УРБАНИЗАМ:
ЧЕХ ВЕСЕЛИ ЈОСИФ
П
rvi urbanista Baine Ba{teRoga~ica je bila dugo sedi{te Gorweg dela (Ra~anskog kraja-sreza-kapetanije) Sokolske nahije. Polovinom
XIX veka po~ele su se vr{iti pripreme za gradwu sreskih ku}a pa i okru`nog na~elstva.U Roga~ici je bilo otpora prema "urbanisti~kom planu". Otkup zemqi{ta nije tekao u pravcu kako je vlast `elela, a "Praviteqstvena ku}a" sreskog na~elstva nije popravqana, zidovi ispucali, tavanica proki{wavala. Posle du`e prepiske sa Ministarstvom unutra{wih dela (1855.),nare|eno je sreskom na~elstvu u Roga~ici da se wegove slu`bene prostorije presele u U`ice. U zakup je uzeta "udobnija ku}a", Nikole Nevesiwca za 500 gro{a godi{we kirije. Sreska vlast je daleko od naroda(sreski kapetan, pisari i dr.), nedovoqna policijska i upravna kontrola.Ozbiqno se razmi{qa od Dr`avnog saveta(1
855.), da se sreska kancelarija seli u Pqeskovo-doskora muslimansko selo, ali na otvorenom i udobnom mestu, iznad Pilice, za{ti|eno od poplave a nije daleko od Drine.Stru~na gra|evinska komisija (1858.g.) sa okru`nim ine`ewerom konstatuje da geografski polo`aj Roga~ice , je izme|u planina, nema mogu}nosti za {irewe i naseqavawe, i za zdravqe qudsko nepogodno...A ko je bio taj, prvi okru`ni in`ewer-Josif Veseli, malo poznat {iroj javnosti i , predlaga~ lokacije i prvi urbanista B
аine Ba{te ?U to doba Srbija je sa malo pismenih qudi a posebno sa diplomom fakulteta. Zato mnogi dolaze sa Austrijskih unuverziteta. U narodu su ih zavidni "niski" slu`benici zvali"Nem{kari, jer su kao strani podanici imali znatno ve}e prinadle`nosti.
Licitacija za se~u {ume na Tari(1854.) za gradwu "zdanija Suda i Na~elst
вa" u U`icu, se~a cigle i dr.nisu dale o~ekivane rezultate po planu Pope~iteqstva(ministarstva) unutra{wih dela, i pored para od 141.300 gro{a.Zato 1856.godine dolaze u U`ice pomo}nik ministra"podpolkovnik i kavalir" Antonije Majstorovi} sa povremenim in`ewerom. Podneli su izve{taj i odmah odlu~eno da dosada{wi povremeni in`ewer iz Beograda nije dovoqan, ve} da treba postaviti stalnog glavnog in`ewera.Izabran je Josif(Josip) Veseli(
Joseph Wesely), ro|en 1826.godine u mestu Ugalka Pribrane-^e{ka(mada u jednom dokumentu navodi da se rodio u Kron{tatu u Erdequ). Gra|evinarstvo je diplomirao u Pragu. Prvu slu`bu u Srbiji je dobio u U`icu kao "kontraktualni"(po ugovoru -na odre|eno vreme kao strani podanik) in`ewer. Po "[ematizmu" on je prvi okru`ni glavni in`ewer u Okrugu u`i~kom. Zbog nekih porodi~nih obaveza, septembra 1861.god. dao je ostavku i oti{ao u Prag. Oktobra 1862.godine, vratio se u Srbiju, zatra`io slu`bu i dobio je u Loznici. Polovinom naredne godine, da bi stabilizovao svoj polo`aj i postao ukazni ~inovnik, zatra`io je srpsko podanstvo, tada vеzano i za veroispovest. Pre{ao je u Pravosavqe juna 1864.godine i polo`io zakletvu.Nije namera da se pi{e o svim wegovim aktivnostima u samom U`icu i pripadaju}im srezovima. Dolaskom preduzimqivog i agilnog
Чeha, dao je brojne primedbe ; pa i na lokaciju suda i na~elstava, ali i re{ewa. Pita nadle`ne {ta da radi sa 1700 kg gvo`|a predvi|enog za "tre}i boj"(sprat), pa je prodato na licitaciji u`i~kim trgovcima.Kao okru`ni in`ewer dolazi vi{e puta u Bainu Ba{tu. Svojim izve{tajem iz marta 1858.godine, Josif Veseli pi{e: " Da je ono mesto od Drine na jednu ~etvrt sata udaqeno, ali tako uzvi{eno da ga reka Pilica ni u kom slu~aju ne mo`e potopiti, da osim prostora za naseqavawe, dosta ispusta ima za wive, livade, ba{te itd., i da izvora sa pija}om vodom i gore sa drvima za gra|evine dosta ima, a tako i zemqe za pravqewe cigle i }eramide dobre, pa i kamena za zidawe i pe~ewe kre~a imade(misli na Bainu Ba{tu) . …Da na tom mestu postoji {kola, primiritelni sud sa ob{tinskim ko{em, ~etri dobre mehane i {est privatni ku}a ". Lokacija je na privatnom posedu Janka Petkovi}a trgovca na mestu"zovomo Baina Ba{ta".
