ЗДРАВЉЕ
Превентива
НИЈЕ ВАЖНО КОЛИКО ДУГО ЖИВИМО
ВЕЋ КАКВИМ КВАЛИТЕТОМ ЖИВОТА ЖИВИМО
Следећи девизу доктора Медицине који каже:
''Није важно колико дуго живимо већ каквим квалитетом живота живимо''.
А то значи да смо здрави, знамо да волимо, међусобно ценимо, знамо знање, стичемо имање, итд. а нарочито, по српском родослову, способност преноса умног и разумног потомства. Каквим квалитетом родитељи у ширем смислу и фамилија живи поред ретардираног детета?
Изнећу овде Српски родослов манастира Раче кога је Платон, старешина манастира Раче, поклонио мојој мајци Јованки и ујацима Здравку Гагићу, учитељу из Пилице и др. Луки Ђуричићу из Бајне Баште а који гласи:
За мушки род За женски род
син кћер
отац мајка
деда баба
прадеда прабаба
чукундеда чукунбаба
аскурђел аскурђелка
курђел курђелка
курубело курубелка
сурдоб сурдобка
куритело курителка
курајбер курајберка
Ово што износим, то није моје фундаментално знање, зашто сам оспособљена, ово је успутно напабирчено знање и размишљање, јер дотиче српски род у целини а нарочито српски мушки род.
У Рачи смо имали кућу са великим дрвеним доксатом – покривеном верандом погодном за пријеме, седење, ручавање...
Често су између мојих ујака и Платона вођени разговори о свему, нарочито о ракији и дувану са питањем, да ли су или нису штетни по људски организам. Имали су на уму једног рачанина који је полудео од ракије. Лекари болнице у Бајној Башти су рекли да таквим људима, нема помоћи, у овом случају да су дрхава телашца ракије која су захватила мали мозак – смртоносна.
Др. Л. Ђуричић је додао: ''Није пијаница онај које се напије једанпут или двапут годишње већ је пијаница који сваки дан попије по једну чашицу ракије. Да тешки отровни елементи код ракије и дувана као што су алкалоиди и др. теже падају доле, оштећујући јетру, бубреге, ноге и остале органе, лагани елементи алкохол и никотин и др. теже да иду горе ка испарењу, завлаче се у мозак, трајно задржавају и ошећују га. Да је ретардираност на такав начин основа оштећеног мозга и да се ошећени мозгови од алкохола, никотина и других дрога не преносе само на првом потомку, већ по родослову на далека поколења!
У Паризу на једном пријему, од француза, иначе побратима Ивана Ђурића, нашег бајнобаштанина, чула сам да и храна производи отровне гасове који нападају мозак.
Наиме на том пријему био је присутан и лични лекар породице – ( пракса у Француској да се на пријеме, славља, обавезно позива породични лекар) који му је, на моју примедбу, да би после оваквог ручка добро дошао одмор и сан. ''Никако сан'' – одговорио је, ''Већ шетња да се одстране гасови од пића и хране, путем грла и дебелог црева. Гасови од хране су мање утицајни на мозак од алкохола и никотина али ипак утичу''.
На примедбу Ивана Ђурића: ''Није ми јасно зашто сам добио ангину пекторис кад ништа теже не дижем од кашике и оловке''? Доктор му је одговорио: ''Па баш зато сте и добили ангину пекторис. Ви обожавате говеђе бифтеке они су пуни ''Б'' витамина, не потрошени претварају се у отрове; одстрањују се само путем зноја, физичког напора''.
Зашто гајимо дуван и печемо ракију кад су штетни по човечији организам. Медицина као меродавна наука морала би да заузме став и помогне отклањању ових порока.
Ако на мозак као најважнијем делу човечијег организма негативно утичу отровни елементи, зашто се као мислени људи, појединачно и колективно не одупиремо том злу.
Зар нисмо у стању васпитним мерама од ране младости помоћи људима да савладају, ојачају и ослободе своје сопствене личности, а да то не чине путем алкохола, никотина и других дрога.
Била сам очевидац кад мајка нуди петогодишњем синчићу чашицу ракије уз опаску ''Буди мушко''.
Две године узастопно ТВ БГД је преносила јави скуп пијаних жена Зајечара. Додајем у прилог овоме: ''Чега се паметан стиди, тим се ....'' итд. Мада др. Ђуричић тврди да је опасније по потомство конзумирање ракије од стране мушког рода.
Знам добро колико је било потребно труда, рада, преко целе године ангажованости око припремања за печење ракије. А ни једна кућа не поседује силос за високо вредну исхрану говеда. Но идемо даље, у Хрватској свака на селу кућа има силос а хранљива вредност не може да се упореди са флором Бајнобаштанског краја у целини.
За мене као жену, грађевинца, колико – толико познаваоца историје, наш српски мушки род има цену опстанка Српске нације кроз векове до данашњих дана. Прошла сам многе земље, упознала многе људе, њихове културе и тврдим да нигде нема питомости, и духовности засноване од малих ногу на васпитању, усправној кичми, доброти, личној слободи живљења и здравом духу као што је то код нашег српског мушког рода.
