Srezovci, Pija~ani, Gorwani, Dowani, Lu`ani i Prekore~ani

Lug be{e nekad, golema hrastova {uma - hrastova stogodi{waka. U jednom od wih stanovala je baka Ivka. Da li iz derta, a sigurnije, iz koristi, poseko{e ga nemci. Danas je Lug varo{ica, pored varo{i. Ka`u, da ovde stanuje dve tre}ine bajnoba{tana i da su sme{tene najva`ije institucije kao i industriska zona.

U kasnim ve~erima sve do sedamdesetih godina ~ula se jedna divna stara pesma:"U velikom Lugu rasla su dva zelena bora". Ta pesma himna lu`ana jo{ od starih dana pevala se pri povratku mladi}a i devojaka sa prela, posela i igranki. Ona za sebe dovoqno govori o tradiciji i starini.

[etwa Lugom, nije dakle obi~na {etwa. To je mnogo vi{e od toga. To je u~initi }ejf, u~initi posao.

Pred bolnicom }e mnogi stati i ~ekati. Tu je dosta sveta, bolesknoga, i onog {to misli da je bolestan, onog {to ne zna da je bolestan, i onog {to ide u posetu bolesnom i onom {to ide bezveze, i onog {to ide sa, "velikim" strahom, direktno u bolnicu, u}i u wu i produ`iti pe{ke na sprat u porodili{te, posmatraju}i sa sprata Bajnu Ba{tu, razmi{qaju}i, ho}e li biti sve u redu, a onih, koji ih prate, da li }e se roditi mu{ko ili `ensko, i tu stajati dok babica ne saop{ti vest.

I tako, stanovnici Bajne Ba{te se ra|aju u Lugu, naravno i drugi. Na`alost od pre nekoliko godina, ukinuto je porodili{te pa se bajnoba{tanska deca ra|aju u U`icu.

Kontradiktornost dopu{ta nam misliti da smo mi u Bajnoj Ba{ti, ili samo izgleda, posebno ne prolazni.

Ne prolazimo, mislim u sebi, dok nam se kazaqke ne sklope i ruke nam ne prekrste.

Bajnoba{tane sahrawuju na gradskom grobqu u Lugu. A sa grobqa vidik pada pravo na bolnicu i tako se krug zatvara.

Lug ima ~etiri gradska grobqa ali je ovo preko puta bolnice najve}e.

Sam nastanak ovog gradskog grobqa vezano je za ime nekada{weg zemqodelca i predsednika nekada{we op{tine Lug, Vase Purti}a, koji umoran pri povratku iz ~ar{ije, sede pod jedno stoletno drvo da se odmori. Mesto uzdignuto, lep pogled na Drinu i ~ar{iju i on izrazi svoju `equ da tu bude sahrawen, tako i bi. Danas wegov spomenik stoji na bre`uqku ispod starih borova.

Lug je do skora bio najve}a zona industriskog dela grada. Kolone radnika (preko 2000.) ispuwavale bi jutru, po podne i u uve~e trotoare i glavnu ulicu koja vodi ka mostu na Drini, do wihovih ma{ina – {to `ivot zna~e. Tranzicija je u~inila svoje, pa su kolone iz~ezle. Ni budu}nost izgleda nije svetlija.

]ejf istinski nije prestao biti. Leto je, prijateq }e vam ovih dana svakako dolaziti, i oni stari dragi prijateqi, i oni iz daleka {to se odjednom pojave na va{im vratima i va{a lica ozari i razvu~e u {irok i srda~an osmeh, podse}aju vas na komadi} mladosti. Do}i }e i neki slu~ajni prijateqi, poznanici i neki prijateqi {to vam se samo prave prijateqi, do}i }e i stari, (ili pak mladi), ku}ni prijateqi, i do}i }e za tim ro|aci i rodbina ostala, i putnici namernici jer je takvo doba godine koje ~ini, svima, poseban }ejf, da se malo odmore u zelenom Lugu i rashlade na Drini, ispod vodenice ili kako lu`ani ka`u u podlu`anskoj bawi. Bajnoba{ani }e ve}inom pe{ke do reke po ceo dan {etati a `eqni ti{ine svoj }ejf }e u~initi predpono}nom {etwom od grada do Drine, jer daqe se i ne mo`e.

Oni koji ne `ele {etwu pojuri}e ka prelepom sportsom centru da se naigraju {arenim loptama ili svoju snagu potro{e, malo ili ne{to vi{e, na tartan stazi.

Oduvek je Lug bio steci{te mladosti i jedini u gradu imao dva fudbalska igrali{ta. Zato ne ~udi {to su u Lugu po ceo dan jurili – buba maru i uvek imali dobre fudbalere.

Mnogi su postali legende Bajne Ba{te, a mla|i su se potrudili da ih ne iznevere.

Ekipa lu`ana popularni "Lugano", i najve}e rivale, a naj~e{}e su igrali: Bato Petkovi} – "Klinxo", ^edo An|i} – "Laura", Sreten Markovi} – "Kreja", Sreten Bo`i} – "Magila", kapiten i borac bez mane i straha, Mi}o Markovi} – "Lile", Nenad i Predrag Markovi} – "Pre`o", Radoje Krsmanovi} - "Beban", Radovan Purti} – "Muji}-Grof", Nedeqko Markovi} – "Milco" najboqi igra~ i golgeter, Slobo Mijanovi} – "Fela", Rade Sari} najmla|i i najboqi mladi igra~, pa Milorad Purti} –"Terasa", Aco Markovi} – "Dalton", Dragan Kojadinovi}, poja~awe iz Beograda, aktuelni ministar kulture, Dragan Be{li} – "Berlina", Nikola Pavlovi} –"Paprika", Predrag Be{li} – "Miro", Miodrag – "Miki" Tomi}.