Ministarstvo unutra{wih poslova se slo`ilo sa predlogom i
uskoro (21.juna 1858.godine), Dr`avni savet je dao svoju saglasnost da sreska
kancelarija bude u Bainoj Ba{ti, ranijem Pqeskovu. Knez Aleksandar Kara|or|evi}
potpisuje ukaz o osnivawu varo{ice Bajine Ba{te, 12.jula 1858.godine. Odobrena
su sredstva za otkup zemqi{ta 973,5 dukata cesarskih, a od Janka Petkovi}a
trgovca, otkupqen je plac za sresku ku}u za sumu od 45 dukata.
Stvoreni su uslovi da se nastavi sa otkupom zem
љi{ta, pa u Bainoj Ba{ti boravi posebna komisija za premeravawe i procenu vrednosti imawa. Na ~elu komisije je Milivoje Jovanovi}, okru`ni na~elnik i Josif Veseli, okru`ni in`ewer. Akcija otkupa zemqi{ta se nastavqa i tokom 1859.godine pod rukovodstvom Antonija Ne{kovi}a, pomo}nika okru`nog na~elnika.Iako je Baina Ba{ta isticana kao pozitivan primer pravilne urbanisti~ke regulacije i projektovawa, varo{ice -kasnije grada, treba ponoviti da je prvi urbanista bio mla|ani ~eh Josif Veseli, ne po urbanisti~kom (regulacionom)planu, nego se urbanisti~ki plan stvarao na licu mesta. Odmah je in`ewer govorio kuda da se postave "ta~ke"(ko~i}i), utvrdio pravac ulica i govorio : "Od konopca sa leve strane je ulica,a sa desne strane mo`e biti gradwa i"zdanija", i to }e se prodavati na placeve. Dana{wi urbanisti bi rekli da je to "linija gradwe". I tako bi ; trasirane su pravoliniske {iroke ulice, seku se pod pravim uglom, a kroz centar prolaze tranzitne saobra}ajnice od U`ica ka Drini, i od Roga~ice prema Ra~i i Tari. Ulice obrazuju urbanisti~ke blokove za podizawe zgrada za upravu i stanovawe, du}ana, magaza, kafana,zanatlijskih radwi, (rakijske ) pijace i kantara i mnogo dr.sadr`aja.To je do{lo do izra`aja tek u brzom razvoju Baine Ba{te u
II polovini XIX veka, za vreme gradwe HE"Bajina Ba{ta" i kasnije.Po ugledu na mala mesta u ^e{koj ,"inxilir" Josif je ostavio prostor za ~etvorougaoni trg . Ko je imao prilike da proputuje kroz mawa mesta i varo{ice u ^e{koj (^ehoslova~koj), video je da vi{e malih mesta ima isti ili sli~an urbanisti~ki raspored pa i sam centar kao i Bajna Ba{ta.
Kasniji urbanisti~ki planovi Baine Ba{te polazili su od prvobitnog plana(kompozicije) iz 1858.godine koju je trasirao okru`ni in`ewer Josif Veseli.
