@IVOT PUN USPONA I PADOVA

Godine 1987, Tankosa udova pokojnog Rajaka Rajakovi}a iz Peru}ca zaprosila je za svoga sina Mi{u – Jelku od wenog oca Pante. Tankosa je tra`ila za svog mladog sina priliku i po glasu i po ugledu wihovih ku}a i familija. Panto je onda bio jedan od retkih trgovaca gra|om, pr~uo se kao po{ten i sposoban, a Mi{in otac Rajak za svog kratkog `ivota bio je prvi u ovom kraju koji je po~eo gra|u niz Drinu pu{tati i gra|om trgovati. Panto je imao svoju strugaricu u Jago{tici, a mladi} Mi{o je tek bio povratio od staraoca svoju strugaru na Peru}a~kom Vrelu. Smatralo se da }e se `enidbom Mi{inom sa Jelkom oroditi i sprijateqiti dve ku}e koje su tek po~ele razvijati trgovinu gra|om. I tako se dogodilo da se istog dana, pred sve{tenikom kod kapele u Rasti{tima, ispitaju Jelka i Mi{o, a Panto ven~a sa drugom `enom Pejkom udovom iz Zaovina.

Ali, na pragu bra~ne sre}e bilo je su|eno da se jo{ jedna nesre}a sru~i na glavu nesre}ne i ispitane devojke. Sa svog ven~awa marqivi i vredni Panto oti{ao je na svojim splavovima niz Drinu, i nesre}a je htela da u nabujaloj vodi na|e smrt. I mladi Mi{o zamalo da odoli savetima okoline, da ne uzme devojku bez roditeqa, ali iskusna i ko~operna Tankosa savetova sina da se odmah ven~a, jer "Boqe, sine, glavu sagubiti neg’ |evojci sre}u izgubiti". I tako svatovi odu u Jago{ticu, dovedu Jelku u manastir Ra~u, gde se po onda{wem obi~aju sve~ano obavi ven~awe.

Ku}a mladog Mi{e i majke Tankose imala je onda izuzetno te`ak polo`aj. Trebalo je sve iznova ku}iti. Nalaze}i se u Peru}cu, ukraj samog Vrela, na mestu izvanredno lopom i retko podesnog za razvoj radinosti, sa strugarom pod samom ku}om, nedaleko vodenicom, i u samom podno`ju planine Tare, koja je obilovala zabranima i dobrim {umama, tim svojim retkim polo`ajem imala je sve potrebne preduslove da se razvije i napreduje. Ali neka zla kob htela je da ve} dva pokoqewa u toj istoj porodici ostavqaju sitnu decu samohranu bez oca: Mi{in otac Rajak umro je u nepunih 40. godina 18. marta 1873. godine, kao {to je i Rajakov otac umro u tom istom dobu starosti. Zaista, Rajakov otac Bo`o Rajakovi}, zemqoradnik iz Seme}a u srezu Vi{egradskom, mlad u nepunih 40. godina umro je a iza sebe ostavio sitnu decu, Rajaka, Milo{a i Tijanu. Kada su se odrasla bra}a Rajak i Milo{ podelili, Rajak je kupio zemqu u Vrelu, zvanu Adu, od Ilije Zloporubovi}a iz Peru}ca, ali i Rajak je mlad umro. Posle sve pokazane ume{nosti, vredno}e i pregala{tva, kada je prvi po~eo da splavovima prenosi gra|u Drinom, do`iveo je stra{nu nesre}u da mu sin Antonije, sa sinovcem Lazom i slugom Stjepanom izgore nesretnim slu~ajem u senu na {tali, 1872.godine. Rajak se od ovog udara nije mogao oporaviti. Najaktivniji i najvi|eniji ~ovek u selu, posle ove stra{ne katastvofe naglo je oronuo tako da je umro i iza sebe tako|e ostavio sitnu decu: Miqanu, Ivanu, Mi{u, Vlada, Joku, Trwinu i udovu Tankosu.

Porodica je dala `rtve vatri i vodi. Sa te{kom mukom sa velikim pregnu}ima ku}a se borila sa te{ko}ama. O Javorskom ratu 1876. / 77. godine ku}a i sve staje su bile popaqene a Tankosa sa decom izbegla u planinu. Drugi Rajakov sin Vlade umro je u tim ratnim neda}ama.

