Prokopije Vasiqevi} ro|en je 1900. godine u Bosilegradu. Ovaj gradi} od davnina imao je gimnaziju, jer se nalazi na 15. kilometara od jugoslovensko – bugarske granice. Proko poti~e iz zemqoradni~ke porodice; zemqi{ni posed wegovih roditeqa bio je mali, pa se u mnogo~lanoj porodici dosta oskudevalo. On zavr{ava gimnaziju u Bosilegradu, zatim upisuje Pravni fakultet u Beogradu, kao vanredni student. Zaposlio se kao privremen u~iteq u Osnovnoj {kolu u Quboviji. Studirao uz rad.

U Quboviji se Proko dru`io sa kolegom – u~iteqem Uro{em Malini}em i sa wim ~esto dolazio u Bajnu Ba{tu.Po zavr{enim studijama on se zaposlio u Bajnoj Ba{ti kao pripravnik u sreskom na~elstvu. Ubrzo se o`enio, zatim polo`io pravosudni ispit, pa je postavqen za sreskog na~elnika. Za vreme svog kratkog `ivota promenio je 14. mesta slu`bovawa (pripadao je opozicionoj stranci Qube Davidovi}a). Slu`bovao je u ve}im i malim mestima Srbije, Bosne i Makedonije.

Kada je po~eo Drugi svetski rat mobilisan je, wegova jedinica nalazila se u Makedoniji ( on je bio kapetan u rezervi) – tu je zarobqen od nemaca. U vreme priprema za transport za Nema~ku Proko je se nekoliko vojnika uspeo da isko~i iz voza, i posle dugog pe{a~ewa do{ao u Bajnu Ba{tu gde je `ivela wegova porodica, supruga sa dvoje dece.

Proko je bio veoma napredan i pravedan ~ovek. Tako o wemu pi{e i bosanski u~esnik NOB – e Pero \ukanovi} u svojim zapisima, "Ustanak na Drini". Proko nije hteo da radi u organima uprave jer je smatrao da oni poma`u okupatoru, te se radije opredelio obradi zemqe, gajewu povr}a i vo}a. Ilegalno je pru`ao pravnu pomo} gra|anima koji su mu se za to obr}ali. Za te poslove je bio stru~an budu}i da je svojevremeno polo`io pravosudni ispit. Na taj na~in je obezbe|ivao egzistenciju svojoj porodici.

Kada je po~eo ustanak u Srbiji bio je naklowen NO pokretu, ali nije bio u partizanima, zato je kada je oslobo|ena Bajna Ba{ta bio izabran za ~lana Sreskog NO odbora.

Posle propasti U`i~ke Republike i povla~ewa partizanskih snaga iz zapadne Srbije, Proko se vratio svojim ranijim poslovima.

S prole}a 1943. godine, wega je posetio Pero \ukanovi} (upoznali su se u Srebrenici gde je Proko bio sreski na~elnik.) Pera je do{ao u Bajnu Ba{tu kod tada{weg Sreskog na~elnika da uzme objave za srpske izbeglice iz Bosne. Dobio je osam objava sa ilegalnim imenima. Svratio je kod Proka u ku}u i tu mu dao jedan primerak objave. Ovde su se po~astili, popri~ali i rastali; vi{e se nisu videli.

U jesen 1943. godine ~etnici su uhvatili radnika Svetolika Dimitrijevi}a, koji je kao izbeglica `iveo u Ov~iwi kod porodice Vasiqevi}. Pod pritiskom batina Dimitrijevi} je priznao da je objavu dobio od Proke Vasiqevi}a. To je bio razlog da tada{wi sreski na~elnik Mili~i} , ~etni~ki komandant, izda nare|ewe da se Proko uhvati i odvede u ku}u Petrovi}a gde je bio ~etni~ki {tab. Iz te ku}e Proku je izveo predsednik op{tine Budimir Jevti} i predao ga ~etnicima. Likvidacija je izvedena na najsvirepiji na~in, klawem. Zabranili su da se sahrani na civilizovan na~in, be} je prepu{ten divqim zverima.

Savez boraca podigao je 1987.godine spomenik Proki i ostalim rodoqubima koji su likvidirani u Qe{tanskom.

J.S.