ХАЈДУЧИЈА:

Припремајући биографије за хајдуке Радована и Павла Јелисавчића, за књигу БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН УЖИЧКОГ КРАЈА, коришћена је обимна грађа из 12 књига, као и рукопис Илије Јелисавчића из Бајине Баште. Читаоцима преносимо део историјске и анегдотске грађе. Они који желе да знају већину извора и литературе могу се обратити редакцији. Могуће је у неко догледно време све то објединити на једном месту са родословом.

JELISAV^I]( otac RADOVAN ) PAVLE(Zaovine-Bajina Ba{ta,1819-maja 1868.godine,U`ice-Zaovine),bra}a : KRSTA,STAFAN.

Stara hajdu~ka porodica do{la je iz nepokornog plemena Ku~a,zajedno sa Kremi}ima iz Zaovina i Rasti{ta,do{li su u Biosku.Hajduk Krsto sa majkom Jelisavetom(Jelisavkom) i bra}om Markom i Milo{em.Ubrzo Krsto odseqava u Kowsku Reku.Wegov sin RADOVAN(ro|en u Bioski ,? – maj 1844).

Jedanput(1927.) Radovan re{i da poseti stare poznanike i hajduke Nikolu i Marka Tati}a(otac im Milija ve} u zatvoru-doveli ga seqaci) u Starom Vlahu kod jataka Vase Premi}a.Nai|u dva tur~ina,pa nisu uspeli da pobegnu,tur~in uperi pu{ku,ali ne opali.U tom se Tati} okrene,uzme pu{ku i ubije jednog tur~ina.Vasa Premi} se preseli u Sokolsku nahiju u Borove a Radovana turski panduri odvedu u Novu Varo{ i bace u aps.Kada mu dosadi le`ati,Radovan pozove"ase}iju" da ga pusti a on za uzvrat da ubije Tati}e koji su pobegli.Prona|e Tati}e u Rasti{tu ,gde je ubio Nikolu a Marko je pobegao majci u Qubawe,koja ga je predala serdaru Mi}i}u.Tati} na ispitu je naveo sve kra|e pa i ona nedela Jelisav~i}a.

Napad Turskih jedinica ,pohara i paqevina Mokre Gore i Zaovina u 1834.godini,ostala je zapisana u herojskoj odbrani Zaovina od ~etiri ~oveka : pop \or|e \uri},Gligorije Popovi} i dvojica Jelisav~i}a,oba iz Zaovina,~ija imena "zaslu`uju u istoriju juna~stva ovjekovje~enija".

Radovan je {urovao sa hajducima i jatacima pa i sam postao hajduk .Po karakteru je samovoqna i ratoborna li~nost,do~ekivao i pla~kao turske trgovce na Ponikvama.Jedanput je presreo trojicu trgovaca iz Sarajeva prema U`icu.Za nestale je po~ela diplomatska potera i do kneza,pa serdar Mi}i} priupita Radovana za nestanak nekih turaka od Drine do Ponikava,"ako ih ti nisi smlatio , ono zna{ li ko je?"Bog me sam ja,pa ~ini {to zna{.Upu}en je knezu Milo{u u Kragujevac,pa knez pita:"Jesi li ti pobio Turke? Jesam gospodaru! Milo{-More,ono su trgovci qudi.R.J.E,ja nisam razabirao.M.O.A {ta im uze ? R.J.Ni{ta,osim malo novca,a ostalo sam skrqao u duma~u.Ostao je tu dva-tri meseca i proverom je utvr|eno da je sve ta~no..Knezu se dopadne hajdu~ka iskrenost pa ga vrati serdaru Mi}i}u da ga postavi za buquba{u u karauli na Peru}cu.Buquba{a Radovan je dobio hvale za revnosnu slu`bu od Gaje Vilotijevi}a(sr.na~elnika),jer je (u leto 1839.) uspeo da ubije hajduka Crven~i}a,koji se razi{ao sa haramba{om Nikodimom(od Mora~e,biv{im kalu|erom-koji se nije slagao sa manastirskim stare{inom Melentijem Radovanovi}em pa u hajduke).Radovan naredi panduru da Crven~i}u odseku glavu i odnesu u sresko na~elni~estvo.