Ekipa je najvi{e svojih me~eva igrala na terenu vojske – kasarne. Najve}i transveri i bomba u to vreme bili su prelasci "Laure" u "Barone" i Rada Sari}a. Svi ostali bili su verni "Luganu". Trebalo bi napomenuti da su na jednom turniru u ekipi ~ak svi igra~i bili bra}a; ~etiri "Daltona"; Ne|o, Sreten, Mi}o, Aco i dva "Pre`inovca" Predrag i Nenad.

Veliki broj lu`ana bili su istaknuti prvotimci "Sloge". Od starijih Tri{o i Mato Savi}, Milan Jovanovi} "Magare", Milutin Lazarevi} "Lule", Gradimir Leki}, Dragoqub Jefti} "Bumbar", Adam i Zoran Kafexi}, Aleksa Zloporubovi} i drugi. U egzibicionim utakmicama – revijalnim, u~estvovali su Sveto Mila~i}, Rade Tomi}, Milo{ "Pjevac", Vaso Purti}, "Sje~a", "]oso".

Verni navija~i: "Keva", Vaso, "Herkul"- Dragan Sekuli}, "Murga", Dragan Ja{i} "Pu{o", Milija Petkovi} "Polukilo", Vuk Jefti}, Milan Male{evi} i sve lu`anske devojke.

Mati~ne kafane gde su proslavqane pobede i `alili porazi: Na Drini kod "Gluve", "Grujina" kafana i "Stadion".

Posтoje ~ini mi se, dve vrste qudi, oni koji pri~aju da bi se mogli smejati i drugi koji se smeju da bi mogli pri~ati. Niko iz Luga ne zna u koju vrstu spada ali znaju da su oduvek imali najoriginalnije {erete. Oni nemaju svoju formulu, pa zato svako `eli da mesto napravi, ustupi ga drugom nepopravqivom originalu.

Tu je poznati goni~ stada Mile, koji je uvek lo{e pevao, ~iji je bi~ zlokobno parao nebo ulivao strah dece a ponekad Boga mi onako gologlave, kad mu se "navrne" zaka~io wime. Sam je, nekada u sre}na vremena, spu{tao po vi{e stotina rogate stoke sa ispa{e na Tari. Uvek je bio spreman na tabli} i galamu, pa su ga zvali "Arlov". Voleo je da gleda zaqubqene parove kao svoje ov~ice.

Ni{ta mawe nije poznat ni Simo "Bakal", koji je na robiji nau~io svakakve ve{tine a naro~ito je dobro pravio klikere vodence, {to je deci bilo najinteresantnije. Bio je samotwak i `iveo je duboko uz potok u tada{wim lukama. On je ~ovek koga nije mrzelo da za no} stigne na Taru – Predov krst, da mu slu~ajno neko ne bi posekao {umu – isto tako, pe{ke stizao je do U`ica i ^a~ka.

Lug bez Dragana "Lakete" ne bi bio varo{ica. Ne`ewa – boem – {ofer, jedan od prvih `estokih momaka, kako re~e jedan wegov lu`anin, da bi igranke u Racova~i bile prava dosada kao "Evropa" da nije bilo tu~a i gu`ve koje je Dragan znao da zapo~ne i proprati.

Pero Leki}, nekada{wi moler, je vi{edeceniski ekonom "Sloge" i za{titni znak, deci poznat kad se naquti kao "Simo – strahota", posledwih 35. godina on je ~ovek, koji je odgledao najvi{e utakmica, i igra~a i qudi iz fudbala upoznao.

Pe|a – "[vr}o", elektri~ar, ~uveni bilijarista iz "Lovca", poznat jo{ kao "Sofija", zatim Mi}a seoski boem i "loker", ~ovek koji za sebe ka`e da {to se pi}a ti~e sve norme je probio, jer ga je majka (Gina) umesto mlekom prvo rakijom podojila.

Spasoje "Pu}o" na primer, sin jo{ ve}eg {ereta Mije-rabaxije, poznat je po tome, {to je za dvadeset minuta str~ao sa Tare da bi gledao kaubojski film i jo{ {to na utakmicama 90 odsto vremena provede u svaђi i raspravi sa publikom, i {to je proveo vreme na reci Ra~i tovare}i kamen a nije smeo da u vodu uђe iznad ~lanka.

Ve{o "Kiklop", jer je definitivno u kraju imao najvi{e prijateqa i ~ije je ime beogradska mafija sa strahopo{tovawem izgovarala.

Nekada{wi kurir Strajin, pesmom i mandolinom, uz rakijicu pravio je poseban {timung.

Dogodilo se, eto zaista, nema vi{e mnogih lu`anskih {ereta: "Klinxe", Svete Mila~i}a, Bude Jovanovi}a, Rada Tomi}a, "Gute" i drugih. Li{ili su nas svoje prisutnosti, i qudski priznajemo, osiroma{ili za veliko qudsko zadovoqstvo do kojega je se te{ko dovinuti.

Aco Markovi}