ДОГАЂАЊА И ЛИЧНОСТИ:

Me|unarodno okru`ewe posle Francuske revolucije i pohoda Napоleona prema istoku, `eqa Austrije i Rusije da se {ire na ra~un Turske u uslovima kada je Turska po~ela da slabi i postepeno se smawuje. Posle Svi{tovskog mira (1791.), Turska je krenula na vojne i dr.reforme . Jani~ari su duboko nezadovoqni i bune se (1793.), zbog novog stawa u Beogradskom pa{aluku (obezglavqeni jani~ari) i odaju se samovoqi {to je pre}utno od turske vlasti i prihva}eno . Ve} 1801. ubili su kneza Ranka Lazarevi}a u [apcu, a protivnike ubijaju ili proteraju a pa{aluk podele wih ~etvorica me|u sobom. Vlada nevi|eno nasiqe. Ubijeni su mnogi vi|eni qudi, poznata "se~a knezova" (samo za jedan dan "pobili na 150 knezova i drugih odli~nih qudi. Kako se narod spasavo bekstvom u goru i {umu, mnogo ga je izginulo i od zla vremena "). Turaka su se klonili i Kara|or|e Petrovi} i Stanoje Glava{. Turci su bili po{li da ubiju Kara|or|a, posledwih dana januara 1804.. u Topoli. Kara|or|e je bio sto~ni trgovac, nije pripadao ni knezovima, ni bogata{ima , ni sve{tenstvu. Bio je stari austrijski vojnik, predvodio ~etu hajduka, energi~an, odlu~an i o{tar, predstavqao je "sirotiwu raju". Na zboru " {umadiskih ~etovo|a i odli~nijih qudi u Ora{cu" oko 14 - 21. februara 1804. izaberu za vo|u Kara|or|a Petrovi}a, a plamen op{teg nezadovoqstva se pretvori u ustanak protiv jani~ara - dahija, i vi{evekovnog robovawa i borba protiv sultanovih odmetnika .

Ustanici na Bele poklade uzmu Rudnik i Vaqevo, i krenu ka [apcu (11.marta 1804.). Nastalo je vreme ni mira ni rata (diplomatije), ali je sticajem raznih okolnosti od 13 okruga pa{aluka, sasvim ~isto od Turaka je bilo 10, osim Beograda (bez U`i~kog, Po`e{kog i Sokolskog). Pomisao o oslobo|ewu i vaspostavqawu srpske dr`ave, kao nacionalni interes je sve prisutnija. Porta je shvatila smer srpskih `eqa, pa odustane od obe}awa autonomije, i bez garancije velike sile, ve} da ugu{i ustanak. Napad je trebao da bude koncentri~an iz vi{e pravaca (U`ice, Karanovac, Smederevo), a u U`ice su stigle jani~arske ~ete. Srbi re{e da napadnu Karanovac (29.juna 1805. - Kraqevo) i osvoje ga. Osokoqeni krenu u oslobo|ewe U`ica 20. jula i oslobode okruge U`ice, Po`egu i Sokolski kraj. O~ekivao se glavni napad Turaka od Ni{a. Srbi se utvrde kod Ivankovca i u sudaru (6. avgusta 1805.), Hafiz – pa{a se posle gubitaka povu~e ka Ni{u. Po~etkom 1806. oslobo|eni su Para}in, Aleksinac, Kru{evac. Oslobo|ene su nove teritorije, pa posle bitke na Mi{aru (1. avgusta 1806.) stignu do Drine prema [apcu. Uspesi su se re|ali… ali da vidimo de{avawa u Ra~anskom kraju.