U ono vreme u Peru}cu se `ivelo nemirno, sa stalnim o~ekivawem ratova i sukoba sa turcima iz Bosne. Ve}ina stanovnika u selu bili su doseqenici iz Crne Gore. Oru`je se sa ponosom nosilo, a xemadini i ostatci crnogorske no{we nisu bili retki. Qudi grubi i surovi, svakoj kavzi radi. Tu~e i sukobi na seoskim saborima, ~este sva|e na wivi, drumu ili mehani, smatrane su nekom vrstom juna{tva. U takvim okolnostima i takvoj sredini trebalo je mladom Mi{i i wegovoj nevesti privre|ivati i ku}u ku}iti. Odlu~na, borbena Tankosa bli`ila se starosti. Sav teret ku}nog rada pao je na Jelku. U ku}i je trebalo presti i plesti, tkati i {iti, hleb mesiti i jelo gotoviti ne samo za uku}ane nego i sve radnike, po onda{wem obi~aju. Trebalo je sti}i i na wivu i stoku gledati a iznad svega toga decu podizati. Sve je to Jelka postizala. Mladi Mi{o sav se dao, ne{tede}i sebe i svoje zdravqe da strugarski posao i trgovinu gra|e razvije i unapredi. Veoma bistar, mudar i oprezan, za svoje vreme pismen i na~itan, pored svih r|avih okolnosti koje su ga pratile, uspeo je da u poslu ni`e uspeh za uspehom. A svaki taj uspeh izazivao je u sredini jo{ ve}e te{ko}e i jo{ gore nerazumevawe sredine koja je imala vi{e smisla za pregowewa nego za privre|ivawa, ili za napredak i novine koje je Mi{o uvodio u svom gazdinstvu.

@ivotno delo Mi{ino i Jelkino bilo je ba{ u tome da se sve postigne, sve uradi u uredi, da se ku}a i imawe unapredi, da se poslovi organizuju, a najvi{e da se deca podignu i vaspitaju. Sve te{ko}e po~etnog rada prebro|ene su. Mi{ini uspesi bili su veliki i potpuno zaslu`eni. Svojim izvanredno takti~kim pona{awem, svojim smi{qenim i predanim radom uspeo je da stekne takav ugled i glas, kakav jo{ niko u tom kraju nije stekao. Wegov ~estiti i po{teni rad doneo mu je ogromno poverewe, ~ak i onih koji su mu u po~etku smetwe ~inili. Wegova reputacija solidnog trgovca pro~ula se daleko izvan ovog karaja, i solidne trgova~ke veze sve do Beograda same za sebe bile su veliki kapital, tako da su i drugi mawi trgovci po~eli preko wega svoje poslove obavqati.

U tom po`rtvovanom i napornom radu, Mi{o je prerano svoje zdravqe upropastio. Fatalna i neizbezna sudbina wegovih predaka sti`e i wega: i on umire u nepunih 40. godina, 24. novembra 1905. godine, iskreno o`aqen od naroda ovoga kraja, koji je ose}ao da gubi velikog privrednika, preko koga je narod dolazio do rada i zarade. Retko plemenit ~ovek mnogo je wih pomogao i mnogim od wih u nevoqi pritekao, naro~ito sirotiwi za koju je uvek imao ose}awa i razumevawa, tako da se jo{ i danas kod starijih qudi pri~a o wegovim dobrim delima.

Jelka ostaje udova sa punom ku}om dece, najstarijem Miloradu tek je 13. godina. U braku je izrodila 12. dece: Qubomira, Qubicu, Milorada, Nataliju, Miloja, Milicu, Milana, Milenka, Milo{a, Mihajla, Julku i malog Mi{u, ro|enog kao posmr~e od mesec dana. Troje dece: Qubomira, Qubicu i Milicu izgubili su u braku jo{ ranije.

Ku}a se na{la ponovo bez glave i stare{ine, u strahovito te{kom polo`aju. Prerana, naprasna, iznenadna smrt otrgla je Mi{u od dece i porodice, ali u isto vreme i toliko razgranati poslovi ostali su bez glave koja ih je vodila i ruku koje su ih radile. Staraoci obrazovane mase ~inili su koliko su bili kadri i sposobni, ali je pokojni Mi{a bio nezamewiv.

Nastali su te{ki dani, poslovi su se su`avali iz dana u dan, iz godine u godine tako da su svedeni na najmawu meru. Na{lo se dosta "prijateqa" ku}e koje je tokom svoga rada pokojni Mi{o mnogo zadu`io i dosta dobra im u~inio, koji su posle wegove smrti okrenuli deci le|a, pa ~ak neki i protivnici ku}e postali. Bilo je onih koji su smatrali da sada treba navaliti na nejaku de~icu i oja|enu udovu i imawe im o{tetiti a sebe koristiti. Ali se na{lo jo{ dosta pravih i istinskih prijateqa, koji su u zahvalnoj uspomeni na pokojnog Mi{u dosta pa`we pokazali prema wegovoj ku}i i porodici. Mnogo godina kasnije deca Mi{ina se}a}e se sa zahvalno{}u onih dobrih i prijateqskih saveta koje su im kao maloletnim davali ovi dobri qudi, istinski i iskreni prijateqi ku}e i po{tovaoci wihovog pokojnog oca. I mnogo godina kasnije Mi{ina deca }e se se}ati koliki im je bio putovo|a u mladom i neiskusnom `ivotu onaj dobar i ~estit glas i ugled oca. Godinama docnije, svremena na vreme nailazili su u dalekim krajevima na velike po{ovaoce oca ~iji dobar glas po{tenog, ~estitog ~oveka mnogo im je vredeo u wihovom podizawu i otvarao im vrata prijateqstva na koja su zakucali, i stvarao im poverewe i mogu}nosti koji novi i nepoznati mladi qudi ne bi mogli imati.

