Kao {to se mo`emo ponositi oblcima ornamenta u na{oj tekstilnoj umetnosti tako isto i boje su divne, zanimqive i plemenite.

Ovo se naro~ito isti~e na Pirotskim }ilimovima, koji su o~uvali ovu umetni~ko krasnu koloristitku nekada{we dike.

Sloveni su se od vajkada odevali u belo platno od lana i kudeqe i belinu su docnije kitili raznobojnim {arama. Samo u vunenom tkawu bilo je odmah belih i crnih radova od prirodne bele i crne vune.

Gr~ki hroni~ar Pruskus tvrdi da je u sredini petoga stole}a zatekao na dvoru vizantiskih velika{a "vardarke" s doweg Dunava t.j. slovenke, gde vezu {arene boje u fino pleteno, jer tamo{we `enskiwe nisu umele taj posao da rade. To potvr|uje i poznati istra`iva~ na{e ormanentike prof. F. Fi{ebah, koji govori da su Jugosloveni recepte za svoje izvrsno crveno bojewe doneli sa sobom na Balkansko poluostvo iz svoje pradedovine – Azije.

Na{a poznata istra`iva~ica na{ih ru~nih `enskih radova g-|a Jelica Be~ovi} tako|e dokazuje, da je na{a doma}a svila u raznim bojma jo{ za vreme Stevana De~anskog i Cara Du{ana imala cenu zlata i vagali su je zlatom.

Koloristi~ka skala na{ih narodnih boja nije tako obilna. Mi imamo jasne ~iste, i odre|ene boje, a neodre|ene boje t.zv. "{u}muraste" boje retko se primewuju i to u posledwe vreme.

Kod nas je najvi{e omiqena crvena boja, koja daje `ivost i vedrinu, a za tim modra (plava) boja, koje ubla`uje `ivce i le~i `iv~ane bolesti, kako to tvrde profesori higijene. Tek posle ovih boja dolaze, zelena, `uta i druge boje.

Pri slagawu boja na{ narod se dr`i svojih osobenih koloristi~kih pravila i vojnih tradicionalnih zasebnih zakona lepote, koje se ne mogu tuma~iti nego ih vaqa ose}ati.

Trajnost na{eg narodnog starinskog bojewa, poznato je celom svetu, a osobito nemcima iz na{ih starih tkanina sa svojim `ivim i sjajnim bojama, koje se mogu i danas videti u grobnici Kojima Velikoga u Ahenu ili u katakombama Svetog Stefana u Be~u.

Za sve ovo imamo da blagodarimo na{im zanatlijama – bojaxijama, ~iji je rad zahtevao vi{e znawa, mnogo truda i umetni~kog ose}awa, jer je bojaxiski zanat ranije spadao u najboqe zanate i bojaxije su tada vrlo dobro zara|ivale.

Sada pak kad zanatlije bojadi{u, ne lep{e od obi~ne seqanke, ovaj nekada slavni zanat, po~iwe da propada.

Na{e bojaxije su ranije bojili vunu, pamuk i svilu sa beqenim (bro}, ~ivit, varzilo i.t.d.) i `ivotiwskim (krmez) bojama i wihov je rad zaista zahtevao i mnogo znawa i ne s’ mawe truda. Bojadisawe je ko{talo skupo, no zato bojadisana je pre|a ili tkanina bila postojana i na svetlosti i pri prawu.

Pre 50. godina anilinske (ve{ta~ke) boje po~ele su se {iriti ne samo po varo{ima no i po selima, i svojom ranije nevi|enom lepotom boja a osobeno prostim na~inom bojadisawa, brzo su po~eli da konkuri{u prirodnim bojama. Ali kada se uvidelo, da nove lepe boje prvih dana pobele od letweg sunca ili pri prvom prawu ne samo izbeli boja ve} isprqa svo rubqe, koje se zajedno pere s tkaninama ovih "lepih" boja, odmah je nastupio ustup, koji je trajno do pronalaska ve{ta~im putem crvene boje alizarin (bro}) i indiga (~ivit).

Dakle posle ovih pronalazaka ne mo`e se re}i, da su sve anilinske boje nepostojane, jer me|u wima ima i takvih, koje su postojanije nego li prirodne, samo treba znati na~ine bojadisawa s wima.

Svetski rat je i u bojadisawu u~inio prevrat, jer ima ve} 10 godina, kako biqne i `ivotiwske boje u bojaxiskom zanatu ne igraju nikakvu ulogu, jer su svuda zamewene anilinskim bojama.

Na{e bojaxije posle rata po~eli su da rade mehani~ki i to s takim anilinski bojama s kojim se najlak{e boje. Ve}ina bojaxija ne umeju da boje lep{e od na{e seqanke – tka~e, zbog ~ega su posledwe po~ele da same bojadi{u i time li{ile zanatlije dobre zarade.

Ovako ne bi moralo da bude, kad bi se bojaxije prihvatile izu~ewu na~ina modernog bojadisawa anilinskim bojama i to ne samo dobrog kra{ewa vune i pamuka, no i svile, lana i kudeqe kao i gotovog odela, koji je posao osobeno razvit po varo{ima i ve}im selima u vezi s ~i{}ewem odela.