Сведоци смо догађаја да, Српски мушки род, никад није злоупотребио жене у циљу остварења интереса као што су Шиптари урадили са својим женама, или као што су Шпанци учинили са Инкама – измасакрирали 500.000 жена и на тај начин истребили Инке.
Давно сам променила мишљење о равноправности полова, навешћу и зашто?
Хтела сам као Синиша Михајловић дегажирати лопту унуку далеко, тачно на ноге. Ударим по лопти, паднем на леђа, добијем потрес мозга, изгулим ногу и руку а лопта се само лагано одкотрљала. И ако сам имала набоје снаге од куглања, по струци грађевинац код Кесона, израда арматура, моја снага је била излишна.
Ипак, треба да се замислимо ЗАШТО је толика смртност нашег мушког рода? Од 28 станара у две зграде, нас 17 је удовица. Има 10 година. Како су сви мужеви мојих колегиница из Бајне Баште помрли.
Да ли су у питању напред наведени пороци, стресови око ратних збивања, огромна напрезања код изградње земље, генетика или недовољна свакодневна физичка активност?
У једном Руском часопису ОГАЊОК,(пламичак) стоји како муж седи у фотељи и чита новине а жена му говори: ''Кад окупам, нахраним и успавам бебицу, оперем и прострем пелене да се суше, оперем судове и средим стан, могли би смо отићи у биоскоп''. А муж ће рећи: А кад ћеш стићи да купиш карте?
Ја апелујем на жене да размислимо и помогнемо у расветљавању чињеница ради искорењивања прераног и масовног морталитета наших предивних људи. Захваљујући нашем српском мушком роду, били смо заштићени, вековима живели у личној слободи по немерљивој цени а то су њихови животи. И наш врсни писац Милован Глишић описао је вековна преживљавања нашег народа у приповетци ''Прва бразда''. Јунакиња Миона уз невиђене муке одгајала је своју децу али та цена неупоредива је са ценом живота њеног мужа датом за слободу своје породице а и целе Србије.
Посматрајући Скупштину у којој је трећина жена; чини ми се да су унеле синдром наједнакости у јединству, смањиле потенцијал мушког рода да мисли, организује и доноси кључне одлуке по наш народ.
Наш Српски мушки род је способан, он зна, хоће и може, дајмо им подршку да се искажу а да притом и ЖИВЕ!
Станица Трифковић
____________________________________________________________________________________________________
Баштина 33
ХОЋУ ЗА ЏАБЕ - УЛАЗНА КАПИЈА ЗА ТАРУ - СТО ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У БАЈНОЈ БАШТИ - ТРАДИЦИОНАЛНА ЗАБАВА У ЦЕНТРУ САВА, ВЕЧЕ БАЈНОБАШТАНА - ЗЕЛЕНИ ЧАРДАЦИ - НАЦИОНАЛНИ ПАРК ''ТАРА'': ПРОГРАМ УРЕЂЕЊА ТУРИСТИЧКО-РЕКРЕАТИВНИХ ПОВРШИНА И ПРОГРАМ СЛУЖБЕ ИНФОРМИСАЊА, ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ И ПОПУЛАРИЗАЦИЈЕ ВРЕДНОСТИ ''НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ТАРА'' У 2005. ГОДИНИ - ТАРА ДОГОДИНЕ ЗНАЧАЈАН СКИ- ЦЕНТАР, ЗА ПОЧЕТАК ЈЕДНА СТАЗА - НАЦИОНАЛНА КУЋА „РАДМИЛОВАЦ“ - МОНУМЕНТАЛНА ЦРКВА - ЛОШЕ НАМЕРЕ ШИЋАРЏИЈА - „ДРИНА“ РЕЗЕРВАТ БИОСФЕРЕ - БРОД УСИДРЕН А СМЕЋЕ ПЛУТА - РОБИНСОН СА ДРИНЕ - МЕЉУ ВРЕМЕ, КУКУРУЗ БЕЛИ И ПРЕКРУПУ - ОД КОВАЧА ДО ВОДЕНИЧАРА - ОДЕ МИЛИЈАНА ЗА ИТАЛИЈАНА - РАДИВОЈЕ САВИЋ (1926-1993), РАВНОГОРАЦ И КОМУНИСТА - СКАУТСКИ ЦЕНТАР НА ТАРИ - ИЗВИЂАЧКО ВЕЧЕ - СТРУЧНА ПРЕВЕНЦИЈА ПОЧИЊЕ У ЛАБОРАТОРИЈИ - НИЈЕ ВАЖНО КОЛИКО ДУГО ЖИВИМО ВЕЋ КАКВИМ КВАЛИТЕТОМ ЖИВОТА ЖИВИМО - УЛИЦА КНЕЗА ЛАЗАРА - ЉУБА ТАДИЋ 1929 – 2005 БИО ЈЕ ПОЧАСНИ ЧЛАН БАЈНОБАШТАНСКЕ БАШТИНЕ - СУШТИНА, СТВАРНОСТ ИЛИ МАШТА - ПИРГО - ЦИКЛОТРОН ДАНАШЊИЦE - КЊИГА О ТАРСКИМ МЕДВЕДИМА - КРЕПКО У ДРУГО СТОЛЕЋЕ