Svoju samovoqu nije zaboravio, pa su seqaci se `alili da im otima mal,jednog vola i sl.Jednog dana wegovi panduri zapaze pored turske karaule utovqene |urane.Mogli bi se sa kolegama malo na{aliti ?Radovan u {ali ka`e "dete".}urani su ispe~eni i u slast pojedeni,uz smeh prema turskim kolegama. Prijava je stigla i do okru`nih vlasti.Nekako u to vreme(1842.)promewena je dinastija,buquba{a je pozvan u U`ice.Na~elnik ga posla sa pismom u sud. Radovan prvo ru~a, razmisli ,pa pismo dade jednom poznaniku da ga doturi sudiji.Radovana nema ni u sudnici ni kafani ,a jedan sudija o{troumno zakqu~i:"ode Radovan u hajduke".Sreski kapetan ga zovne, obezoru`a,ve`e i sa dva pandura po{aqe u U`ice.~im su to saznali Jelisav~i}i,sin mu Pavle ,brat mla|i i sinovac od starijeg brata,iza|u u Ponikvama na put i otmu Radovana od pandura .

Nije bilo druge no da Radovan i brat Stevan sa Pavlom(bio pandur u Peru}cu) sinom, sa jo{ trojicom odmetnu u hajduke oko \ur|evdana 1842:"Otera me Miqco(okr.na~.) zbog dva }urana u hajduke i zatr i upropasti toliki narod. Bog neka mu sudi" ,tako je Radovan pri~ao.Radovan je postao jedan od naj~uvenijih hajdu~kih haramba{a od 1815-1842.godine.Potere su bile brojne.U Kremnima na ve~eri kod nekog Radovana Ere ostave ok.na~elniku poruku o predaji , a ovaj u pisanom odgovoru im obe|avao simbili~nu kaznu.Tako se cela dru`ina preda po na osob i na raznim mestima oko 22.maja te godine –kako pi{e u izve{taju. Ubrzo su pu{teni.Narod po selima je strahovao i prigovarao vlastima pa su se proneli glasovi o ponovnom hvatawu Jelisav~i}a.Nisu ~ekali nego su prvo presreli pandure na Ponikvama,malo radili svoj "posao"malo se primirili.Dru`ina je bila vrlo pokretqiva,ve{ta i lukava,zaseda ih ~eka u Peru}cu oni se pojave u Mokroj Gori ,ali su krstarili od Jago{tice i Rasti{ta do Zlatibora i Ponikava.Jedne zime su prezimili u Vi{egradskom kadiluku ,ali su rano u prole}e(1943.)opla~kali mehanu Milosava Ili}a u Bioski.Tada su uhva}eni jatak Timotije Kojadinovi} i Pavle,ali ga hajduci odmah preotmu a Timotija panduri ubiju.Znaju}i svoja nedela Radovan je poru~io pandurima da se `iv predati ne}e i da }e svi radije izginuti nego se predati.U jednom okr{aju u okolini Peru}ca sa brojnom poterom,koju je predvodio stare{ina u`i~kog okruga ,Radovan je hrabro nasrnuo golim no`em na poteru i tada ubijen oko \ur|evdana 1944.godine.Potera je nastavqena prema Kowskoj Reci,gde je poginuo Krsta jedan od Pavlove bra}e,po{to je ubio dvojicu iz potere.

Ostali su `ivi bra}a Pavle i Stefan.U jednoj poteri u Rasti{tu ,na prevaru je ubijen Stevan.Sa jednom hajdu~kom dru`inom se udru`io pa razdru`io.Napadali su iz dve grupe,ali nekad i udru`eni ve} prema potrebi i planu akcije. Hajduk,Vukosav Dragojlovi},rodom iz Hercegovine,a hajdukovao u Bosni za raspisanu nagradu za hvatawe Pavla,istom se pridru`i ,sprijateqi i ~ekao pogodnu priliku.Pavle ,kao pronicqiv,i sazna za nameru i iste no}i ga ubije na spavawu.Dru`ina se konsolidovala.Napali su u Volujcu grupu u kojoj je bio i britanski zvani~nik,kada su dvojica iz pratwe ubijena,a ostali se razbe`e i ostave kowe.Onda se malo primire i odu u Rudo i tamo prijave . Imali su tursku za{titu.Zabele`ene su hajdu~ke akcije i na [arganu kada je poginuo vlasnik karantinske mehane u Mokroj Gori a drugi rawen opqa~kan.Za par dana eto ih u Rasti{tu gde su ukrali vepra"rawenika" da bi ga u Turskoj iskoristili za jelo . Digla se odmah potera i u me|usobnoj pucwavi kod Dikave,hajduci napuste sviwu i pobegnu u Tursku.Ubrzo je rujanski na~elnik u dva reda izvr{io popis pokretnog i nepokretnog imawa ,i isto zapleweno i prodato.Pavle se na to nije obazirao ve} je nastavio na terenu od Javora do Drine,upadao u sela,palio,pqa~kao,ubijao,izazivao,ucewivao,sejao strah ne samo po selima nego i kod grani~nih jedinica.