Zna~i ako na{e zanatlije – bojaxije ne `ele da ostanu sasvim bez rada, treba da se staraju, kako bi dostigli u svome zanatu usavr{enost i da se prilagode novim potrebama i `eqama svojih mu{terija, jer samo tim putem oni }e mo}i stare mu{terije da povrate i nove da zadobiju.

U toj svrsi mi i `elimo da ukratko izlo`imo teoriju bojadisawa, koju treba da zna svaki zanatlija – bojaxija.

Anilinske boje prave se iz katrana kamena ugqa, koji se dobija kao sporedni proizvod pri pravqewu svetle}ega gasa.

Fabrikant boja (bojila) iznosi svoje proizvode na tr`ili{ta ve}inom u obliku pra{ka, kristala ili testa, i to zavisi od toga, kakva je forma najpogodnija za bojaxiske ciqeve.

Isto tako kako su ranije ba{ te bojaxije umele iz prirodnih bojila uzimawem za bojewe ili ve}u koli~inu boje ili sme{ivawem (kombinovawem) dvojih ili vi{e raznobojnih bojila i prema tome dobijani bezbrojnost raznih boja i nijansi (tonova), tako isto danas mogu teoretski spremne bojaxije da dobiju jo{ ve}ega {arenila u anilinskim bojama.

Pre svega treba znati da u glavnom ima osam boja i to: crvena, naranxasta, `uta, zelena, plava, qubi~asta, mrka i crna boja.

Crvena, `uta i plava to su glavne boje, koje se dobijaju me{avinom dvojih glavnih boja, a zelena i qubi~asta prelazne boje, koje se dobijaju me{avinom dvojih glavnih boja. Tako na primer naranxasta boja dobija se me{avinom crvene i `ute, zelena me{avinom `ute i plave a qubi~asta boja dobija se me{avinom crvenoga i plavoga bojila. Me{avinom pak svih triju glavnih bojila (crvenoga, `utoga i plavoga) dobija se mrka (braun) a svih triju prelaznih bojila (naranxastoga, zelenoga i qubi~astoga) dobija se crna boja.

Osim toga bojaxije treba da znaju da prelazna boja mo`e mawe ili vi{e da nijansira u pravcu jednoga ili drugog sastavnog bojila, {to }e zavisiti od toga, koja }e bojila po koli~ini za vreme bojadisawa u me{avini biti vi{e ili mawe.

Pri kupovawu bojila bojaxije moraju znati, da jedna bojila bojadi{u samo biqna vlakna (pamuk, lan, kudequ i jutu) i izrade od wih; druga pak bojila bojadi{u samo `ivotiwska ( vuna i svila prirodna, jer ve{ta~ka svila spada me|u biqna vlakna) vlakna a tre}a grupa bojila mogu da bojadi{u i biqna i `ivotiwska vlakna kao i izradu od wih.

Posledwa vrsta bojila veoma je pogodna za bojadisawe gotovog odela, koje je izra|eno iz tekstilnih gradiva kako iz biqnog tako i iz `ivotiwskog carstva, jer samo lep{e buneno ili svileno odelo mora da bude sa{ito pamu~nim koncom.

Eto za{to je nu`no svakom modernom bojaxiji da se upozna s teorijom bojadisawa, jer svaka grupa bojila mo`e da oboji predivo ili tkaninu na osobeni na~in i s’ obzirom da usled sada{we privredne krize sve seqanke, a i mnoge siroma{nije varo{anke prinu|ene su, da se late zaba~enih preslica i tka~kih razboja, to su izgledi da }e bojaxiski zanat ne samo da se odu`i no da }e i napredovati.

^edomir Joksimovi}

Odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata iz zlatiborskog sela Dobroselice odselila se porodica Duwi}, koju su predvodili bra}a Velimir i Radomir. Obojica su u U`icu izu~ili bojaxiski zanat pa su po dolasku u Bajnu Ba{tu otvorili zajedni~ku radwu. Iako je u to vreme varo{ica sa Drine imala nekoliko bojaxija, Duwi}i su ubrzo postali glavi majstori.

Pred Drugi svetski rat bra}a su se podelila. Radomir u svoju radwu uzima na zanat sinovca Jovana koji 1958. godine ve} va`i za dobrog majstora. Stric Radomir umire 1974.godine. Po{to se nije `enio, radwa je u nasle|e ostala Jovanu.

- Kad sam po~iwao, skor svako ve}e selo imalo je bojaxinicu, a u Bajnoj Ba{ti bilo ih je pet – ka`e Jovan Duwi}.

On se se}a da je mnogo posla posla bilo naro~ito zimi kada se u dva kazana nedeqno bojilo i do 500 kilograma vune.

- Danas je bojewe neuporedivo mawe. Mese~ni prosek je ispod pedeset kilograma. Bojena vuna upotrebqavala se najvi{e za tkawe }ilima, pletewe xempera i ~arapa. Mu{terije su naj~e{}e tra`ile sivu, plavu i crnu boju. Od ovog zanata odavno se ne mo`e `iveti, pa sam pre dvadesetak godina wemu pridodao i hemisko ~i{}ewe ode}e – pri~a Jovan.

Majstru Jovanu u poslu poma`e supruga Gradimirka, a sinovi Dragan i Vladan uop{te se ne interesuju za ove poslove. Po svemu sude}i, za nekoliko godina presta}e da radi i posledwa bojaxiska radwa u ovom kraju. Osta}e samo u pri~i se}awe na ~uvene bojaxije Duwi}a.

M.Andri}