Istorija mu je dodelila ~asnu ulogu da svojim {irokim obrazovawem i kulturom, nesebi~nim zalagawem i besprimernom hrabro{}u, patwom i samoobnavqawem, `udwom za slobodom i svojim oru`jem odbrani ~ast otaxbine i da potomcima, ostane nepresu{ni izvor qubavi i odanosti prema rodnoj grudi.

Mogli bi, komonto re}i, prosto za~u|uju}e, {ta je sve ovaj ~ovek, izuzetne voqe, znawa i hrabrosti uradio u nehumano i nepravedno skre}enom `ivotu.

Te{ko je odrediti gde je najvi{e dao i gde se najvi{e predavao. Svakako bio je najboqi pedagog koga je ovaj kraj imao, pa je zato i postavqen za {kolskog nadzornika. U Monografiji "Osnovna {kola u Bajnoj Ba{ti 1853. – 2003.", autor je naglasio, podsetio i istakao: "Na kraju svake {kolske godine obavqan je tzv. "zavr{ni ispit", uz obavezno prisustvo {kolskog nadzornika, koji je bio ovla{}en da da zavr{nu ocenu o uspehu u~enika i radu u~iteqa na kraju {kolske godine. O zate~enom stawu u {koli, {kolski nadzornik je pismeno izve{tavao svoje nadle`ne slu`be. Zanimqiv je izve{taj {kolskog nadzornika, prvi u to vreme, pomenutog Milorada Aleksi}a, pisan 7. aprila 1921. godine, o wegovoj poseti nastavnim ~asovima u Dr`avnoj narodnoj {koli u Bajnoj Ba{ti. Nakon obavqenog pregleda rada u nastavi i poseti ~asovima u~iteqa Gagi}a, on je zapisao da ovaj u~iteq "nastavu izvodi pravilno i metodski". U daqem tekstu svog izve{taja nadzornik Aleksi} iznosi puno lepih konstatacija o radu u~iteqa Gagi}a i daje ocenu povoqna, ne samo za wegov rad nego i za celokupni rad {kole u toku te {kolske godine. Zanimqive su primedbe ovog nadzornika koje se odnose na redovitosti poha|awa nastave od strane u~enika u tim prvim {kolskim godinama posle Prvog svetskog rata. On navodi da je iz neobja{wivih razloga "dosta u~enika samovoqno napustilo {kolovawe i to u toku trajawa nastave, kao i da je "veliki entuzijazam" ve} posle prve ratne godine "naglo i brzo splasnuo".

Svojim ranijim radom u bajnoba{tanskoj {koli u svojstvu u~iteqa i upraviteqa {kole, kao i kasnijim radom kao nadzornik u {kolama Ra~anskog sreza, Milorad Aleksi} je stekao reputaciju izvanrednog pedagoga.

U vreme kada je osnovana Zemqoradni~ka zadruga u Bajnoj Ba{ti (1905), Okru`ne {tedionice bile su likvidirane a Uprava fondova prestala davati zajmove seqacima. I tako su za seqake ostali jedini zajmodavci zelena{i i veresije po du}anima.

Uvereni u ideje da je osnivawe zemqoradni~ke zadruge jedini spas za seqake, wih 20 gra|ana iz op{tine bajnoba{tanske, na ~elu sa Antonijem Vuji~i}em, sve{tenikom i Miloradom Aleksi}em, u~iteqom, osnova{e 18. oktobra 1905. godine "Bajnoba{tansku Zemqoradni~ku Zadrugu sa sedi{tem u Bajnoj Ba{ti. Rad je po~eo istog dana, kada su svih 20. ~lanova polo`ila stalnu {tedwu za mesec oktobar po 1. dinar. Zadruga je svake godine ja~ala na op{te zadovoqstvo zadrugara i do~ekala PROSLAVU DVADESET PETOGODI[WICE RADA BAJNOBA[TANSKE ZEMQORADNI^KE KREDITNE ZADRUGE - kada im se na Skup{tini obratio osniva~ i predsednik BAJNOBA[TANSKE ZEMQORADNI^KE ZADRUGE RE^IMA:

"Stara narodna poslovica veli: "Zrno po zrno poga~a – kamen po kamen palata. Tako su i zadrugari bajnoba{tanski skupqaju}i 21. godinu, sve po 1. dinar mese~no, skupili imovinu od 1.523.500 – dinara, kojim slu`e i poma`u. Odvajaju}i svake godine samo ~ist prihod oni su podigli jedan vidan i veliki spomenik – Zadru`ni dom u vrednosti od pola miliona dinara, koji }e mla|im nara{tajima vekovima kazivati {ta se mo`e stvoriti i u~initi slo`nim i istrajnim radom...

Pa, na zavr{etku 25. godina rada zadruge izjavqujem `equ: da sloga, qubav i zadru`na ideja, kojom su do sada bili pro`eti zadrugari bajnoba{tanske zemqoradni~ke zadruge traje ve~no me|u wima da nikada ne zaborave da su zemqoradni~ke zadruge jedina uzdanica zamqoradni~kog stale`a, koja ga mo`e o~uvati, oja~ati i unaprediti, da od sada, jo{ ja~e i boqe pribijeni jedan uz drugoga nastave slo`an rad i na{u zadrugu ne samo odr`e no je i uveli~aju na sre}u i korist na{eg naroda i dr`ave.

Amanet prvog zadrugara je ispuwen. Zadruga je i danas jedan od najslo`nijih i najstarijih kolektiva. Odr`ava se i u najte`im vremenima, ba{ onako kako je wen osniva~ preneo na le|ima svu arhivu do Solunskog fronta i vratio je natrag.

Malo je prostora da bi se ispisalo {ta je sve Milorad uradio, ali sasvim dovoqno {to smo napisali.

Ra{o Ivanovi}