO Bajna Ba{ta i {irim interesima wenih gra|ana. Na ovom mestu, treba ista}i nesebi~no zalagawe SO Bajna Ba{ta, pojedinaca i du{tvenih i radnih organizacija i udru`ewa gra|ana: Nacionalni park “Tara”, Izvi|a~ki odred Bajna Ba{ta, Turisti~ko-sportski centar Bajna Ba{ta, Inicijativni odbor za izgradwu crkve Presvete Bogorodice, Crkvena op{tina Sveti Prorok Ilija Bajna Ba{ta, TV “Kanal 4, Raketa putni~ki saobra}aj U`ice i Republi~ki geodetski zavod - Slu`ba za katastar – Bajna Ba{ta, koji su pru`ili materijalnu i moralnu podr{ku i u~inili sve da se arheolo{ka iskopavawa i u ote`anim uslovima odvijaju projektovanom dinamikom.
Mr. Qiqana Mandi}
Jarmila ]uri}
Miloje Mandi}