ЈУБИЛЕЈИ

Једна од најстаријих задруга у Србији слави

СТО ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У БАЈНОЈ БАШТИ

У својој историји никад нису пословали са губитком

Још пре првог Светског рата, у условима тешких, економских и социјалних прилика на селу, у Србији, па и у Рачанском крају, оснивају се земљорадничке задруге.

Група грађана варошице на Дрини, и из околине, покреће иницијативу да оснује задругу у Бајној Башти.

У време када је основана Земљорадничка задруга у Бајној Башти (1905), Окружне штедионице биле су ликвидирале а Управа фондова престала давати зајмове сељацима. И, тако су за сељаке остали једини зајмодавци зеленаши и вересије по дућанима.

Уверени у идеју да је оснивање Земљорадничке задруге једини спас за сељаке, њих 20. грађана из општине бајнобаштанске, на челу са Антонијем Вујичићем, свештеником, и првим председником Управног одбору на Лучин - дан основаше 18. октобра 1905. године ''Бајнобаштанску Земљорадничку Задругу'' са седиштем у Бајној Башти, једну од првих у Србији, после Задруге ''Азање''.

Рад је почео истог дана, када су свих 20. чланова положила сталну штедњу за месец октобар по 1 динар, јер према задружним правилима стални чланови одмах дају на штедњу по 1 динар. Задруга је сваке године јачала на опште задовољство задругара а начела у раду била су: самопомоћ, одговорност, бесплатност управе, недељивост добити и фондова а позајмљивање само задругарима. И тако су дочекали прославу ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦЕ РАДА БАЈНОБАШТАНСКЕ ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ КРЕДИТНЕ ЗАДРУГЕ.

На Скупштини им се обратио један од оснивача и секретар задруге речима: ''Стара народна пословица вели: ''Зрно по зрно погача - камен по камен палата''. Тако су и задругари бајнобаштански скупљајући 21. годину, све по један динар месечно, скупили имовину од 1.523.500 динара, којим се служе и помажу. Одвајајући сваке године само чист приход они су подигли један видан и велики споменик - Задружни дом у вредности од пола милиона динара, који ће млађим нараштајима вековима казивати шта се може створити и учинити сложним и истрајним радом...

Па, на завршетку 25. година рада изјављујем жељу: да слога, љубав и задружна идеја, којом су до сада били прожети задругари Бајнобаштанске Земљорадничке Задруге траје вечно међу њима - да никада не забораве да су Земљорадничке Задруге једина узданица земљорадничког сталеже, која га може очувати, ојачати и унапредити, да од сада, још јаче и боље, прибијени један уз другога, наставе сложан рад и задругу не само одрже него је и увеличају на срећу и корист народа.

Аманет првог задругара је испуњена. Задруга до данас један од најсложнијих и најстаријих колектива. Одржавала се и у најтежим временима, баш онако како је њен оснивач пренео на леђима сву архиву до Солунског фронта и вратио је натраг.

Све до 1941. године Земљорадничке задруге у срезу Рачанском, имале су позитивну улогу, пре свега у борби против буржоаске есплоатације и социјалног угњетавања сиромашног сељаштва.

После народно ослободилачког рата из револуције Земљорадничке задруге обнављају рад. Најпре је обновила рад Земљорадничка задруга у Бајној Башти. Са удруживањем свих задруга у Општини у Земљорадничкој задрузи проширује се њена материјална основа рада а постижу се и значајни резултати на удруживању и самоуправном организованом организовању радника.

Задруга постиже све боље и боље резултате, улаже се много у инвестиционе објекте који постају све амбициознији. Међу њима, свакако, требало би издвојити изградњу хладњаче са магацином, која је пуштена у рад 12. септембра 1976. године, што је значајно утицало на број коопераната. Највећи број земљорадника (1980. године 4.000), успоставља послновне односе са Задругом. Пословна политика Задруге ствара поверење а власништво их чини економски сигурнији.

Прерађивачка делатност Задруге на бази пољопривредних производа, а посебно производња ББ клековаче, чине Задругу познатом и ван земље. Извози се и малина.

Добра послновна политика и озбиљност у раду учинили су да ЗАДРУГА НИКАДА У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ НИЈЕ ПОСЛОВАЛА СА ГУБИТКОМ.

Да се све ово не заборави потрудили су се Стаменко Стаменић, директор Задруге за време чијег мандата је објављена друга монографија Задруге и Др. Стеван Игњић у својој првој и другој монографији БАЈНА БАШТА И ОКОЛИНА.

На жалост у години јубилеја - сто година од оснивања, Задруга преживљава своје најтеже тренутке.

                                     Р. Ивановић

____________________________________________________________________________________________________

Баштина 33

ХОЋУ ЗА ЏАБЕ  -  УЛАЗНА КАПИЈА ЗА ТАРУ  -  СТО ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА  ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У БАЈНОЈ БАШТИ  -  ТРАДИЦИОНАЛНА ЗАБАВА У ЦЕНТРУ САВА, ВЕЧЕ БАЈНОБАШТАНА  -  ЗЕЛЕНИ ЧАРДАЦИ   - НАЦИОНАЛНИ ПАРК ''ТАРА'': ПРОГРАМ УРЕЂЕЊА ТУРИСТИЧКО-РЕКРЕАТИВНИХ ПОВРШИНА И ПРОГРАМ СЛУЖБЕ ИНФОРМИСАЊА, ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ И ПОПУЛАРИЗАЦИЈЕ ВРЕДНОСТИ ''НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ТАРА'' У 2005. ГОДИНИ  -  ТАРА ДОГОДИНЕ ЗНАЧАЈАН СКИ- ЦЕНТАР,  ЗА ПОЧЕТАК ЈЕДНА СТАЗА   - НАЦИОНАЛНА КУЋА „РАДМИЛОВАЦ“  -  МОНУМЕНТАЛНА ЦРКВА  -  ЛОШЕ НАМЕРЕ ШИЋАРЏИЈА   - „ДРИНА“ РЕЗЕРВАТ БИОСФЕРЕ  -  БРОД УСИДРЕН А СМЕЋЕ ПЛУТА   - РОБИНСОН СА ДРИНЕ  -  МЕЉУ ВРЕМЕ, КУКУРУЗ БЕЛИ И ПРЕКРУПУ  -  ОД КОВАЧА ДО ВОДЕНИЧАРА  -  ОДЕ  МИЛИЈАНА  ЗА ИТАЛИЈАНА   - РАДИВОЈЕ САВИЋ (1926-1993), РАВНОГОРАЦ И КОМУНИСТА  -  СКАУТСКИ ЦЕНТАР НА ТАРИ  -  ИЗВИЂАЧКО ВЕЧЕ  -  СТРУЧНА ПРЕВЕНЦИЈА ПОЧИЊЕ У ЛАБОРАТОРИЈИ  -  НИЈЕ ВАЖНО КОЛИКО ДУГО ЖИВИМО ВЕЋ КАКВИМ КВАЛИТЕТОМ ЖИВОТА ЖИВИМО  -  УЛИЦА КНЕЗА ЛАЗАРА  -  ЉУБА ТАДИЋ 1929 – 2005        БИО ЈЕ ПОЧАСНИ ЧЛАН БАЈНОБАШТАНСКЕ БАШТИНЕ  -  СУШТИНА, СТВАРНОСТ ИЛИ МАШТА  -  ПИРГО  -  ЦИКЛОТРОН   ДАНАШЊИЦE  -  КЊИГА О ТАРСКИМ МЕДВЕДИМА  -  КРЕПКО У ДРУГО СТОЛЕЋЕ