Da bi se izbegle {pekulacije sa placevima dato je mi{qewe, Glavne uprave gra|evina kne`evine Srbije, koje usvaja Dr`avni savet, a knez Mihailo Obrenovi} potpisuje re{ewe 18.maja 1861.godine :
"Da se inxilirom premereni i pode
љeni placevi, kako za ku}e tako i za du}ane, predhodno razdadu onim licima, koja ku}u i du}an za stalno obitavawe tamo podi}i `ele, po onoliko placeva, koliko kome prema zadruzi, koju ima, ili prema nameri koju imade da gradi, potrebno bude, te da toliko i mo`e podi}i, bilo ku}a ili du}ana. I tako kad ova lica, koja se stalno naseqavati nameravaju, sa placevima podmiri, onda se {to od placeva preostane, mo`e davati i drugim licima sa strane, koja bi kupiti `elela, da na wima zgrade za {pekulaciju grade…Svaki onaj koji tamo takav plac dobije, da je du`an od vremena kad plac dobije, pa za tri godine, nameravanu zgradu podi}i, a koji to ne u~ini, i ne bi imao dovoqno opravdavaju}i uzroka, zbog koji to nije mogao u~initi, tome da se po{to tri godine isteknu, povrate novci, koje je dao, a plac da se pod istim uslovima na javnoj licitaciji proda.Za gradwu sreske ku|e iskori{}en je materijal pripremqen za gradwu zgrade osnovne {kole. Finansijska sredstva se obezbe|uju od posebnog prireza po 24 gro{a po poreskoj glavi. Plan je bio gotov 1861.godine sa predra~unom od 105.711 gro{a. Izabran je izvo|a~ radova Godfild [ulc da izgradi sresku ku}u sa {talom i apsanom od 93.000 gro{a. Najvi{e radova je obavqeno 1861. godine. Izgradwu kontroli{e okru`ni in`ewer Josif Veseli. Na osnovu wegovog stru~nog mi{qewa vr{e se isplate radnicima i izvo|a~u radova. Anga`ovana je i seoska radna snaga pod kuluk.
Politika je ume{ala svoje prste pa je ovo mesto od 16.juna 1866.godine progla{eno za selo. Na, nerazumne odluke narod sporo reaguje ali je uporan, da bi knez Milan Obrenovi} tek posle 6.godina doneo re{ewe: …" da se Bajina Ba{ta, selo u srezu ra~anskom, okruga u`i~kog, stavi u red varo{ica od 15.septembra 1872.godine". Sam grad je bio mali, pa su op{tinu Bainu Ba{ta sa~iqavali 3 ili vi{e sela, {to je bilo u skladu ili ne, sa zakonima.
Da zavr{imo prilog o prvom okru`nom in`eweru, i prvom urbanisti Baine Ba{te Josifu Veselom, kroz ocenu wegovog rada u U`icu koju je dao Ipolit Monden, ministar gra|evine. Pi{e da je Josif Veseli : "izvr{avao du`nost inxilirsku to~no i priqe`no
…"(AS-MUD-P-IX 179/164 ; AS-S-No 741/1856.Bilo je i kasnije urbanista ili ~itavi timovi, koji su radili planove, kad vi{e ili mawe dobre, (npr.1882.1935.1972.i dr.), ali po~etak je bio te`ak,a mo`da i lak , jer nije bilo prepreka od ve} izgra|enog. Svaka vlast se trudila da umetne neki svoj pe~at vremena kao izraz voqe dnevne politike. Sre}a bi bila da urbanizam bude uslov stalne(sprovodive-sprovode}e) politike, a ne obratno. Mo`da bi se kona~no odgovorni mogli setiti na samo vreme osnivawa Baine Ba{te, kada je prvo otkupqena sva zemqa predvi|ena za saobra}ajnice makar za vek unapred, mo`da bi tako bilo mawe {tete a verovatno i mawe problema, ba{ po ugledu kako je radio Josip Veseli. Da svi mogu u}i u svoju gra|evinsku parcelu preko dr`avne imovine. Se}awa nisu davna, uvek se na|e pre~e, pa makar to bila i neka vi{espratnica, a za ulice ve}ina je mislila da ima vremena. Stvarnost je bila takva i daqe te~e istim na~inom.
septembra 2004.godine Stamenko A.Stameni}