U`ice je po~etkom 1804. imalo 20.000 stanovnika i 5.000 turskih ku}a, i 4.500 vojnika, {to govori o va`nom strategijskom gradu, a posebno vojnom utvr|ewu u osmanlijskoj dr`avi. Na skup{tini narodnih stare{ina u Pe}anima (mart - april) 1805. godine, doneta je odluka da se oslobode uжi~ka, sokolska i po`e{ka nahija. Pripreme za ustanak u ra~anskome kraju po~ele su od Haxi - Melentija Stefanovi}a, prote Matije Nenadovi}a i Jakova Nenadovi}a. Vesti o uspehu ustanka pod Kara|or|em, narod je do~ekao sa olak{awem, i koliko mogao pomagao tu borbu. Ni~u {an~evi pored Drine od Peru}ca, Beserovine, Bu{inskog Poqa, na Drini kod [arampova, Crvici, Roga~ici, Ov~iwi, Okletcu i Ba~evcima su brzo podignuti. Potom su i dubqe u drugoj i nekoj narednoj liniji ura|eni na Bjelki}a Brdu i Laketi}a {anac, u Vi{esavi na Musinom Brdu i Kiku, u Obajgori u \uri}ima, u Solotu{i na Graji}a Visu, Kotarskoj glavici i na granici sa Bioskom na Prijerovu i granicom spram Kremana veliki {anac iznad Aline vode, i mnogi drugi .

Vojskovo|e su Kara - Marko Vasi} (Osa}anin), Haxi - Melentije Stefanovi}, kasnije Aleksa Subjelac (Popovi}), Milan Obrenovi}. Prvo su {an~eve na Ponikvama zaposeli Lazar Mutap i Petar Joki}, kada je Jovan Barjaktar hvatao `ive Turke, a Sima Milutinovi} to opevao u "Srbijanki". Prota, Mateja Nenadovi} opisuje oslobo|eweU`ica posle dvodnevnih borbi u julu 1805. godine i navodi Haxi – Melentija (sa Sokoqanima) i sa Milo{em Kedi}em iz Suvodawa (poreklom iz Beserovine) sa vojskom od Ponikava. Jakov Nenadovi} sa vaqevcima, sa severa, Milan i Milo{ Obrenovi} sa istoka uz \etiwu i prota Milutin (Ili}) Gu~anin sa Zabu~ja. Tada je Srbima iz u`i~ke nahije komandovao Aleksa Popovi}. Svim opsadnim jedinicama je zapovedao je i operacije usmeravao kapetan Radi~ Petrovi} sa po~etkom napada 30. jula 1805. godine da bi posle dvodnevih borbi, U`ice bilo oslobo|eno. Mnogi Turci su pobegli u tvr|avu. Bele zastave od Turaka, pa slede pregovori sa dvadeset Turaka "bele brade". Srbi su dobili vlast i sudove, a starosedeoci Turci su mogli ostati u Tvr|avi, a varo{ je i Srba i Turaka, ali Turci da ne izlaze iz grada - sledi ugovor. Turci nisu preboleli poraz pa ve} po~etkom 1806. pod komandom bosanskog Mustafa – pa{e kre}u prema \etiwi. S prole}a 1807. godine, borci Kara|or|a se grupi{u oko U`ica i osloba|aju krajeve od Roga~ice do Qubovije uz pridru`ewe ra~anskih boraca koje predvode Kara - Marko Vasi} i Haxi - Melentije Stefanovi}. Borbe oko U`ica traju oko tri meseca kako izve{tava kapetan Kosta Jovanovi}. Nastaje ratno zati{je tokom 1808. godine. Sima Markovi} vr{i pripreme za prelazak preko Drine .

Iznenada iz srebreni~kog kadiluka, pod komandom Asan – pa{e, Turci pqa~kaju Manastir Ra~u i poku{avaju da zauzmu Pqeskovo i gorwi deo sokolske nahije. Pod komandom Milana Obrenovi}a i Haxi-Melentija 31. oktobra je odbijen napad Turaka. Napadi Turaka su ponovqeni i oktobra 1811. godine, izve{tava Matija Nenadovi}, da su Turci kod Sikiri}a pre{li, a borbe su vo|ene u Ba~evcima i Ov~iwi, a po kasnijem svedo~ewu Ranka Mijatovi}a i u selu Gvozdac.

