U`ice je mesto ro|ewa i detiwsta ^aslava Simi}a sina Mihaila koji je poginuo u Prvom svetskom ratu.^aslav je ro|en 18.novembra 1908.godine .Po`ivi do-oko 1965.godine . Imao je brata Dimitrija . Kao deca `ivahni ,znati`eqni i savladavali su ratne i poratne nema{tine . Majka se trudila da kao hranilac , sa ulogom oba roditeqa.Znala je da de~ake prekori ,izgrdi i da ka`e:"ba{ ste pravi |avoli", a posle koji minut ,kao i kod ve}ine majki dolazi izliv ne`nosti koji samo majka ume i zna da pru`i.

Svoje obrazovawe je zavr{io u U`icu ,gde je postojala tada U~itewska {kola .Taj put je pro{ao i brat mu Dimitrije. Nije u~io ono za {to je imao dodatne gene ,nego ono {to je skroman maj~in buxet mogao da podnese , kao i ve}ina dece posle ratova .

Nije nam namera da pi{emo o celom `ivotnom veku , ve} samo delu onog koji je pro`iveo rade}i u Solotu{i i Ra~i kao u~iteq . Po rasporedu kadrova kakav je bio posle Drugog svetskog rata , u~iteqski bra~ni par iz Bioske ,^aslav i Vera Simi} sti`u u Solotu{u {kolske 1947/48 godine . Bisoku i Solotu{u deli prostor od [anca,Kuline(grad Solotnik),Prijerovo i Ravna Gora -prema Ponikvama . Do pre 180.godina ova dva sela bejahu u nahiji Rujno . Zabele`en je maratonski spor oko ispa{e na Ponikvama izme|u Pearaca(Bioska) i [ani~ana(Solotu{a) .Sve se okon~a pa i sporovi . Danas je to zaboravqeno. U kotlinni solotu{koj ,u centru sela je Osnovna {kola ,na oko 400 metara iznad mora.Prema Bioski ,"prava `upa" .

Ovaj bra~ni par dobija u~iteqski stan na kori{}ewe . Prosvetni posao je prioritetan prema 207 |aka u toj {kolskoj godini .Bilo je tu i ne{to starijih |aka koje nisu roditeqi pu{tali za vreme ratnih godina . Obnova zemqe , a posebno opismewavawe starijih kroz analfabetske te~ajeve je doprinos u~iteqa , zadovoqni ako za dobijene ta~kice mogu na}i robe i namernica da se prehrane . Muku dele sa seqacima ,koje pritiska breme sakupqawa hrane za druge krajeve ,ali i velikih nameta po obaveznom otkupu za ionako siroma{ne seqake .

Solotu{a je dugo slovila za najve}u op{tinu ili selo u srezu ra~anskom . Dece je bilo , vi{e od klupa u {koli koja je po~ela da radi davne 1909.godine u iznajmqenoj zgradi,koju zameni nova {kola od 1930-32(postepeno).Tako je broj |aka postepeno po~eo da se smawuje , jer desetak porodica odo{e kao kolonisti u Banatski Karlovac i na dr.strane .Taj broj se kre}e od 207 ,na 188,pa 171,da bi zadwe tri godine pred wihov odlazak se ustalio na cifri od 148 |aka . Prvih pet godina su radili sami sa sva ~etiri razreda(niko nije pitao za normative) , a onda pristi`u kadrovi ,pa svaki razred ima svog u~iteqa. . Simi}i su ostali u Solotu{i devet {kolskih godina(sve do 1955/56). Za tih devet godina ,kako bi {kolski nadzornici rekli,"zavr{ni ispit" je uspe{no polo`ilo 281 de~ija du{a i "otvoren im prozor u svet" – u{li u grupu pismenih qudi ..

Ve} u prvoj godini rada u Solotu{i,^aslav sam adaptira u~iteqski stan,uvodi prvo kupatilo u stan , koje je bilo i prvo u Solotu{i (1948.).Ukqu~uje se u gradwu zadru`nog doma u Solotu{i i rad Zemqoradni~ke zadruge u Solotu{i .Po zavr{etku zadu`nog doma ,"u~a" ide u srez i tra`i da se u domu prikazuju filmovi .Bili su to prvo pou~ni filmovi o zdravqu ,hijijeni , preventivi raznim zarazama i dr. Odr`avaju se |a~ke priredbe , a sala je mala da primi sve posetioce . Priredbe organizuje i kulturno umetni~ko dru{tvo"Tadija Rabasovi}" iz Solotu{e , gde su u~iteqi i u~iteqice obavqaji najve}i deo organizaciono-tehni~kih priprema za priredbe , ali i za odr`avawe sreskog festivala(1954..) .

