U dana{wim politi~kim istoriskim previrawima, srpski narod se ponovo na{ao na udaru, kako unutra{wih, tako i spoqnih neprijateqskih snaga a pojedini wegovi delovi su ponovo pred pretwom da i fizi~ki budu uni{teni. Delovawe tih sila pravda se i neistinitim podatcima iz srpske istorije, i doprinos srpskog naroda razvoju evropske i svetske civilizacije.

Dugoveka istorija srpskog naroda smestila se u stranice uzleta i zastoja, uspona i pada. Doseliv{i se na Balkan Srbi, srbi su se raspostrli wegovim centralnim zonama. Time je i wihova istorija od samog po~etka, pa do dana{wih dana, objektivno postala jedna od kqu~nih za sveukupnu istoriju Balkana. U susretu sa Vizantijom i primawem hri{}anstva, oni su krenuli putem civilizaciskog uspona u kojem su iskazivali visoku samostalnost i izrazitu tvora~ku mo}. Srpske dr`ave i zemqe ~etrnestom veku dosti`u svoj zenit, u mo}nom Du{anovom carstvu. Ovo carstvo je ne samo vojni~ki naja~a sila na Balkanu ve} i wegov najdinami~niji deo, kako u ekonomskom tako i kulturnom stvarawu. Sve su to momenti koji re~ito govore o ukupnom civilizaciskom usponu srpskog naroda.

A danas bela kuga hara Srbijom.

Izgubili smo u Balkanskom prvom Prvom i Drugom svetskom i gra}anskom ratu mno{tvo stanovni{tva. Samo u Prvom i Drugom svetskom ratu po dva miliona. @ivimo u vreme nestajawa. U Srbiji je, naprimer ve} dugi niz godina, natalitet, sve mawi a ova dr`ava, u tom pogledu, verovatno, spada me|u najugro`enije u svetu. Na sto ro|ene dece – dvesta abortusa, od sto~etres hiqada ro|enih beba u Srbiji, danas se ra|a sedamdeset hiqada godi{we. U nekim op{tinama gotovo i nije bilo prira{taja!

Za{to se u Srbiji ra|a tako malo dece?

Uzroci su mnogobrojni.

Me|u wima su i brzi procesi industrjalizacije i urbanizacija do 1999. godine, zatim ~iwenica da je veliki broj mladih iz sela oti{ao u gradove, sem toga mnoge mlade `ene su se zaposlile van ku}e jer su otvorene mnoge trikota`e i konfekcije, pa ve}ina `ena nema kome da ostave decu kad po|u na posao.

U sve to, mnogo je nere{enih stambenih problema. Plate niske. Sela opusto{ena, {kole se zatvaraju.

Stru~waci smatraju da i zbog te{kih posledica poba~aja `ene u Srbiji ra|aju mali broj dece. U tom pogledu smo rekorderi broj poba~aja je vi{estruko ve}i, nego ro|enih mali{ana.

To, me|utim ne da naru{ava zdravqe mnogih `ena pa ih ~ini i nesposobnim za ra|awe, nego i staje mnogo. Prema ispitivawima stru~waka ako se saberu tro{kovi prekida trudno}e, le~ewe kasnijih komplikacija kao i gubitci zbog osustvovawa `ena sa posla, do|e se do podataka da bi ovi tro{kovi, mogli zna~ajno uticati na stimulaciju ra|awa.

Veliki je broj razvoda, samaca, sterilitet je pove}an. Presahli su izvori ra|awa na selu, kraj bistrih potoka, gde su nas na{e seqanke spa{avale da opstajemo ra|aju}i po petero, {estoro i vi{e dece. Ima sela, u kojima se decenijama, nije rodilo ni jedno dete.

Sve je to uticalo da srpska porodica ostane malobrojna.

Narkomanija, alkoholizam, maloletni~ka delikvencija pokazuje prora`avaju}e rezultate kako u sredwim tako i u osnovnim {kolama.

Mnogi odlaze preko granice.

Sude}i po anktama i odgovorima mladih 75. osto `eli da ode u inostranstvo, jer ne mogu da se zaposle, a ve} imamo 4. miliona srba u rasejawu. U nekim zemqama vr{i se nasilna asimilacija mladih.