Oskudni su podaci o u~esnicima Prvog srpskog ustanka. Pored ve} pomenutih, uglavnom predvodnika, po kasnijim izvorima se navode: Nikola Novakovi} iz Zaglavka kasnije knez Sokolske nahije, Sredoje Arsenijevi} iz Solotu{e kasnije knez Sokolske pa U`i~ke nahije (kne`ina Rujno), Mi}a Arsenijevi} Voji} iz Vi{esave, Jovan Radosavqevi} iz Jago{tice, Radovan Kojadinovi} iz Zaovina, Todor Stameni} iz Solotu{e. Sa velikom dozom verovatno}e u u~esnike ovih borbi mogu se navesti i: Petar Obradinovi} iz Okletca kasnije knez gorweg dela sokolske nahije, Vilotije Bogdanovi} iz Beserovine, Gli{a Popovi} iz Zaovina, Vilotije Gavrilovi} iz Vi{esave, Janko Josipovi} iz Zaglavka, Puro Krsmanovi} (Gruji}) iz Rasti{ta, Bogi} Lazi} iz Zaovina. Ovi se navode kao u~esnici i Drugogog srpskog ustanka kome treba dodati i: Mi}u Jagodi}a iz Zaro`ja, A}im Simi} iz Draksina ,Damjan Voisavqevi} iz Vi{esave i Paklinac (Stojanovi}) Mi}a iz Solotu{e. U kasnijem periodu svoja svedo~ewa o ovom vremenu su dali i: Ranko Mijatovi} Gvozdac, Pavle Simi} Sijera~, Vilotije Gavrilovi} Vi{esava, Jovan Radosavqevi} Jago{tica, Gruji} (Puro Krsmanovi}) Rasti{te. Ovome treba dodati i nova saznawaa o ustanicima od (1804-1815) pored navedenih : Gavrilo Obradinovi} iz Okletca, Simo Mihailovi} i Te{o Jovanovi} iz Sijer~a, Nikola Milo{evi} iz Draksina, T(e)odor Aleksi} iz Zlodola, Nikola Stameni} i Jovan Markovi} iz Obajgore, Tri{o Voji} iz Vi{esave, Pavle \uki} i Rako Vasiqevi} iz Ov~iwe, Bo{ko Radivojevi} Gvozdac, Pane Petrovi} iz Zaglavka, Branko Jeremi} iz Dobrotina, Petar Jagodi} iz Zaro`ja, Vuka{in Timitijevi} iz Svojdruga, Pane Pani} iz Qe{tanskog, Stefan Mitrovi} iz Roga~ice, To{a Markovi} iz Jakqa, Mitar Joji} iz Pilice, Milivoje Timotijevi} iz Crvice, Radivoje Radosavqevi} iz Ra~e, kao i Anto(nije) Pavlovi}, Petko Voisavqevi} iz Vi{esave.

Tu i tamo po~ele su samovoqe pojedinaca i stvarala se opozicija Kara|or|u. Uspesi na bojnom poqu nisu pra}eni i na me|unarodnom planu, posebno kod tada{wih velikih sila. Bukure{tanski mir izme|u Rusije i Turske nije odgovarao Srpskim interesima. Ni predvi|ena autonomija nije po{tovana od Turaka. Spremala se op{ta ofanziva protiv usamqene Srbije (1813.). Neke stare{ine su mislile druga~ije od Kara|or|a, pa se on iz ]uprije vrati u Topolu bolestan. Napadi na Timo~ku krajinu se dogode kako je i procenio Kara|or|e. Bez Kara|or|a na frontu, porazi su se re|ali jedan za drugim. Sa vi{e pravaca preko Drine su Turci napadali,zavr{ne operacije bile su duge, te{ke i krvave na Ravwu – Zasavici (krajem 1813.) gde su mnogi izginuli iz na{eg kraja, zabele`ena je herojska pogibija Radovana Kojadinovi}a iz Zaovina. Vojska se rasula, mnogi odlaze preko save i Dunava, drugi u zbegove. Nastaje period nasiqa i odmazde od turske vlasti. Mnogi su nabijeni na kolac i tako danima provodili kao stra{ila po gradovima pa i u U`icu. Jedan kalu|er u manastiru "Blagove{tewa" je zapisao: "I to leto zapuste Manastir Ra~a,1813. godine oktovra 21 dan. Haxi Melentije ute~e u Srem, a Mojsej i Teodosije, jeromonasi ra~anski, ostado{e u Srbiji i mnogu bedu nesnosnu podne{e od prokleti Turaka. A Isajiju, jero|akona Igwatija , pokla{e Turci u Ra~i u cerkvi 1813. godine oktombra 21. den ".