U~iteq ^aslav se odva`io na jednu retku ideju , da wegovi |aci nau~e da plivaju . Dovodi vodu ,koja je kasnije slu`ila i za javnu ~esmu .Gradi kupatilo(bazen) za |ake a potom i znatno mawe za u~iteqe(sun~ana pla`a-napisano na francuskom). Svoja se}awa o gradwi bazena , danas vrlo ubedqivo saop{tava tada{wi |ak , @ivan Jovi~i}, dipl. ing. {umarstva, i slikar , pa

ka`e : "U~a se negde kod vlasti, sna{ao za cement i gvo`|e ,samo kako je on to znao i umeo .Kako stoka ode u obavezni otkup , nema kowa i volova .Izabra nas osam |aka koji smo bili kao malo odrasliji.Posla nas kod Desimira (Mitrovi}a pr.S.S.) za plug ,jaram i vu~emo po ~etvorica sa obe strane,a u~a gura plug . O~istimo ,pa slede}u brazdu,tako do potrebne dubine , ma bilo je dva metra…Bazen je bio dika selu , ali najvi{e |acima , koji ve{inom nau~i{e da plivaju , a neko kasnije napravi ~amac".

[kola bez struje , reka proti~e pored {kole . ^aslav vodi svakodnevni naporan rad. Posle nekog vremena podigne hidrocentralu , koja je "obasjala centar sela",{kolu,zadru`ni dom , prodavnicu,op{tinu i par stanova .Po ugledu na u~iteqa ^aslava ,kasnije su podignute jo{ dve hidrocentrale u selu sa sopstvene potrebe koje su slu`ile sve do elektrifikacije Solotu{e. Za |ake je to bila o~igledna nastava . [kola je imala velike jabuke ,a ona pored {kole pru`ala je lepu hladovinu , ali na wu "u~a" postavi debelu `icu i nekim velikim kamenom, i ~ekrkom je ukqu~ivao i iskqu~ivao hidrocentralu.Ubrzo je montirao i cirkular za se~ewe drva.Voda je blagoslovena u slu`bi ~oveka , ali i zao gospodar ako se otrgne kontroli , odnese u poplavi 1947.godine mladi}a .

Brat Dimitrije ,mi je li~io na avanturistu.Do{ao je 1954/55.{kolske godine,i u~io nas u ~etvrtom razredu .Odmah je izvajo dva sokola iznad u~iteqskog stana , poprsje nage devojke kod u~iteqskog stana gde mi |aci nismo smeli i}i . Uradio je kip de~aka i devoj~ice iznad bazena(|a~kog kupatila). Oko 70.tih godina kada je bazen zatrpan ,nestali su i kipovi , koji su pro{le godine ponovo otkriveni ali znatno o{te}eni.Dimitrije je uradio i moleraj {kole ,{to je u ono vreme bilo retko , seqaci su to smatrali ~udom .Po ,svom obi~aju Dimitrije se nije zadr`avao u {koli vi{e od {kolske godine . Poznato je da su na svojoj porodi~noj ku}i u U`icu uradili i dva ve}a sokola , a izme|u wih je |avo , verovatno kao se|awe na svoje nesta{luke za koje ih je majka karala da su" |avol~i}i".

Po jednom poverqivom aktu od 18.aprila 1950.godine,broj 57,~aslav Simi} se navodi kao vlasnik bicikla "Bizmark" koji je kupio od Gagi} Olge iz Pilice ,verovatno zato je brzo stizao i svuda.Iz Solotu{e , bra~ni par u~iteqa se preseqava u susednu Ra~u .I ovde ga |aci vole kao i u Solotu{i .Tamo je nastavio svojim graditeqskim duhom .Podi`e jedan zna~ajan most na Ra~i . Kupuje par hektara zemqe . Sve te aktivnosti mu donose epitet od sela da je doma}in i ustaoc . Seqaci te{ko koga hvale . Te hvale iz Solotu{e i Ra~e su se pronele po srezu ra~anskom , ali i po novinama . Tako "Vesti" iz 1954.godine objavquju ~lanak o uspe{nim u~itewima u ra~anskom kraju, me|u kojima je i ^aslav Simi} .Vesti ,svoje ~itaoce detaqno obave{tavaju o postignutim uspesima , ali i saop{tavaju o dobitku presti`ne nagrade od tada{weg ministra prosvete Narodne republike Srbije . O ^alavu su pisali i dnevni listovi:"Politika","Ve~erwe novosti" ,i dr. a nedavno i "Blic".

Pomenuti i nepomenuti listovi su ve} zabele`ili ,jedan gest odavawa pa`we ovom vrsnom pedagogu i graditequ .Trojica |aka iz 1948.godine napravili su spomen plo~u ,sa slikom u~iteqa i se}awe ^aslavu Simi}u . Pored pismenosti |aci su se u~ili radu i stvarala{tvu , ali za nauk neka ostane , da se mo`e uz dobru ideju ,voqu i dobar plan uraditi puno i u te{ka vremena ,samo treba stvaraoce zainteresovati , kako je to ^aslav delom pokazao , i ostao primer kao "u~iteq za sva vremena".

назад