Jelka uz najstarijeg sina Milorada koji se tek po~eo upu}ivati u su`enim i oronulim poslovima svoga oca, nastojala je koliko je god mogla da decu podigne i da doma}instvo sa~uva.

U tom laganom i mu~nom podizawu i oporavqawu ku}e u podizawu i {kolovawu dece terebalo je mu{ki i odva`no izdr`ati sve te{ko}e i savladati sve prepreke. Jelka je morala biti i doma}in i doma}ica i majka. Ali za wu te{ka isku{ewa nisu bila pro{la nastaju ratovi, 1914. godine.

Starija deca rasturena po vojsci, mla|a po izbegli{tvu, ili kod ku}e na domak pu{~anih zrna preko Drine. U tim mu~nim i crnim danima, Jelka je pokazala svu snagu prave srpske `ene, pokazala je da je od roda juna~koga stamena, odva`na, hrabra i borbena. Ona ku}u nije napu{tala, kada su je deca zvala i nagovarala da se ukloni, da izbegne govorila je: Vi idite i treba da idete ali ja nikud od ku}e `iva ne}u.

Nastali su oni mra~ni, mu~ni dani neprijateqske okupacije. Sva ona temeqna i mu{ka odva`nost tada se ispoqila. U najte`im danima podizala je i vaspitavala svoju decu onako kako je samo ona to umela. Na to su joj deca do`ivotno ostala zahvalna.

Svojoj majci {tampali su spomenicu i posvetili joj pesmu:

Danas kad se svuda kobne zamke pletu

Te{ko je na}i prijateqa verna,

Zato si majko jedina na svetu,

Jedina qubav, prava i bezmerna.

Po~ivaj mirno, na{a dobra mati

Nad humkom tvojom qubav na{a bdi,

Tvoj svetao primer ve~no }e nam sjati,

U srcu na{em du{a tvoja spi.

Zahvalna deca

MILOJE RAJAKOVI] (Peru}ac, 1.4.1895. – 2.3.1945.), pravnik, poti~e iz peru}a~ke ugledne porodice. Osnovnu {kolu zavr{io u Bajnoj Ba{ti, a gimnaziju u U`icu. Pravni fakultet zavr{io na Univerzitetu u Kanu, Francuska, 1923. godine, stupio u diplomatsku slu`bu, ali je diplomatiju, uz li~nu molbu napustio u svojstvu sekretara Poslanstva. Molba mu je uva`ena.

Zatim se posvetio novinarstvu. Jedno vreme bio urednik "Trgovinskog glasnika" i "Beogradskih novosti".

1925. godine, ponovo se vratio u dr`avnu slu`bu i bio postavqen za {efa novoizabranog Pres biroa. Bio je referent za {tampu Nikole Pa{i}a. Posle toga, 1929. godine dao je ponovo ostavku na dr`avnu slu`bu i posvetio se privredi. Te godine osnovao je Savez doma}e{umske industrije, rade}i pored toga i u novinarstvu i publicistici. Pripadao je Narodnoj radikalnoj stranci, a na izborima 1935. godine izabran je za narodnog poslanika na listi Bogoquba Jevti}a, na izboru Ra~anskog sreza.

Po~etkom 1939. godine postao ministar socijalne politike i narodnog zdravqa. Avgusta iste godine stavqen je na raspolo`e – ministar bez portfeqa.

Vojni sud pri komandi u`i~kog podru~ja osudio ga je 15.2.1945.godine na smrt i konfiskacijom celokupne imovine.

Kazna streqawem izvr{ena 2.3.1945. godine.

MILORAD RAJAKOVI] (Peru}ac, 5.6.1891.godine) Osnovnu {kolu zavr{io u Bajnoj Ba{ti, a trgova~ku {kolu U`icu.

Radio je u Op{tini Beserovini od 1914. – 1915. kad je 1.2.1915. do 31.12.1915. oti{ao u rat, i povu~en iz vojske, jer je bio hranilac porodice (otac umro).

1919. godine {umski manipulant do 1922. godine. Zatim radi na strugari u Smederevu kao snadbeva~ gra|om.

Pred Drugi svetski rat do 1945. godine slu`benik, pa zatim veliki akcionar Industrijske banke u Bajnoj Ba{ti.

Oktobra 1945. godine na su|ewu konfiskovana mu je celokupna imovina, kao i wegovoj Mileni i Milo{u na zajedni~kom su|ewu.

Brat Milan bio je predsednik Op{tine u Smederevu.

Umro 15. maja 1969. godine u Smederevu.

MILO[ RAJAKOVI] (Peru}ac 1900 – 1945. Ko`uh), trgovac, Osnovnu {kolu zavr{io je u Bajnoj Ba{ti, a trgova~ku {kolu u U`icu.

Opredeqen od porodice da `ivi na imawu u Peru}cu.

Pred rat izgradio ku}u, danas vila Drina na Vrelu, za sedmo~lanu porodicu. Bio je trgovac gra|om.

Za Milo{a se tvrdi da je svestrano pomagao sirotiwu i da nikom zla nije u~inio.

Umro februara 1945. a iste godine a iste godine progla{en dr`avnim neprijateqom uz konfiskaciju sve imovine.

Ra{o Ivanovi}

назад