U jednoj poteri u Rasti{tu je ubijen Pavlov brat Stevan.Radi osvete,hajduci su ubili Tadiju Mi}i}a i sina mu Vasilija te unuka Obrada(ne~itaj ! ! ! ako je srce slabo ?) – "to dete od 7.godina isjekao je na komade"",`enu Jovanu opqa~kao i ranio. Pobegli su preko granice.Potera je bila bezuspe{na,ali sa obaveznim izve{tajem.

Po jednom izve{taju od 12.maja 1848.godine,navodi se da su se Jelisav~i}i predali,{to nije bila istina.Oni su posle silnih potera oti{li preko Lima i Polimqa i obreli se u Mora~i,gde su ih Wego{evi perjanici uhvatili i vratili u Srbiju sa Wego{evom preporukom da se amnestiraju.Pavle je posle toga `iveo u Bioski.Po drugim izvorima Pavle je oti{ao u Sarajevo, o`enio se i imao "buquk dece".

Po povatku na vlast po drugi put kneza Milo{a Obrenovi}a,Pavle iz Sarajeva ,uputi jedno pa drugo pismo knezu Milo{u ; da se vrati u Srbiju sa porodicom,do}e u Beograd preko Doweg Podriwa a umesto preko Mokrogorskog karantina. Molbu, mu je "kwaz" odobrio i ujedno ga postavio na nepostoje}u du`nost,radi suzbijawa hajdu~ije,kontrole grani~nih slu`bi i karaula ,kao okru`ni buquba{a (komandant okru`ne `andarmerije) sa platom od 200 talira godi{we.Koje iz straha ,zavisti ili slabog Pavlovog rada,bilo je pritu`bi,da mese~no dolazi u U`ice na dan plate,i to je trajalo i posle smrti kneza Milo{a sve do kraja 1964.godine kada je penzionisan.Wegovo mesto nikad vi{e nije popuweno.Imao je otpora i od okru`ne vlasti ,ali i saradnika pa i pandura.Mnogi u mislili da je Pavle Milo{ev {ti}enik ,jer su Jelisav~i}i bili protiv dinastije Kara|or|evi}a. Bilo kako bilo , on je pored svega u~iwenog umro prirodnom smr}u po jednima u Kowskoj Reci-Zaovine ,po drugima u U`icu(nema ga u kwizi umrlih u u`i~koj crkvi 1868.godine).

Bilo je Jelisav~i}a buquba{a na skeli u Ra~i i Peru}cu.Mili} Jelisav~i} se pomiqe sa Todorom Stameni}em ,buquba{om u Peru}cu da je 1834-36.g.kupovao imawa od peru}a~kog tur~ina Sinbuli}a.Verovatno je taj Mili} kmet Zaovina ,bio me|u ~etiri Ra~anska poslanika 18.novembra 1858.godine za skup{tinu u Beogradu.

Na kraju da se zna da su se Jelisav~i}i mno`ili i selili prema Peru}cu ,Beserovoni,Vi{esavi i Bajinoj Ba{ti .Drugi pravac je bio raseqavawe iz Bioske prema Dubu i okolini,Pilici i Obajgori,ali i niz Drinu u Podriwe i Ra|evinu. Po popisu `iteqa 1863.godine u Zaovinama je bilo pet brojnih porodica Jelisav~i}a,me|u kojima i porodica Pavla Jelisav~i}a sa sedam sinova i jednom k}eri.Dvojica sinova su nosili imena Pavlove poginule bra}e :Krsta i Stefan.Takvi su bili; RADOVAN,KRSTA,STEFAN I PAVLE JELISAV^I]I u skra}enim opisima.