Tako je zavr{en i srpski ustanak. Vaskrsnula je slobodarska ideja. Srbima, je ~lanom 8. Bukure{tanskog ugovora , priznata od Porte unutra{wa autonomija. Na kraju da nije bilo ovoga i kasnijih osveta i zala Turaka nebi bilo ni Drugog ustanka.

U teritorijalnoj organizaciji, u doba Kara|or|a zadr`ane su nahije. Za nas su va`ne Sokolska i U`i~ka nahija (turske posade su u Soko-Gradu i U`icu). Mnogi Turci su u jeku borbi odselili, ali se i vra}ali ~im namiri{e "mir". Ostalo je zapisano da su od 1804 - 1813. dr`ane skup{tine narodnih stare{ina. Na Velikoj narodnoj skup{tini (1 - 12 januara 1811.) prisustvuje i: haxi Melentije Stefanovi}, arhimandrit ra~anski i "administrator pri sej Srbiji " (kao zamenik mitropolita), Kara Marko Vasi}, ra~anski vojvoda kao stare{ina nahije, i dr. koji nisu iz ra~anskog kraja. Mawe jedinice od nahija su kne`ine u kojima su sela sa kmetovima.

A kakvo je stawe pred Drugi srpski ustanak u pismu Kara|or|u opisao prota Matija Nenadovi}? : … "Turci su sekli ,pekli i po 70 qudi na kolac nabili". Po padu Srbije nezapam}en je teror Bo{waka prema nedu`nom narodu.Narod je robqen danima kao ratni plen, `ene predavane i prodavane po haremima i pijacama robqa .

Odluka srpskih stare{ina, vojvoda i kne`eva, u Takovu, 11. aprila 1815. godina, bira kneza Milo{a Obrenovi}a za vo|u Drugog srpskog ustanka. On primi zastavu: " Evo mene, a eto i vas, pa rat Turcima! "Knez Nikola Novakovi} iz Zaglavka, Sredoje Arsenijevi} iz Solotu{e, Mi}a Voji} Arsenijevi} iz Vi{esave i Todor Stameni} iz Solotu{e, dobijaju posebna upustva od kneza Milo{a u vezi organizovawa ustanka u krajevima oko Drine. Ra~anski kraj je imao strate{ki zna~aj u vreme borbi oko U`ica na Qubawima. Tada knez Milo{ {aqe brata Jovana sa 1000 vojnika, Demir se utvr|uje na Tatincu, sa porukom Jovanu Mi}i}u da uzbuni kne`inu Rujno i postavi mu za stare{inu protu Iliju Popovi}a iz Subjela, brata vojvode Alekse. Nalo`io je da pozove kneza Nikolu Novakovi}a iz Zaglavka da podigne svoju kne`inu (ra~anski kraj) u sokolskoj nahiji. Borbe su vo|ene 5. avgusta (st.k.) 1815. godine. Srpskim pobedama nad Turcima za kratko vreme od oko tri meseca, osvojen je Beogradski pa{aluk bez gradova, pa je zakqu~en sporazum sa Mara{li Ali - pa{om u septembu - oktobru 1815.godine.

Srpski narod je skupo platio svaku slobodu - `ivotom svojih sinova (nero|enih unuka, praunuka...), zato je najve}a borba i pobeda za trajan mir koji mo`e voditi blagostawu.

Stamenko Stameni}