Mi smo 1900. godine izgubili 20. osto stanovni{tva dok su [iptari, tada imali sto ~etres hiqada na Kosovu. Danas ih je 700. osto u plusu, a mi 20. osto u minusu.

Za 50. godina bi}emo nacionalna mawina u sopstvenoj dru`avi a bilo nas je kao francuza, nemaca i engleza.

Na{i lideri, pa i ve}ina intelektualaca }uti, a od 161. op{tine u Srbiji, 131. je u dubokoj starosnoj depresiji.

Mi smo istro{en narod, pa ako dva i po puta bude nas od 60. godina u odnosu na petnestogodi{wake, onda }emo biti zemqa staraca sa tendenciom nestajawa.

Decu ne mo`emo uvoziti. [ta nam je ~initi za spas fiziolo{kog i fiziolo{kog bi}a Srpskog naroda?

To podrazumeva da dru{tvena zajednica za treba da obezbedi potrebne uslove: Sela da podmladimo, poboq{amo demografsko strate{ku politiku, da se borimo za nacionalni program, da se Ministarstvo za prodicu i decu vi{e brine za mlade, da demistifikujemo drogu, alkoholizam i pu{ewe, spre~imo bujawe sekti – da to zlo izbacimo deci iz ruku. Zatim da imamo ja~u kontrolu prekida trudno}e koja je do sada bila liberalizovana, budimo nacionalnu svest, kao vrhunski interes u pravcu da zemqu ra|awa i qubavi `ivota ponovo imamo.

Mi smo, ovde, pred formirawem Odbora, Opstanka, ove godine, a u ^a~ku je 15. marta 2004. na{a zemqakiwa Rosa Mihajlovi} postala predsednik Odbora Opstanka.

Na pravnom fakultetu 17. januara 2003. godine profesor Marko Mladenovi} je osnovao Pokret Opstanka. Profesor sa 50. kwiga, eseja, nau~nih radova, re{io je da ovakve odbore formiramo u svim gradovim Srbije. Potrebno je formiramo Fond "^etvrto dete" de bi jedan osto se izdvajao za decu. Dete je najve}a kapitalna investicija, a de~iji dinar – nacionalna institucija. Po ugledu na druge zemqe ne bi smeli da oporezujemo de~iju robu i da legalizujemo ku}e na selu seqacima, pogotovu koji imaju vi{e dece, da bi selo pospe{ili. Sva prava da damo dijaspori, da ih pribli`imo {to vi{e, da vratimo oko milijon na{ih iseqenika sa porodicama, i da mnogima, od na{ih bogatih srba u inostranstvu prodajemo preduze}a – fabrike.

Moramo stvoriti kriti~nu masu za na{ opstanak. Ekonomski eksperti su izra~unali da 50. miliona qudi mo`emo hraniti u na{oj zemqi.

Srbi su bili pijemont Ju`nih Slovena, a sada kada im nismo toliko potrebni mnogi se osamostali{e. Formirati Dr`avni savet u Srbiji gde bi predsednik Dr`avnog saveta bio {ef dr`ave a podpresednik – prtrijah, gde bi jedina ta~ka bila obnova stanovni{tva i gde bi se pare davale na dobre programe. Crkvu moramo anga`ovati. da smo slu{ali Nikolaja Velimirovi}a "Da se Srbi slo`e, umno`e i obo`e", ne bi smo do{li u ovu situaciju. Aleksandar Slijep~evi} iz Vrbasa predla`e da se formira svesrpski Sabor u Sremskim Karlovcima, de bi se vi|eni Srbi iz dijaspore i na{i politi~ari okupqali, po ovom pitawu, da se u~ini sve na okon~awu nacionalno – biolo{ke katastrofe. Ako ovo ne budemo ~inili, biraj mo onda Srbi: Ra|awe ili umirawe, ~ast ili tamu, pravdu ili nepravdu.

Zavr{io bih ovo jednim stihom "Mi jedno oni troje, mi dvoje, oni petoro, mi troje, oni osmoro a na du{i nam je uvek Kosovo".

\uro Raoni}